Devizne rezerve Srbije evroizovane, sreću kvari samo inflacija

Devizne rezerve Srbije su poslednji put pale u maju 2022. godine, a nakon što su u više navrata obarale rekorde, u junu su dostigle 22,6 milijardi evra.

Kako ocenjuju ekonomisti, ovakav trend je dobar, a sreću Narodnoj banci Srbije bi mogla pokvari ili inflacija u evrozoni, ili ona sama.

Evro dominantan

Privreda Srbije je tesno povezana sa privredama evrozone, pa ni ne čudi što se devizne rezerve izražavaju upravo u valuti ove monetarne zajednice.

Prema poslednjim dostupnim podacima o valutnoj strukturi rezervi (sa kraja 2022. godine), najveći deo deviznih rezervi,  ako isključimo zlato, otpada na evro (gotovo tri četvrtine), dok se u dolarima čuva oko 23 odsto rezervi. Sa dosta manjim procentima u rezervama učestvuju britanska funta, kanadski dolar i specijalna prava vučenja kod Međunarodnog monetarnog fonda, pokazuju podaci NBS.

 

 

Evroizacija privrede i deviznih rezervi i držanje kursa dinara prema evru stabilnim imalo je pozitivne efekte, navode ekonomisti, ali ipak upozoravaju da vezivanje za evropski brod dovodi do toga da sa evrozonom delimo i loše dane.

"To je režim kursa koji je NBS odabrala i po meni je to dobro. Ja sam bio među prvim zagovornicima fiksiranja kursa godinama pre nego što je uspostavljen i sada mislim da je dao dobre rezultate, doneo je disciplinu i stabilizaciju. Nesrećna okolnost je samo što je i evro imao inflaciju u poslednje dve godine", rekao je za Bloomberg Adriju profesor ekonomije Slaviša Tasić.

Na sličan način ovo pitanje vide i u analitičkom timu Bloomberg Adrije, koji smo pitali i da li deviznih rezervi jedna država može imati previše.

"Devizne rezerve se nalaze iznad zadovoljavajućeg nivoa, i pokrivaju oko šest meseci uvoza (referentna vrednost je oko tri meseca). One ne mogu biti previsoke, jer bi to bilo istovetno pitanju da li neko može biti prebogat", rekla je Marina Petrov, viša analitičarka za tržišta Bloomberg Adrije.

Fleksibilniji kurs - da li i kada?

Da je odluka NBS da defakto stabilizuje kurs dinara prema evru dobra, smatraju i u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), ali navode da bi na srednji rok trebalo razmisliti o tome "da se dozvoli i veća fleksibilnost".

"Ovo bi bilo više u skladu sa zvaničnim kursom ciljane inflacije, smanjilo bi privlačnost deviznog rizika za privatni sektor i predstavljalo bi važno sredstvo za ublažavanje šokova", piše u poslednjem izveštaju MMF-a.

Analitičari ipak ne misle da je vreme da se o tome razmišlja u vreme geopolitičkih previranja i promena monetarne politike najvećih centralnih banaka.

"Neko vreme je izgledalo da je 117,7 magični broj, dok je nakon toga ipak dozvoljeno da dinar malo ojača. Ipak, taj potez je bio zanemarljivog obima i veća volatilnost bi mogla biti dozvoljena tek nakon što se privreda oporavi, a situacija na globalnim tržištima postane predvidljivija", rekao je Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments.

Drastičnije odvajanje od evra moglo bi imati još ozbiljnije posledice, jer se u tom slučaju situacija komplikuje, a primeri iz sveta ne ulivaju uvek poverenje.

"U tom slučaju počinjete da vodite samostalnu monetarnu politiku, a posledice zavise od kvaliteta te politike. Možete biti kao Švajcarska i izbeći inflaciju, ali možete biti i kao Argentina ili Turska i dobiti inflaciju od preko 100 odsto. Mi smo istorijski bliži ovim drugim primerima i to je jedan od razloga zašto sam ja bio za fiksiranje kursa", dodao je Tasić.

Analitički tim Bloomberg Adrije smatra da je mala verovatnoća da kurs bude fleksibilan kao što je bio pre deset godina. "Stabilan kurs bi bio bolji za Srbiju jer donosi dozu izvesnosti svih zainteresovanih strana koje su na to navikle u poslednjih nekoliko godina", dodala je Petrov.

Iako je kurs već duže stabilan, prevladavaju aprecijacijski pritisci na dinar. U slučaju veće fleksibilnosti došlo bi do jačanja dinara, što bi doprinelo smanjenju cenovne konkurentnosti izvoza što svakako ne bi odgovaralo ekonomiji u celini, zaključila je analitičarka.

Recept za katastrofu - koji nije verovatan

Tasić je dodao da je odluka o tome da li će NBS kurs pustiti da pliva samo na monetarnim i državnim vlastima. On dodaje da bi najlošije rešenje (koje zasada nije izgledno) bilo da se kurs održava fiksnim uz dodatno štampanje domaćeg novca.

"Devizne rezerve se troše ako držite fiksni kurs, a istovremeno štampate domaću valutu preko mere. To je SFRJ uradila i upropastila fiksni kurs Anta Markovića, pa onda SRJ kad je upropastila fiksni dinar Dragoslava Avramovića. Ako NBS sada uzme da štampa velike količine dinara na svoju ruku, a istovremeno drži fiksni kurs, takva politika će na kraju istopiti devizne rezerve", rekao je Tasić.

Prema ponovljenim navodima NBS, relativna stabilnost kursa je i dalje prioritet i veće promene u pristupu ne bi trebalo da očekujemo u dogledno vreme.

"Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama veoma odgovorno i u skladu sa načelima likvidnosti i sigurnosti. U skladu sa tim, devizne rezerve se ulažu konzervativno - u depozite isključivo kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke, kao i u najkvalitetnije hartije od vrednosti koje emituju razvijene države i prvoklasne finansijske institucije", rekli za na redakciju Bloomberg Adrije iz centralne banke.

Devizne rezerve nisu samo devize

Iako ime ukazuje na to, devizne rezerve nisu samo sredstva koja NBS čuva u stranom novcu, već kao što smo videli, ulaže u hartije od vrednosti (takođe u stranoj valuti) koje sa sobom nose nisku stopu rizika.

Najveći deo deviznih rezervi, u iznosu od 8,46 milijardi evra (na kraju 2022) investiran je u hartije od vrednosti u evrima, američkim dolarima, britanskim funtama i kanadskim dolarima. Od toga, u dugoročne hartije investirano je 52,14 odsto, a u kratkoročne 47,86 odsto, rekli su iz NBS u godišnjem izveštaju.

"Prema podacima za kraj juna, devizne rezerve na nivou od 22,6 milijardi evra obezbeđuju pokrivenost novčane mase M1 od 180 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama", dodali su iz NBS.

Pored ova dva kriterijuma, postoje mnogi koji se koriste u modernijim pristupima za proveru adekvatnosti deviznih rezervi, ali "stvari zasada izgledaju u redu", ocenio je Kratky.

Pored hartija, deo rezervi se čuva na tekućim računima u inostranstvu (plasiran u oročene depozite). Najveći deo toga nalazi se kod centralnih banaka, a 17 odsto je uloženo u strane komercijalne banke kombinovanog kreditnog rejtinga AAA ili kombinovanog rejtinga minimalno AA- (na rok od tri meseca).

"Dodatno, Narodna banka Srbije raspolaže sa rekordnih 38,5 tona zlata, vrednosti oko 2,2 milijarde evra i koje čine oko 10 odsto deviznih rezervi", rekli su iz NBS za našu redakciju.