Šta se krije iza Trumpove opsesije mineralima

Na prvi pogled Australija, Pakistan, DR Kongo i Ukrajina nemaju mnogo toga zajedničkog. Smeštene su na različitim krajevima sveta, svaka sa sopstvenom kulturom i političkim sistemom. Ipak, čelnici tih zemalja su ove godine ponudili američkom predsedniku Donaldu Trumpu različite sporazume o iskorištavanju ključnih minerala i retkih zemnih elemenata.                                                                                    

Prvi i najpoznatiji primer je Ukrajina, koja je u maju potpisala sporazum s Trumpovom administracijom kojim Sjedinjene Države dobijaju povlašćen pristup novim investicionim projektima za razvoj ukrajinskih prirodnih resursa, uključujući aluminijum, grafit, naftu i prirodni gas. Trump je potpisivanje sporazuma uslovio američkom podrškom Ukrajini u mirovnim pregovorima o okončanju rata, koji zasad nisu doneli željene rezultate.

Ukrajini su proletos pristupile i neke druge zemlje. U junu je Trump potpisao sporazum o mineralima s Ruandom i Demokratskom Republikom Kongo, kao deo šireg primirja posredovanog od strane SAD, koje bi moglo predstavljati potencijalnu prekretnicu u nastojanjima da se okonča decenijama dugo nasilje u toj regiji. U okviru tog sporazuma, SAD bi od Konga dobile "značajna prava na eksploataciju minerala".

U septembru je australijska vlada objavila da je spremna da proda deo udela svojih novih strateških rezervi ključnih minerala saveznicama, dok su u istom mesecu Pakistan i američka firma U.S. Strategic Metals (USSM) potpisali dva memoranduma o razumevanju ukupne vrednosti oko 500 miliona dolara, kojima se obavezuju na saradnju u razvoju celokupnog lanca snabdevanja ključnim mineralima u Pakistanu.

'Promišljen potez'

S američke strane cilj tih dogovora je jačanje lanca nabavke strateškim materijalima i smanjenje zavisnosti od Kine. Zemlje koje nastoje da pridobiju naklonost Vašingtona u tome vide priliku za ekonomsku korist, Trumpovu političku podršku i ulazak na globalno tržište kritičnih minerala.

"Trumpove ambicije s retkim mineralima vrlo su promišljen i strateški potez njegove administracije. Na kraju krajeva, potrebni su američkoj vojnoj industriji i jedan su od najvećih potrošača retkih zemnih elemenata", rekao je Aleš Šoster, šef Katedre za mineralogiju, petrologiju i materijale na Odseku za geologiju Prirodno-tehničkog fakulteta u Ljubljani.

Šoster objašnjava kako je poznato da "SAD raspolaže s relativno velikim i dobro definisanim zalihama elemenata retkih metala, ali ih ne iskorišćavaju. Razlog za to nije ekološke prirode, već jednostavno činjenica da će, dok god ih mogu dobijati iz drugih zemalja, na primer iz Kine, nastaviti da ih uvoze".

Zašto su retki zemni elementi i ključni minerali važni za svetsku privredu

Retki zemni elementi koriste se u brojnim industrijama od ključne važnosti za svetsku privredu - od potrošačke elektronike i proizvodnje televizora, preko avionskih motora, električnih vozila i medicinske opreme, pa sve do naftne industrije i odbrambenog sektora.

Bloomberg

Kritični minerali obuhvataju materijale od strateške ili ekonomske važnosti, koje različite zemlje definišu na različite načine. Iako se svi elementi retkih minerala smatraju kritičnim mineralima, nisu svi kritični minerali ujedno i retki zemni elementi. Ključna razlika leži u njihovom ekonomskom značaju i mogućim izazovima pri njihovom vađenju.

Kritične sirovine sastavni su deo ključnih tehnologija potrebnih za sprovođenje zelene tranzicije, digitalizacije, razvoja svemirske industrije i jačanja odbrambenih kapaciteta. Smatraju se kritičnim zbog svoje ekonomske važnosti i rizika od prekida lanaca snabdevanja.

"Sva preduzeća u Evropskoj uniji koja u svom poslovanju koriste elemente retkih minerala i druge sirovine sa liste kritičnih minerala, trebala bi da raspolažu odgovarajućim zalihama i da budu spremna na periode ekonomskih poteškoća", rekao je Šoster i dodao da se te zalihe "ne bi smele smatrati poreskom osnovicom, nego strateški važnom rezervom za funkcionisanje privrede".

Trumpov kineski problem

Sporazumi o iskorištavanju minerala i retkih elemenata predstavljaju uspeh za Trumpa u kontekstu nadmetanja između SAD i Kine za kontrolu nad ključnim mineralima. Predsednik nastoji da smanji američku zavisnost od kineske dominacije u preradi retkih minerala.

Kina trenutno kontroliše oko 60 odsto svetske rudarske proizvodnje i čak 90 odsto prerade retkih zemnih elemenata i magneta. Osim toga, postavlja kvote za proizvodnju, spajanje i razdvajanje tih elemenata.

Svoj je monopol izgradila decenijama strateških državnih politika i ulaganja u taj sektor, ali i spremnošću da preuzme znatne ekološke rizike koji prate vađenje i preradu tih materijala.

Peking je svoj uticaj pokazao još u aprilu ove godine, kada je, kao odgovor na visoke američke carine, uveo kontrolu izvoza. Situacija se dodatno zaoštrila poslednjih nedelja. Nakon što je Kina početkom meseca uvela opsežna globalna ograničenja izvoza proizvoda, uključujući i one koji sadrže samo tragove određenih retkih elemenata, Trump je zapretio otkazivanjem planiranog sastanka s Xi Jinpingom. Američki predsednik je u isto vreme najavio i dvostruko veće carine na kinesku robu na 100 odsto, kao i uvođenje strogih ograničenja za "sav kritični softver".

"U situacijama pojačanih geopolitičkih napetosti, poput trenutnog trgovinskog rata, izvoznice bi mogle iskoristiti te resurse kao pregovarački alat za ostvarenje svojih interesa ili čak zabraniti izvoz, što bi izazvalo katastrofalan domino-efekt prekida lanaca nabavke. U tom bi slučaju SAD iskoristile svoje zalihe i time osigurale ekonomsku otpornost", smatra stručnjak Šoster.

Široka kineska ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata predstavljaju pretnju američkoj odbrambenoj industriji i predsedniku Xiju daju snažnu pregovaračku poziciju u nadolazećim trgovinskim razgovorima, budući da Peking ne dopušta izvoz retkih zemnih elemenata za vojnu upotrebu stranih država.

Ovog puta kineske mere su usmerene najpre na odbrambenu industriju, dok su prethodne pogađale uglavnom američku i evropsku automobilsku industriju. To je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu, gde je američki ministar finansija Scott Bessent nagovestio mogućnost produženja privremene suspenzije carina na kinesku robu za više od tri meseca, ako Kina odustane od novih strogih ograničenja izvoza retkih minerala. Prema pisanju Bloomberga, SAD i Kina od početka godine dogovaraju niz 90-dnevnih primirja, a naredni rok ističe u novembru.