NBS brani stav relativne stabilnosti kursa

Narodna banka Srbije (NBS) održava stabilnost dinara intervencijama na deviznom tržištu, prodajući ili kupujući valute, u zavisnosti od toga da li veća količina stranih valuta ili veća količina domaće valute koja se pojavi na tržištu, ugrozi kurs.

Mnoge države sprovode sličnu politiku u cilju održavanja stabilnosti svojih valuta, vodeći računa da ne ugroze devizne rezerve zemlje. Takođe, jedan deo ekonomista, kako onih međunarodnih, tako i domaćih, tvrdi da ovakav pristup održavanju stabilnog kursa nije ono što se u ekonomskom svetu podrazumeva pod "free floating currency" (slobodno plivajuća valuta) već je "fixed" (fiksirana), budući da se pod definicijom slobodno plivajuće valute podrazumeva da vlada neke države nema uticaja na kretanje kursa, već tržište samo formira kurs na osnovu potražnje i kretanja na tržištu.

"Povodom ponovnih izjava pojedinih ekonomista da se u Srbiji sprovodi de facto fiksni kurs, Narodna banka Srbije želi da ukaže na to da takve izjave nisu istinite, niti imaju svoje utemeljenje, a mogu biti opasne u smislu formiranja nerealnih očekivanja javnosti", navode iz centralne banke u saopštenju.

Iz NBS objašnjavaju da postoji razlika između onih država koje valutnim odborima, kao što je to slučaj u Bosni i Hercegovini, kontrolišu kretanje valute, a u kojem se emisija domaće valute vrši uz potpunu konvertibilnost u stranu valutu koja služi kao rezervna valuta.

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru jeste odlika NBS u protekloj deceniji. Međutim, ona nikako ne znači fiksiranje kursa, koje podrazumeva da se održava stalno ista vrednost lokalne valute za neku odabranu stranu valutu, kakav je slučaj u zemljama koje primenjuju valutni odbor kao režim deviznog kursa, navela je centralna banka.

Različiti režimi

Postoje naravno i režimi deviznog kursa koji su drugačiji, nazivaju se "crawling peg" (puzajuće tačke ili pariteti). Sistem je na snazi u Argentini, a ekonomisti opisuju kao varijantu koja se nalazi između fiksnih i čisto fluktuirajućih kurseva valuta. To znači da u trenutku kada devizni kurs pređe granice u kojima zvanično utvrđen kurs oscilira, utvrđuje novi kurs dinara sa novim marginama fluktuacija.

"Jednako važno je napomenuti da, iako NBS neće odustati od svog smera očuvanja relativne stabilnosti, ona ne primenjuje režim fiksnog deviznog kursa. Za razliku od tog režima, koji podrazumeva svakodnevne intervencije centralne monetarne vlasti kako bi se vrednost valute održala na unapred određenom nivou, u Srbiji to nije slučaj. Režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa, koji omogućava njegovu relativnu stabilnost, pa i u periodima pojačane neizvesnosti njegovu izraženiju stabilnost (ne i fiksiranost na određenom nivou), daje i fleksibilnost da se, ukoliko takvi periodi naiđu, izvrši blago prilagođavanje vrednosti lokalne valute prema repernoj stranoj valuti, a bez promene režima deviznog kursa. Takođe, rizik od spekulativnih napada na valutu, pre svega velikih stranih investitora, u aktuelnom režimu deviznog kursa znatno je manji nego u ambijentu fiksnog deviznog kursa i otvorenosti kako za strane direktne, tako i portfolio investicije, što Srbija jeste", saopštila je NBS.

Od početka godine u međubankarskoj trgovini realizovano je skoro 5,4 milijardi evra, prema poslednjim podacima iz jula NBS. Banka je saopštila da je neto kupila 435 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu u julu, ali je od početka godine prodala gotovo 1,4 milijarde evra kako bi održala stabilnost kursa dinara prema evru.

"Po ko zna koji put ukazujemo na to da je praksa ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama u razvoju koje se suočavaju s podignutim stepenom vezanosti novčanih tokova za repernu stranu valutu (dolarizovanosti, odnosno evroizovanosti domaće ekonomije) pokazala da je relativna stabilnost lokalne valute ključ finansijske i ekonomske stabilnosti zemlje i da povećana volatilnost deviznog kursa, kao automatskog stabilizatora platnobilansnih kretanja, u takvom ambijentu nema svoje uporište. Nema ga, jer, kako smo imali prilike da vidimo kada se politika fluktuacija sprovodila pre 2012. godine, mnogi ekonomski parametri zemlje su pogoršani i bilo je potrebno vreme da se stabilnost ponovo uspostavi, a zatim i održi", navode iz NBS.

Druge države Evrope

Kakos u naveli iz NBS, "svedoci smo da su i države regiona u ambijentu pojačanih inflatornih pritisaka posegle za očuvanjem stabilnosti na sopstvenim deviznim tržištima".

Početkom invazije Rusije na Ukrajinu, tri države Evrope, Češka, Poljska i Mađarska interevenisale su na tržištu da bi održale stabilnost svojih valuta. Ove države su prikupile ogromne rezerve u više od decenije transfera iz EU i snažnog ekonomskog rasta, samo Češka Republika raspolaže sa 175 milijardi dolara rezervi kojima bi mogla da pokrije više od godinu dana uvoza.

Dok su Poljska, Mađarska i Češka u istoriji retko intervenisale na valutnim tržištima, članice EU Rumunija i Hrvatska (dok nije nedavno ušla u evro zonu), vode režime upravljanja, gde centralne banke redovno kupuju i prodaju na tržištu kako bi zadržale stabilnost lokalnih valuta.

"Želimo da podvučemo još jednom netačnost izjava poput onih koje aludiraju na to da je Srbija relativnom stabilnošću kursa (što nazivaju de facto fiksnim kursom) uvezla stabilnost inflacije iz Evrope, a sada, nažalost, uvozi baš zbog te stabilnosti i visoku inflaciju iz zone evra. Upravo stabilnost kursa u aktuelnom ambijentu pojačanih globalnih pritisaka koristi domaćoj privedi da onda, kada ceo svet uvozi visoku inflaciju, ona u Srbiji ne bude još viša. Sada se ne suočavamo sa efektom koji je postojao pre 2012, kada su na uvoznu inflaciju, koja je bila niža od sadašnje, upravo visoke oscilacije kursa činile da domaća inflacija bude znatno viša nego u zemljama zone evra i zemljama okruženja", navode iz NBS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar