Zemlje koje su još uvek van evrozone, kao što su Poljska, Mađarska i Češka, očekuje krizni period zbog slabljenja evra, a zbog zavisnosti ovih ekonomija od izvoza u zemlje članice evrozone. Srbija nije članica Evropske unije (EU), ali je takođe zavisna od investicija koje stižu iz ovih zemalja i najviše sarađuje upravo sa ekonomijama koje posluju u evropskoj valuti.
Stabilnost kursa u Srbiji održava Narodna banka Srbije svojim intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu, a centralna bankarska institucija u zemlji je više puta potvrdila da će održavati stabilnost dinara.
Opširnije
Ako evro još oslabi, zlot, forinta i kruna biće prve na udaru
U problemu su valute Češke, Poljske i Mađarske
08.08.2022
U drugom polugodištu slabija privredna aktivnost, ključan početak 2023.
Stanić je rekao da će za privredu regiona i Srbije najvažniji biti prvi kvartal 2023. godine.
01.08.2022
"Stabilnost dinara je jedan od osnovnih prioriteta NBS, a u trenutku dobre kreditne aktivnosti, priliva po osnovu deviznih doznaka iz inostranstva, kao i stranih investicija, ne očekujemo da će se dinar pomerati van okvira u kojima je danas. Jačanje valute je trenutnog karaktera", kažu analitičari Bloomberg Adria tima.
Veliki pad evra prema dolaru i i sve izgledniji kontinuitet u paritetu evra prema američkoj valuti, mogu da, prema rečima ekonomista, "zapečate sudbinu" valuta tri zemlje EU koje su van evrozone. Za sada, pooštravanja monetarnih politika u sve tri zemlje zaustavili su dalji pad vrednosti zlota, krune i forinte. Valute istočne Evrope verovatno će doživeti najveći pad na tržištima u razvoju ako evro padne ispod pariteta dolara tokom dužeg perioda, s obzirom na njihovu izloženost tražnji evrobloka i poremećajima u gasu, kažu stratezi Goldman Sachs. Krajem jula, američka banka je smanjila svoj tromesečni cilj u odnosu na evro na 0,99 dolara sa 1,05 dolara.
Očekivanja i investicije
Srpska ekonomija je zavisna od stranih direktnih investicija (SDI) iz zemalja Evrope, ali i u spoljnotgovinskoj razmeni, slično zemljama van evrozone. Ekonomisti i analitičari već su upozorili da će kao i uvek kada je kriza u pitanju, prvo stradati investicije, a u Srbiji će najverovatnije patiti automobilska industrija.
"U periodu od januara do maja 2022. godine, neto SDI su iznosile milijardu evra (1.027 miliona evra), što je za 19,9 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine (tada su iznosile 1.281 miliona evra)", kaže za Bloomberg Adriju Bojan Stanić, pomoćnik direktora za analitiku Privredne komore Srbije.
Dodatno, ekonomije zemalja kao što su Češka, Mađarska i Poljska mogu da računaju na fondove koje je EU odvojila za pomoć u oporavku posle pandemije, a Mađarska je jedina za sada koja to pravo nije iskoristila, što je doprinelo pritisku na forintu.
"Srpska privreda, nažalost, je navikla da radi u neizvesnim uslovima. Ona zapravo nije izašla iz Covid krize, jer nije mogla da računa na nivo podrške koje su razvijenije evropske ekonomije obezbedile tamošnjim kompanijama, a sada se suočava sa posledicama globalno rastuće inflacije, krize u lancima snabdevanja, ekonomskim posledicama rata u Ukrajini i drugim izazovima, kao što je poskupljenje kredita i pozajmica za ulaganje u biznis", rekao je za Bloomberg Adriju Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku.
Prema preliminarnim podacima NBS, u periodu od januara do maja 2022. godine, ukupan neto priliv SDI u Republiku Srbiju, po osnovu ulaganja nerezidenata, iznosio je 1,1 milijardi evra (1.137 miliona evra), što je za 20,3 odsto manje na međugodišnjem nivou. U istom periodu 2021. godine ukupan neto priliv SDI je iznosio 1.428 miliona evra.
"Prvi put od rane faze pandemije 2020, proizvodne firme očekuju smanjenje proizvodnje u narednoj godini. Svi ovi elementi sugerišu da će se slabija inostrana tražnja i usporavanje rasta izvoza produžiti najmanje do kraja 2022, kada se očekuje da će početi da se osećaju negativne međugodišnje stope", rekli su eksperti u analizi Bloomberg Adria.
.webp){kind=icon}
