Kina tvrdi da postiže ekonomske ciljeve uprkos Trumpovim carinama

Kineska privreda je na putu da dostigne ovogodišnji privredni cilj, iako je zabeležen najslabiji tempo rasta u poslednjih godinu dana, zahvaljujući snažnom izvozu koji je ublažio šire usporavanje. Bruto domaći proizvod je u trećem kvartalu porastao za 4,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je nešto iznad očekivanja ekonomista. Rast u prva tri kvartala postavio je "čvrst temelj" za ostvarenje godišnjeg cilja rasta od oko pet odsto, saopštila je Nacionalna kancelarija za statistiku u saopštenju u ponedeljak.

 

Najnoviji zvanični podaci označavaju početak važnog političkog perioda za Kinu, dok se najviši lideri okupljaju u Pekingu na takozvanom četvrtom plenumu kako bi razmatrali planove razvoja za narednih pet godina.

Nakon što su se ponovo rasplamsale tenzije sa SAD zbog trgovine, američki sekretar za finansije Scott Bessent trebalo bi ove nedelje da se sastane sa kineskim potpredsednikom vlade He Lifengom u Maleziji, u pripremi za razgovore predsednika dve zemlje kasnije u oktobru. Američki predsednik Donald Trump je u nedelju naveo retke metale, fentanil i soju kao glavne američke prioritete.

Zajedno sa novim fiskalnim merama podrške objavljenim prošle nedelje, rast od 5,2 odsto u prva tri kvartala mogao bi da smanji potrebu za dodatnim stimulansima u narednim nedeljama. Ding Shuang, glavni ekonomista za Kinu i severnu Aziju u banci Standard Chartered Plc, rekao je da bi zvaničnici mogli da odlože smanjenje kamatne stope za 10 baznih poena koje je banka predviđala za ovu godinu.

 

Bloomberg

"Podaci smanjuju potrebu za novim stimulansima u četvrtom kvartalu, ali će se zvaničnici verovatno više fokusirati na rešavanje strukturnog nesklada između ponude i potražnje, posebno dok raspravljaju o petogodišnjem planu tokom aktuelnog četvrtog plenuma", napisali su analitičari Bloomberg Economics Chang Shu i David Qu.

Ipak, podaci od ponedeljka pružili su dovoljno razloga za oprez. Maloprodaja je zabeležila najsporiji rast od novembra, dok su ulaganja u fiksnu imovinu prvi put od 2020. godine pala od početka godine. Ovu slabost ublažio je neočekivani rast industrijske proizvodnje, koja je u septembru porasla za 6,5 odsto, nadmašivši sva očekivanja ekonomista.

"Suština je da se rast usporava, ali uz ogromne razlike", kaže Ning Zhang, glavni ekonomista za Kinu u UBS Group AG, za Bloomberg TV. Kineske akcije nastavile su rast nakon objave podataka, pri čemu je referentni indeks CSI 300 porastao čak 1,3 odsto, prateći opšti pozitivan sentiment u regionu, dok je Trump nagovestio smanjenje tenzija sa Kinom. Indeks kineskih akcija u Hongkongu bio je viši za 2,5 odsto do poludnevne pauze.
 

Kina je bila u zamahu zahvaljujući rekordnom izvozu, koji je, potpomognut globalnom potražnjom za kineskom robom, održao ukupni rast blizu vladinog cilja uprkos novom trgovinskom ratu sa Amerikom. Ipak, i dalje ima slabosti u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji, jer deflacija i prevelika konkurencija smanjuju profite kompanija, dok potrošnja teško izlazi iz krize izazvane padom tržišta nekretnina.

Nesvakidašnji pad investicija oslikava slabo poverenje u privredi. On je uglavnom posledica slabljenja sektora nekretnina, dok su ulaganja u infrastrukturu i proizvodnju takođe usporila. Ulaganja u infrastrukturu porasla su samo 1,1 odsto u prva tri kvartala ove godine u odnosu na isti period prošle godine, što je najgori rezultat od 2020. Ulaganja u proizvodnju pala su sa skoro 10 odsto rasta ranije ove godine na svega četiri odsto. 

Kako bi to delimično ublažilo, Ministarstvo finansija je u petak saopštilo da je provincijama dozvoljeno da iskoriste 500 milijardi juana (70 milijardi dolara) neiskorišćenih obveznica unutar limita zaduženja za jačanje fiskalne stabilnosti. Prihod od tih sredstava može se koristiti za smanjenje vanbilansnog duga, otplatu dugova prema kompanijama i za proširenje investicija u kvalifikovanim provincijama, navedeno je na kvartalnom brifingu.

"S obzirom na povećanu fiskalnu podršku, verujemo da postoji potencijal za oporavak ulaganja u infrastrukturu u četvrtom kvartalu nakon značajnog pada u periodu jul–septembar", kaže Jacqueline Rong, glavna ekonomistkinja za Kinu u BNP Paribas SA.

Nominalni BDP, koji nije prilagođen promenama cena u ekonomiji, usporio je na 3,7 odsto u trećem kvartalu u odnosu na prethodnu godinu, što je najniže od kraja 2022. To ukazuje da su cene u privredi, merene BDP deflatorom, ponovo pale deseti uzastopni kvartal, koji je najduži period deflacije u skorijoj istoriji.

                      

Kineska privreda rasla je 4.8 odsto u trećem kvartalu, nadmašivši očekivanja ekonomista. To je ujedno i učvrstilo optimizam Pekinga da će ostvariti ciljani godišnji privredni rast od pet odsto, ali BDP ne nudi potpunu sliku o stanju kineske ekonomije. Naime, slabost domaće potrošnje, deflacija i oprez investitora ostaju gorući problemi druge najveće privrede sveta, a Vašington podgreva novu rundu trgovinskih tenzija sa Pekingom uoči sastanka kineske i američjke delegacije u Maleziji, na kom bi trealo da bude dogovoreno još jedno pauziranje uvođenja uzajamnih carina. Kina se već neko vreme bori i sa deflacijom i prevelikom konkurencijom koja "pojede" profite kompanija, ističe Artem Konchev za Bloomberg Adria TV. "Ovi problemi nisu novi. O njima se govori još od pandemije, a Peking je već doneo određene mere. Međutim, sada je teže primeniti novi fiskalni stimulans jer fiskalna situacija zemlje više nije tako stabilna kao pre deset godina. Ukupan državni dug Kine sada iznosi oko 80 odsto BDP-a, više nego u Nemačkoj, što jeste zdravo po evropskim standardima, ali globalno gledano, to je visoko. Dakle, manevarski prostor kineske fiskalne politike je ograničen. Ipak, Kina i dalje ima nekoliko drugih alata. Može da prilagodi monetarnu politiku i smanji kamatne stope, što nije uradila poslednjih meseci, pa bi to mogla da učini u narednom periodu." Ali, dodaje on, važno je naglasiti da to neće rešiti strukturne probleme. "Kjučni izazovi ostaju - nezdravi rast sektora nekretnina, koji i dalje mora da prođe kroz proces korekcije cena.Najviše što Kina trenutno može da uradi jeste da obezbedi “mekano sletanje” ovog sektora i paralelno nastavi da podstiče inovativne industrije, što postaje sve teže zbog trgovinskog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama" , kaže Konchev.

  

Gledajući unapred, vlada će "promovisati sprovođenje i efikasnost proaktivnijih i delotvornijih makroekonomskih politika, fokusirati se na stabilizaciju zaposlenosti, preduzeća, tržišta i očekivanja, i postepeno unapređivati visokokvalitetni razvoj radi održivog i zdravog ekonomskog rasta", navela je Nacionalna kancelarija za statistiku.

Iako ceo petogodišnji plan možda neće biti odobren i objavljen do marta, neke odluke donete ove nedelje trebalo bi da budu objavljene po završetku plenuma u četvrtak. Vlade i investitori širom sveta pažljivo prate da li će predsednik Xi Jinping zaista podržati planove za preusmeravanje privrede ka domaćoj potrošnji. Ova promena bi mogla da ublaži dugogodišnje trgovinske neravnoteže koje su oslabile proizvodnju širom sveta.

Najviši zvaničnici već su najavili veći fokus na potrošnju nakon ponovnog izbora Trumpa za predsednika, povećavajući izdvajanja za oblasti poput obrazovanja i zapošljavanja. Međutim, dosad su preduzimali relativno umerene korake i još nisu postavili konkretan cilj.