Nekoliko američkih bombardera B-52 i borbenih helikoptera preletelo je blizu obale Venecuele u poslednjem u nizu pritisaka administracije predsednika Donalda Trumpa na režim venecuelanskog predsednika Nicolasa Madura koji bi mogli da se završe američkom vojnom intervencijom i svrgavanjem vlasti ove zemlje sa najvećim naftnim rezervama na svetu.
Dnevni list "The New York Times" i još nekoliko američkih medija izvestili su da su ove borbene letelice nekoliko sati letele uz venecuelansku obalu Karipskog mora, što je bila, kako su ocenili, demonstracija sile Sjedinjenih Američkih Država.
Ovi preleti bombardera B-52, koji mogu biti naoružani konvencionalnim bombama i krstarećim raketama, ali i nuklearnim bojevim glavama, dolaze nakon što je Trump potvrdio istinitost medijskih izveštaja da je ovlastio američku tajnu službu CIA da sprovodi tajne operacije u Venecueli.
Opširnije
Opozicija Venecuele ne veruje u pobedu Madura na izborima
Izborna komisija tvrdi da je Maduro pobedio s 51 odsto glasova, dok izlazne ankete pokazuju nadmoćnu pobedu Edmunda Gonzáleza.
29.07.2024
SAD ublažavaju sankcije na naftu Venecueli
Bidenova administracija planira da ublaži sankcije na venecuelansku naftu u pokušaju da u Evropu dopremi više nafte iz te zemlje.
18.05.2022
Koje države su ugrožene Trumpovim sekundarnim carinama
Trumpov pristup ekonomiji kombinovao je zaštitu domaće industrije sa globalnim političkim pritiscima, koristeći ekonomsku snagu SAD kao najvećeg tržišta na svetu da bi ekonomskim pritiskom naterao ostatak sveta na određena ustupanja.
02.04.2025
Trump kuje novi plan za rusku naftu i traži opcije za Iran i Venecuelu
Savetnici novoizabranog američkog predsednika Donalda Trumpa rade na širokoj strategiji sankcija.
16.01.2025
Trump je to objasnio tvrdnjom da Venecuela oslobađa veliki broj zatvorenika, uključujući osobe iz ustanova za mentalno zdravlje i šalje ih u SAD, kao i da morskim putem velika količina narkotika iz Venecuele ulazi u SAD. Kako je preneo Reuters, on, međutim, nije precizirao preko kog graničnog prelaza te osobe ulaze u SAD.
"Mislim da Venecuela oseća pritisak", rekao je Trump, ali je odbio da odgovori na pitanje da li CIA ima ovlašćenje da likvidira Madura.
Zvanični Vašington smatra predsednika Madura lično odgovornim za šverc narkotika u SAD, uprkos tome što je donedavno Trumpov izaslanik Richard Grenell uspeo da u pregovorima sa Madurovim režimom izdejstvuje povoljne energetske sporazume i dogovore o letovima za deportaciju Venecuelanaca iz SAD.
Prema proceni analitičara, u Trumpovoj administraciji su pobedili spoljnopolitički "jastrebovi", kao što je državni sekretar Marco Rubio, tako da je Trump naredio Grenellu da prekine pregovore, posle čega su počeli pritisci koji bi mogli da vode ka obaranju Madurovog režima, koji je blizak glavnom američkom geopolitičkom konkurentu - Kini.
(Ne)legalnost napada na brodove
Kako izveštavaju "The New York Times" i "The Washington Post", američke elitne jedinice već vežbaju operativne scenarije na Karibima, koristeći helikoptere iz 160. puka specijalnih operacija avijacije, koji su primećeni kod obale Trinidada, manje od 150 kilometara od venecuelanske obale.
U ovim operacijama uključena je i američka mornarica, strateška avijacija, kao i borbeni avioni F-22 i F-35, a kako je saznao CBS News, u karipskom regionu je raspoređeno 10.000 američkih vojnika, što na brodovima, što u Portoriku.
Bloomberg
Ovo je dalja eskalacija sukoba između SAD i Venecuele u kojem Trump najavljuje da SAD nameravaju da se bore protiv krijumčara droge i na kopnu, nakon što su američke vojne snage raspoređene u Karipskom moru proteklih mesec dana najmanje pet puta raketirale venecuelanske glisere, usmrtivši najmanje 27 osoba. Američki zvaničnici tvrde da su to bili brodovi koji prevoze drogu te da su ubijeni "narkoteroristima", to jest pripadnici narko-kartela Tren de Aragua.
Bombardovanje brodova u međunarodnim vodama, kako prenosi američki "Politico", izazvalo je oštre reakcije u američkom Kongresu, gde poslanici iz obe partije upozorili da bi se takve akcije mogle smatrati "nezakonitim ubistvima", pri čemu je grupa bivših republikanskih zvaničnika izrazila sumnju u njihovu pravnu osnovu.
Osim toga, bivši američki ambasador James Story, koji je od 2018. do 2023. godine bio zadužen za Venecuelu u Stejt departmentu, rekao je za novinsku agenciju Associated Press da bi ovi napadi na brodove na Karibima mogli na kraju da ometaju američke napore u borbi protiv narkotika, jer uznemiravaju dugogodišnje američke saveznike u regionu, poput Kolumbije, što verovatno šteti američkoj sposobnosti da prikuplja obaveštajne podatke od saveznika.
"Ako veruju da će obaveštajni podaci koje nam dostave rezultirati onim što bi neki mogli opisati kao vansudsko ubistvo, a niko ovde nema saosećanja sa teškom situacijom trgovaca drogom... to nas stavlja u prilično loš položaj", rekao je Story. "To nas stavlja u sukob sa međunarodnim pravom i potkopava našu sposobnost da radimo na ovoj hemisferi."
Trump, međutim, tvrdi da su ranije metode, u kojima je američka obalska straža prvo istraživala brodove pre nego što bi reagovala, bile "potpuno neefikasne".
"Oni imaju brze brodove, svetske klase, ali nisu brži od naših projektila", rekao je Trump, tvrdeći da svaki napad koji njegova administracija sprovede "spasava hiljade života" te da "razmatra" i kopnene napade na venecuelanske kartele droge. "Kada vidite pogođeni brod, deluje surovo, ali ako izgubite troje ljudi i spasete 25.000, to su ljudi koji truju našu populaciju. Fentanil pluta okeanom u kesama, ali mi spasavamo ogroman broj života."
Blokada u Savetu bezbednosti UN
I dok američka vlada pravda svoje vojne akcije borbom protiv trgovine drogom, tvrdeći da su SAD preplavljene sintetičkom drogom fentanil, mediji ukazuju da vlada nije pružila nikakve detalje o pravnom osnovu na osnovu kojeg je delovala, dok analitičari ukazuju da Venecuela nije zemlja iz koje se fentanil dominantno švercuje u SAD.
Predsednik Venecuele je pre nekoliko godina optužen na američkom sudu za narko-terorizam, pri čemu je ove godine nagrada za njegovo hvatanje podignuta na 50 miliona dolara.
Bloomberg
Početkom septembra, nakon prvog američkog napada na venecuelanski brod, Maduro je ponudio da direktno razgovara sa Trumpovom administracijom. U pismu je odbacio tvrdnje da Venecuela ima veliku ulogu u narko-trgovini uz isticanje da se samo pet odsto droge proizvedene u Kolumbiji transportuje kroz Venecuelu, od čega, kako je naveo, 70 odsto uništavaju vlasti Venecuele.
"Predsedniče, nadam se da zajedno možemo da pobedimo laži koje su ukaljale naše odnose, koji moraju biti istorijski i mirni", napisao je Maduro u pismu, pohvalivši prethodne pregovore sa izaslanikom Grenellom, koji je pomogao da se brzo reše ranije optužbe da Venecuela odbija da primi nazad migrante.
Zvanični Vašington je odbio razgovore, a napadi su se nastavili, što je izazvalo bes Madura, koji je optužio SAD da planiraju promenu režima. Venecuela je pozvala Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da istraži američke vojne vazdušne napade na "civilne brodove u međunarodnim vodama" i "odredi njihovu ilegalnu prirodu", preneo je Reuters.
U pismu Savetu bezbednosti, Karakas traži da potvrdi "princip neograničenog poštovanja suvereniteta, političke nezavisnosti i teritorijalnog integriteta država", uključujući i Venecuelu.
Međutim, potez Venecuele neće postići ništa osim sastanka Saveta bezbednosti u kojem SAD imaju pravo veta. Savet se o ovoj temi već sastajao prošle nedelje, i to na zahtev Venecuele, Rusije i Kine, ali SAD su svoje akcije pravdale pozivajući se na Članom 51 osnivačke Povelje UN, koji zahteva da Savet bezbednosti bude odmah obavešten o svakoj akciji koju države preduzmu u samoodbrani od oružanog napada.
Američki ambasador pri UN Mike Waltz rekao je da će Trump koristiti obaveštajnu zajednicu, Ministarstvo odbrane i diplomatiju "kako bi branio suverenitet SAD od akcija koje aktivno ubijaju Amerikance".
"Venecuela može da donese šta god želi u UN. Znate šta, deo UN je takođe je Član 51 Povelje UN koji omogućava zemlji da se brani. I to je ono što predsednik Trump radi i što će raditi", rekao je on za Fox News.
Obaranje režima
Zvanični Karakas smatra da je glavni cilj ovih napada svrgavanje Madura, čije su izborne pobede 2018. i 2024. godine bile obeležene rasprostranjenim optužbama za izbornu prevaru.
Potpredsednica Venecuele i bliska Madurova saradnica Delcy Rodriguez optužila je nedavno SAD da koriste "veliku laž" kada tvrde da se njihovi napadi fokusiraju na borbu protiv trgovine drogom. Prema njenim rečima, stvarni cilj američkog napada je preuzimanje venecuelanskih prirodnih resursa, uključujući naftu, gas, zlato i minerale, koji su od velike važnosti za globalnu ekonomiju.
Bloomberg
"Nikada nećemo predati našu domovinu – nikada", naglasila je Rodriguez.
Analitičar Međunarodne krizne grupe iz Karakasu Phil Gunson smatra da je malo verovatno da bi SAD izvršile invaziju ili okupirale Venecuelu. Ipak, on naglašava da bi raketni ili bombaški napadi na vojne objekte ili ključne infrastrukture mogli da postanu realnost, dok bi cela situacija mogla da se predstavi kao borba protiv trgovine drogom.
Da je istinska američka invazija na Venecuelu malo verovatna smatra i uredništvo britanskog lista "The Guardian".
"To što se operacije CIA i ratni planovi emituju sa toliko entuzijazma može sugerisati da se SAD nadaju da će promena režima doći kroz MAdurovo bekstvo (što je malo verovatno), ili da i dalje neguju dugogodišnju (i do sada nedokazanu) želju da se vojne i bezbednosne snage okrenu protiv njega.
Drugi sumnjaju da je ovo najnoviji primer Trumpovog otvorenog pristupa spoljnoj politici ili inače osmišljenog da izvuče više od Madura", ističe britanski list i dodaje da SAD imaju dugu i neslavnu istoriju intervencije u Latinskoj Americi. "Ali Trump će biti oprezan da vojnom akcijom ne razljuti pristalice (svog pokreta) MAGA."
Primenjujući takozvanu Monroovu doktrinu po kojoj je Vašington smatra Latinsku Ameriku svojim geopolitičkim dvorištem, CIA se decenijama mešala i uticala u latinoameričku politiku, obarajući režime ili podržavajući diktature. Kolumnista španskog portala "Eldario" Isaac Rosa smatra da se sada "CIA vraća u Latinsku Ameriku, ako je ikada nestala" te da je Trump je odobrio tajne operacije u zemlji koja je na udaru mešanja skoro 30 godina.
"Trump radi isto što i mnogi drugi predsednici (uključujući i demokrate), samo što umesto da to krije, on se time hvali", ističe Rosa.
Faktor Kina
Većina analitičara ističe da Trump deluje po jednostavnoj logici po kojoj želi da latinoameričke zemlje igraju po njegovoj melodiji te da su levičarski lideri kažnjeni, a desničarski podržavani čak i ako su diktatori.
Međutim, postoje i geopolitički i domaći faktori, koji su možda presudniji. Prvi su nafta i Kina, to jest činjenica da Peking igra značajnu ulogu kao kupac venecuelanske nafte. Uprkos zapadnim sankcijama, sve veći deo venecuelanske sirove nafte tankerima "flote iz senke" uspeva da stigne do kineskih rafinerija što je povećalo uticaj Pekinga u američkom "dvorištu". Svrgavanje Madurovog režima bi to moglo da promeni.
Bloomberg
Kina je među prvima javno ukorila SAD zbog mešanja u unutrašnje poslove Venecuele, ističući da se "protivi upotrebi sile". Kineski ambasador u Karakasu takođe je izrazio solidarnost svom domaćinu, naglašavajući da će Peking "čvrsto podržati Venecuelu u zaštiti suvereniteta, nacionalnog dostojanstva i društvene stabilnosti". Kina nudi diplomatsku podršku, ali se uzdržala od bilo kakvog obećanja sile.
S druge strane, pojedini bezbednosni stručnjaci ukazuju da nedostatak američke infrastrukture za stacioniranje na Karibima stvara mogućnosti protivnicima da prikupljaju obaveštajne podatke o kretanju SAD. Nekoliko brodova koji su trenutno raspoređeni na Karibima u misijama protiv narkotika svratilo je u luke u kojima Kina ima uticaj.
Zaustavljanja u pomorskim lukama u Meksiku i Panami, smatraju stručnjaci, predstavljaju potencijalne obaveštajne ranjivosti gde Kina može da prikupi podatke o standardnim operativnim procedurama i obrascima rada SAD, koji bi mogli biti primenljivi na Indo-Pacifik.
Faktor Rubio
Da faktor Kina i naftne rezerve Venecuele nisu ključni argumenti koji vodi aktuelnu Trumpovu politiku prema ovoj zemlji, svedoči i to da je prethodno Grenell u Karakasu uspeo da izdejstvuje dogovor po kojem bi američke kompanije, među kojima i energetski gigant "Chevron", imale preferencijalni tretman za projekte eksploatacije nafte i zlata, dok bi postojeći sporazumi sa kineskim, iranskim i ruskim kompanijama bili smanjeni.
Uprkos tome, Trumpova administracija je odbacila sve ustupke, a u Vašingtonu prevladao je tvrd stav američkog državnog sekretara Rubija. Još iz vremena dok je bio samo senator, Rubio je zagovarao američku intervenciju u Venecueli.
Bloomberg
"Za Rubija, čiji je pogled na svet oblikovan politikom kubanskih migranata iz Majamija, napad na Karakas je više od droge, kriminala i ilegalnih migranata, radi se o uklanjanju onoga što on vidi kao kubanskog zastupnika koji je subvencionisan naftom i prvi korak u čišćenju kuće širom Latinske Amerike", ističe geopolitički konsultant Ian Bremmer na portalu "Gzeromedia" njegove konsultantske kuće.
Prema Bremmerovoj oceni, sam Trump ima suprotstavljene impulse. S jedne strane je obećao biračima da neće biti novih stranih ratova, pri čemu ne veruje venecuelanskoj opoziciji nakon što se u svom prvom mandatu "opekao" sa tadašnjim vršiocem dužnosti predsednika Venecuele Juanom Guaidom.
"S druge strane, Trump nije ideološki protiv svih vojnih akcija, samo prema politički skupim močvarama i ima mnogo razloga da želi da vidi Madura kako odlazi", ističe Bremmer.
"Sudeći po nedavnim potezima administracije, Rubio je možda uspeo da ubedi predsednika da Venecuela nudi savršenu priliku da projektuje snagu na globalnoj sceni i lako pobedi u vreme kada je režim krhak, a neki od njegovih drugih velikih spoljnopolitičkih poteza, poput ukrajinske diplomatije, propadaju."
.webp){kind=icon}
