Američka akcija u Venecueli cilja Kinu, a ne naftu

Upad američkih specijalaca u venecuelansku vojnu bazu odakle su oteli predsednika Nicolasa Madura i njegovu suprugu izazvali su burne, ali i suprotstavljane reakcije širom planete. Dok deo međunarodne javnosti ovaj potez predsednika SAD-a Donalda Trumpa vidi kao kraj autoritarnog režima u Karakasu i početak političkih promena u Venecueli, drugi smatraju da je reč o kršenju međunarodnog prava i opasnom presedanu koji dugoročno urušava globalnu bezbednost i suverenitet država.

Treći su, pak, uvereni da je Trumpov potez dao svojevrsno opravdanje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu za njegov rat protiv Ukrajine, a predsedniku Kine Xi Jinpingu da vojno preuzme kontrolu nad Tajvanom. Štaviše, u brojnim javnim komentarima eksperti i laici neretko navode da je ovaj američki napad na Venecuelu podstaknuto prevashodno naftom, to jest činjenicom da ova zemlja poseduje najveće naftne rezerve na svetu.

Međutim, tvrdnja da je američka akcija u Venecueli podstaknuta "naftom" suštinski maši poentu. Iako Venecuela zaista drži oko 17 do 18 procenata globalnih dokazanih rezervi nafte, ona čini jedva procenat, do najviše 1,5 procenata trenutne globalne proizvodnje i to nije moguće brzo promeniti.

Bloomberg

 

Premda je predsednik Trump otvoreno ukazao da će američke kompanije imati komercijalne koristi te da će SAD sada kontrolisati venecuelansku naftu, to je zapravo u najboljem slučaju sekundarni cilj američke administracije, a Trump ovom izjavom zapravo cilja svoje birače koji priželjkuju jeftinije gorivo na pumpama i nižu inflaciju ali ne žele predsednika koji vodi ratove.

Nafta i usklađivanje državnih i komercijalnih interesa je u ovoj akciji od sekundarnog značaja. Geopolitika je glavni pokretač, ali i cilj. Svrgavanje Madura ima daleko više veze sa geopolitičkim obezbeđivanjem američkog "dvorišta" i to u uslovima sve jačeg Drugog hladnog rata u kojem se SAD strateški nadmeću sa uspostavljenim dvojcem Kina-Rusija nego što imaju veze sa naftom. Ova eskalacija u novom hladnom ratu pokazuje, ne samo da nisu tačne procene onih koji su uveravali da je američka moć prošlost, a da budućnost leži u BRIKS-u, već i da Vašington spreman da pokaže geopolitičkim konkurentima da je spreman žestoko da brani svoje strateške interese.

Nafta (ne)važna

U strateškom nadmetanju Vašingtona sa Pekingom i Moskvom, energija ostaje centralna, jer kontrola nad naftom i gasom je ujedno kontrola nad energetskim sistemima koji održavaju infrastrukturu nove industrijske revolucije – data centre, razvoj veštačke inteligencije (AI) i AI čvorišta. Za razliku od Evropljana, Amerikanci, Rusi i Kinezi nisu skloni da veruju da će digitalnu transformaciju pokretati isključivo obnovljivi izvori energije i budući nuklearni kapaciteti. Naprotiv, velike sile smatraju da su fosilan goriva ipak nezamenljiva.

U tom kontekstu, venecuelanska nafta jeste važna ali samo na veoma dugi rok, jer značajna eksploatacija iziskuje ogromna ulaganja, zbog specifičnosti venecuelanskih naftnih rezervi. Otprilike tri četvrtine venecuelanskih rezervi nafte su ekstra teška nafta iz pojasa Orinoko, koja se može prerađivati samo u visoko specijalizovanim rafinerijama. Konkretno, venecualeanska sirova nafta ima veoma nisku vrednost takozvane API gustine, visok sadržaj sumpora i metala i ekstremni viskozitet, što je izazov za preradu koji proizvodni sistem Venecuele sada nije spreman da se nosi.

Bloomberg

Protekle tri decenije, Venecuela nije smisleno modernizovala svoju mrežu naftovoda, rezervoara i rafinerija što je dovelo do toga da danas proizvodi otprilike 30 odsto nafte koju je proizvela pre petnaest godina, a praktično zanemarljivo u odnosu na svoje mogućnosti.

Tako da venecuelanska nafta kao nafta ne igra preveliku ulogu za Amerikance, ali igra geografska pozicija zemlje, kao i činjenica da je protekle decenije Peking postao glavni kupac venecuelanske izvezene nafte – čak oko 80 odsto ukupnog izvoza – što je Kinezima dalo i politički uticaj u američkom geopolitičkom dvorištu. Osim Xija, i Putinova Rusija je pokazivala ogroman uticaj na Madurovu vlast, budući da je ruska flota tankera "iz senke" bila zaslužna za venecuelanski izvoz nafte ka Aziji, ne samo ka Kini, već i Iranu i Indiji.

Upravo činjenica da su ključne zemlje CRINK-a (Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja) dobile jak uticaj na zvanični Karakas uticalo je na to da američki državni sekretar Marco Rubio uspe da ubedi Trumpa da je vredno ući u akciju svrgavanja Madura.

"Sjedinjenim Državama nije potrebna venecuelanska nafta – imamo je dosta. Ono što nećemo dozvoliti je da venecuelansku naftu kontrolišu Kina, Rusija ili Iran", rekao je za NBC News Rubio, pritom glasno rekavši pravi razlog cele akcije. "Ovo je zapadna hemisfera i nećemo dozvoliti protivnicima da je koriste kao bazu za operacije".

Bloomberg

 

Rubio, čiji je pogled na svet oblikovan politikom kubanskih migranata iz Majamija, godinama zagovara promenu režima u Karakasu i to je za njega više od droge, kriminala i ilegalnih migranata, to je za njega uklanjanje onoga što on vidi kao kubanskog zastupnika koji je subvencionisan naftom i prvi korak u čišćenju kuće širom Latinske Amerike.

Trump, međutim, ne veruje venecuelanskoj opoziciji nakon što se u svom prvom mandatu "opekao" sa tadašnjim vršiocem dužnosti predsednika Venecuele Juanom Guaidom. Ali, Rubio je očigledno uspeo da ga ubedi da ovde nije reč samo o svrgavanju Madura, već o jasnom pokazivaju geostrateškim konkurentima da je Amerika i dalje odlučna i jaka da ih pobedi na globalnoj sceni.

Ponižavanje Pekinga i Rusije

Činjenica da je Maduro otet iz vojne baze samo nekoliko sati nakon zvaničnog sastanka sa kineskom delegacijom, koju je predvodio kineski izaslanik za Latinsku Ameriku, predstavlja direktno američko ponižavanje Pekinga i poruka da neće tolerisati kineski uticaj Zapadnoj hemisferi.

Način na koji su američki specijalci upali u vojnu bazu, pobivši dvadesetak kubanskih specijalaca zaduženih za obezbeđenje Madura, predstavlja veliki geopolitički šamar za Peking i Moskvu, koju su proteklih meseci isticali da se "protive upotrebi sile" te da će "čvrsto podržati Venecuelu u zaštiti suvereniteta, nacionalnog dostojanstva i društvene stabilnosti". Madurova sudbina ukazuje ruskim i kineskim štićenicima širom planete da nisu tako sigurni ukoliko se nalaze na putu američkih interesa.

Bloomberg

Osim reputacionog i strateškog gubitka, za Kinu je ovo i finansijski gubitak jer je Venecuela je apsorbovala više od 100 milijardi dolara kineskih zajmova, što čini preko 40 odsto ukupnog kineskog kreditiranja Latinskoj Americi.

I ova akcija je samo početak američkih akcija isterivanja kineskog uticaja iz zapadne hemisfere, naročito u karipskom regionu i sa Arktika. SAD će sasvim sigurno nastojati da znatno povećaju svoje prisustvo u ovim regionima koji ih okružuju, jer tu i te kako ima bezbednosnih rupa.

Pojedini bezbednosni stručnjaci ukazuju da nedostatak američke infrastrukture za stacioniranje na Karibima stvara mogućnosti protivnicima da prikupljaju obaveštajne podatke o kretanju SAD. Nekoliko brodova koji su proteklih meseci raspoređeni na Karibima u misijama protiv narkotika svraćalo je u luke u kojima Kina ima uticaj. Primera radi, zaustavljanja u pomorskim lukama u Meksiku i Panami, smatraju stručnjaci, predstavljaju potencijalne obaveštajne ranjivosti gde Kina može da prikupi podatke o standardnim operativnim procedurama i obrascima rada američke vojske, što bi Pekingu bilo značajno kako bi znala kako da postupa na Indo-Pacifiku.

Slede Panama, Kuba, Grenland…

Kako ulazimo u turbulentno geopolitičko okruženje 2026. godine, događaji u Venecueli su zapravo samo konkretna primena nove američke Strategije nacionalne bezbednosti i početak zaoštravanja Drugog hladnog rata u kojem će SAD nastojati da istisnu kineski uticaj iz svog geopolitičkog dvorišta, dok će u Evropi ponovo da podignu svojevrsnu Gvozdenu zavesu. Samo ona neće ići centrom Berlina i centralnom Evropom nego će ići od Arktika istočnim krilom NATO-a sve do Turske i Izraela.

Nakon što su u Prvom hladnom ratu pobedile Sovjetski savez, SAD su uspostavile globalnu nadmoć u lancima snabdevanja, tokovima energenata, pomorskih tokova, finansijske infrastrukture i tehnoloških standarda. Međutim, taj poredak je sada pod direktnim napadom Kine i to na sve strateške domene, uključujući međunarodne i regionalne organizacije, globalnu trgovinu i finansije, poljoprivredu i energiju, sirovine i retke zemne metale, digitalnu i AI infrastrukturu, odbranu, pa čak i svemir. Blok koji prevlada će definisati pravila, norme i mehanizme sprovođenja sledećeg međunarodnog poretka.

Bloomberg

Upravo u tom kontekstu je otet Maduro. Ne zbog toga što je Vašingtonu smetala njegova autokratska vlast, već zbog toga što je sagledan kao rusko-kinesko-iranski pion u "američkom svetu" što je, prema novoj Trumpovoj verziji Monroove doktrine, neprihvatljivo.

Kineski uticaj u Latinskoj Americi sada je veći nego u bilo kom trenutku u istoriji, obuhvatajući infrastrukturu, energiju, digitalne mreže i kreditiranje država. Paralelno sa tim, u proširilo se i rusko tajno, paravojno i obaveštajno prisustvo. Zbog svega toga, geostratezi očekuju brojne američke akcije u regionu, obezbeđenje američkog uticaja na Panamski kanal, ali i proširenje američke vojne baza na Grenlandu, zbog strateške konkurencije na Arktiku i nesposobnosti Evrope da prema Kini i Rusiji projektuje moć u ovom regionu.

Osim toga, prema oceni ekspertkinje za geostrategiju, Veline Čakarove, biće povećan pritisak na Kubu, Kolumbiju i druge regionalne žarišne tačke.

"Osovina CRINK nije ograničena elokventnim govorima, već upotrebom i demonstracijom sile", ističe Čakarova, osnivačica konsultanske kuće za geostrateške analize FACE, ukazujući da Venecuela nije izolovana epizoda. To je signal da u ovoj eri sila preoblikuje stvarnost, a primena prethodi pregovorima. Napredovanje dvojica Kina-Rusija naišlo je na pojačan američki odgovor.

Ova bivša direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku ističe da će se Drugi hladni rat za razliku od prvog ogledati u presedanima i namerno vidljivom demonstraciji moći. Geopostrateška šahovska tabla se promenila i izbor je, ukazuje Čakarova, oštar.

"Možemo se držati elegantnih narativa, ili se možemo suočiti sa realnošću moći dok se ona primenjuje. U ovom okruženju, investitori, korporacije i države podjednako moraju da razmišljaju i deluju sa državničkom logikom dok se ukrštaju bezbednost i ekonomija", ističe Čakarova i dodaje da će ovog puta, konkurencija biti globalno međusobno povezana, eksplicitna i neumoljiva.