.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije već četiri sastanka nije podizala svoju referentnu kamatnu stopu, koja tako od jula stoji na 6,5 odsto. Isto tako, i na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji nije se ni govorilo o mogućnosti daljeg podizanja, a spremnost na dalje reagovanje podizanjem kamatne stope ne nalazi se ni u poslednjih par saopštenja o monetarnoj politici.
Međutim, NBS ima načina da deluje na inflaciju i bez potezanja za dizanjem stope, navodi viceguverner NBS Nikola Dragašević.
On je na konferenciji koju je organizovao Senzal Capital rekao da je i na poslednjim sastancima Izvršnog odbora NBS odlučeno da je bolje ne podizati kamatne stope, već primeniti sličan pristup za koji su se odlučile velike svetske centralne banke, a to je da kamatne stope duže ostanu visoke.
Opširnije
NBS blago podigla projekciju privrednog rasta
Bruto domaći proizvod će ove godine rasti za oko 2,5 odsto, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
15.11.2023
Devizne rezerve Srbije veće za još 200 miliona evra
Bruto devizne rezerve Srbije dostigle su novi rekord od početka praćenja ovog pokazatelja i u oktobru su dostigle 24,39 milijardi evra.
13.11.2023
BBA analitičari: Inflacija usporila dobrim delom zbog visoke baze
Prema projekcijama analitičkog tima, trebalo bi da inflacija nastavi da usporava, i da se u okvire cilja NBS vrati sredinom sledeće godine.
13.11.2023
NBS po četvrti put odlučila da ne menja kamatnu stopu
Referentna kamatna stopa ostala je na 6,5 odsto, što je nivo iz jula, i najviši nivo od maja 2015. godine.
09.11.2023
On je isto tako dodao da NBS ipak može da reaguje na druge načine kojima se takođe istiskuje višak likvidnosti iz finansijskog sistema.
"Želeo bih da naglasim da NBS ima još načina da odgovori u slučaju da se pojave novi inflatorni pritisci. Jedan je onaj mehanizam koji smo iskoristili na samom početku zaoštravanja monetarne politike, odnosno od oktobra 2021. godine", rekao je Dragašević, govoreći o takozvanoj reverznoj repo transakciji, gde se likvidnost istiskuje na nedeljnom nivou.
"To nije stopa koju mi tačno određujemo, već je to prosečna stopa koja je rezultat ponude banaka na reverznoj repo aukciji kojom mi povlačimo likvidnost. Ona je sada oko 5,5 odsto, odnosno čitav jedan procentni poen ispod referentne kamatne stope, koja predstavlja plafon te stope", rekao je viceguverner.
On je pojasnio da centralna banka na nedeljnom nivou između sastanaka može da dozvoli da ova stopa poraste i time de fakto dodatno zaoštri monetarnu politiku.
Obavezne rezerve
Takođe, na septembarskom sastanku, kada osnovne stope takođe nisu menjane, NBS je donela odluku da podigne stope obavezne rezerve.
"To je bio čitav set odluka iz oblasti obavezne rezerve koji je trebalo da povuče petinu tadašnjih viškova likvidnosti iz sistema", rekao je Dragašević.
"S druge strane, trebalo je da povuče viškove likvidnosti kako bi dozvolio da međubankarsko novčano tržište zaživi, a koje je u prethodnom periodu bilo zamrlo, i svakako je trebalo da doprinese izdvajanju određenog dela viška likvidnosti", dodao je.
Viceguverner je spomenuo i politiku održavanja relativne stabilnosti kursa, mada ona na inflaciju ne deluje direktno već kroz kanal inflacionih očekivanja i finansijske stabilnosti. Slična je situacija i sa nivoom deviznih rezervi, koje su i u oktobru dostigle istorijski rekord.
Nepromenjene projekcije
NBS je ranije ove nedelje iznela nove kvartalne projekcije inflacije i BDP-a, a na obe strane nije bilo većih promena. Centralna banka je projekciju prosečne inflacije smanjila za 10 baznih poena, pa ona za 2023. sada iznosi 12,6 odsto.
Projekcija privrednog rasta za tekuću godinu sada je 2,5 odsto (isto koliko očekuje i Vlada Republike Srbije), dok je u avgustu ona bila "dva do tri procenta, ali bliže donjoj granici raspona".
Projekcije drugih institucija su nešto pesimističnije, pa tako Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka sugerišu da bi rast mogao da bude oko dva odsto, a analitičari BBA su ranije prognozirali rast od 2,4 odsto za Srbiju. Istraživači sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu takođe očekuju privredni rast od dva odsto, a poslednja anketa Bloomberga pokazala je da ekonomisti očekuju privredni rast od 1,9 odsto.
Centralna monetarna institucija za 2024. godinu očekuje privredni rast između tri i četiri odsto, dok bi BDP nakon toga trebalo da raste tempom od oko četiri procenta.
