Devizne rezerve Srbije veće za još 200 miliona evra

Bruto devizne rezerve Srbije dostigle su novi rekord od početka praćenja ovog pokazatelja nakon što su u oktobru uvećane za 206,2 miliona evra i dostigle 24,39 milijardi evra.

"Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 181,9 odsto i 6,5 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama", piše u saopštenju Narodne banke Srbije (NBS), objavljenom u ponedeljak.

Neto devizne rezerve, koje ne uključuju devize banaka iz obavezne rezerve i obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), uvećane su za 290,1 milion evra i na kraju oktobra su iznosile 20,25 milijardi evra.

"Povećanje bruto deviznih rezervi u oktobru prvenstveno je rezultat intervencija Narodne banke Srbije neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu (priliv 160,0 miliona evra), kao i priliva po osnovu neto izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u iznosu od 65,4 miliona evra i po drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 10,5 miliona evra. Na povećanje deviznih rezervi u oktobru dodatno je uticao i pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 192,3 miliona evra, koji je u najvećoj meri rezultat povećanja cene zlata za oko 6,8 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara prema evru za oko 0,2 odsto na međunarodnom tržištu", pojašnjavaju iz NBS.

 

 

Centralna banka već godinama govori o važnosti održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, najpre zbog visokog stepena evroizacije privrede i duga, iako neki ekonomisti ovo opisuju kao defakto režim fiksnog kursa.

U cilju održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema valuti evrozone, NBS je u oktobru neto kupila 25 miliona evra, dok je od početka godine kupila 3,41 milijardu evra. U oktobru je, kao i u svim mesecima od početka godine, vrednost dinara prema evru gotovo nepromenjena, a ukupna promena od početka godine je 0,1 odsto u korist dinara.

Od prethodnog saopštenja o kretanju deviznih rezervi saznali smo i da centralna banka Srbije planira da u njihovu strukturu uvrsti i kineski juan.

Kako je sredinom oktobra NBS potvrdila za redakciju Bloomberg Adrije, ona je u procesu obezbeđenja neophodnih preduslova (infrastrukture) za uključenje na kinesko tržište obveznica.

Više o deviznim rezervama

Bloomberg Adrija je detaljnije o deviznim rezervama pisala krajem jula, kada su se i strani i domaći ekonomisti, ali i analitički tim Bloomberg Adrije, složili da je politika centralne banke u pogledu deviznih rezervi zadovoljavajuća.

"To je režim kursa koji je NBS odabrala i po meni je to dobro. Ja sam bio među prvim zagovornicima fiksiranja kursa godinama pre nego što je uspostavljen i sada mislim da je dao dobre rezultate, doneo je disciplinu i stabilizaciju. Nesrećna okolnost je samo što je i evro imao inflaciju u poslednje dve godine", rekao je tada profesor ekonomije Slaviša Tasić.

"Devizne rezerve se nalaze iznad zadovoljavajućeg nivoa, i pokrivaju oko šest meseci uvoza (referentna vrednost je oko tri meseca). One ne mogu biti previsoke, jer bi to bilo istovetno pitanju da li neko može biti prebogat", ocenila je Marina Petrov Savić, viša analitičarka za tržišta Bloomberg Adrije.

"Neko vreme je izgledalo da je 117,7 magični broj, dok je nakon toga ipak dozvoljeno da dinar malo ojača. Ipak, taj potez je bio zanemarljivog obima i veća volatilnost bi mogla biti dozvoljena tek nakon što se privreda oporavi, a situacija na globalnim tržištima postane predvidljivija", rekao je Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments.

Drastičnije odvajanje od evra moglo bi imati još ozbiljnije posledice, jer se u tom slučaju situacija komplikuje, a primeri iz sveta ne ulivaju uvek poverenje, dodao je Kratky.

Tasić je rekao da bi po eventualnom odvajanju od evra, kormilo bilo potpuno u rukama NBS, ali bi i sva odgovornost bila na našoj centralnoj banci.

"U tom slučaju počinjete da vodite samostalnu monetarnu politiku, a posledice zavise od kvaliteta te politike. Možete biti kao Švajcarska i izbeći inflaciju, ali možete biti i kao Argentina ili Turska i dobiti inflaciju od preko 100 odsto. Mi smo istorijski bliži ovim drugim primerima i to je jedan od razloga zašto sam ja bio za fiksiranje kursa", dodao je Tasić.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar