.webp){kind=icon}
Kreditna aktivnost je u Srbiji u trećem kvartalu stagnirala, ali nisu svi sektori prošli isto. Stanje kredita za stanovništvo je u tri meseca do septembra raslo za 1,6 odsto na međugodišnjem nivou, ali je isti pokazatelj za privredu u istom periodu međugodišnje pao za 1,8 odsto, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
Rezultat je blagi pad (0,1 odsto) na ukupnom nivou.
Opširnije
Pala tražnja za svim kreditima osim za likvidnost firmi
Zajmodavci očekuju da će poslednji kvartal godine doneti rast tražnje privrednika za kreditima.
22.11.2023
Mobilno bankarstvo raste po dvocifrenoj stopi u Srbiji
Rastao je broj korisnika mobilnog i elektronskog bankarstva, a broj POS terminala uvećan je za 10 odsto.
27.11.2023
Banke u Srbiji još optimističnije u pogledu inflacije
Jednogodišnja inflaciona očekivanja finansijskog sektora pala na 5,9 odsto.
20.11.2023
Viceguverner: NBS može da dodatno pooštri politiku i bez dizanja stopa
NBS može da dozvoli da raste prosečna stopa na reverznoj repo aukciji ili da poveća obavezne rezerve.
17.11.2023
„Usporavanje domaće kreditne aktivnosti posledica je visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema, viših kamatnih stopa na kredite usled zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije, kao i pooštrenih kreditnih standarda banaka“, piše u redovnom kvartalnom izveštaju NBS.
Što se tiče kreditne aktivnosti u samom kvartalu, ona je i za privredu i za stanovništvo rasla, ali su krediti za stanovništvo rasli sporije (0,4 naspram 1,2 odsto), a stambeni krediti beleže pad u odnosu na prethodni kvartal.
Učešće loših kredita u ukupnim kreditima stanovništvu poraslo je za 10 baznih poena u odnosu na jun i u trećem kvartalu je iznosilo 4,4 odsto, dok je za privredu ovaj pokazatelj bio bolji i iznosio je 2,1 odsto.
Udeo domaće valute u kreditiranju je donekle smanjen, a glavni razlog je bio rast devizno-indeksiranih kredita za privredu. Za stanovništvo, s druge strane, proces dinarizacije je ubrzan, a kretanje je vođeno manjom potražnjom za stambenim i većom tražnjom za gotovinskim kreditima.
Ako gledamo privredu, i to po delatnostima, povećanje zaduženja u trećem kvartalu zabeleženo je kod preduzeća iz oblasti prerađivačke industrije, poslovanja nekretninama i saobraćaja. S druge strane, najviše su se razdužila preduzeća iz energetike, a zatim preduzeća iz sektora trgovine i poljoprivrede.
I anketa o kreditnoj tražnji i uslovima koju NBS sprovodi pokazala je slična kretanja. Banke očekuju oporavak potražnje kredita za stanovništvo, osim za stambene kredite, gde se očekuje dalji pad. Zajmodavci takođe očekuju da će se oporaviti tražnja privrednih subjekata za kreditima.
Banke su pre toga smanjile i svoja inflaciona očekivanja, pa tako finansijski sektor za oktobar 2024. očekuje inflaciju od 5,9 odsto, za razliku od septembarskih 6,7 procenata.
