Javna preduzeća u dubljem minusu, obaveze se približile bilionu dinara

Javna preduzeća završila su prošlu godinu sa znatno lošijim finansijskim rezultatom u poređenju s 2024. godinom. Operativna dobit nije bila dovoljna da nadoknadi rast rashoda i gubitaka, a rast obaveza pokazuje da opterećenje likvidnosti raste.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) za 2025. godinu, neto gubitak sektora javnih preduzeća u 2025. skočio je za 30 odsto na godišnje, premašivši 11,7 milijardi dinara.

Iako ovaj segment čini svega 0,5 odsto ukupnog broja preduzeća u zemlji (APR procenjuje da ih je ukupno 530, ali je njihovom analizom obuhvaćeno 515), on zapošljava 6,5 odsto radne snage celokupne privrede i kontroliše 10,9 odsto ukupnog kapitala, zbog čega kretanja u ovom sektoru imaju značajan uticaj na zbirne privredne performanse.

Kako je operativni plus postao neto minus?

Podaci pokazuju da osnovno poslovanje državnih preduzeća ima pozitivan rezultat, ali sa izraženom tendencijom slabljenja. Javna preduzeća su iz redovnog poslovanja ostvarila operativni dobitak od oko 5,5 milijardi dinara. Međutim, taj plus je za čak 44,1 odsto manji nego prethodne godine, jer su poslovni rashodi rasli brže (640 milijardi dinara - rast od 1,8 odsto međugodišnje) od poslovnih prihoda (646 milijardi dinara, što je rast od 1,1 odsto).

Na krajnji rezultat negativno su uticali rezultati iz takozvanih ostalih aktivnosti. Rashodi iz ostalih aktivnosti značajno su skočili (za 26 odsto) na preko 30 milijardi dinara, što je rezultovalo gubitkom iz ovog podbilansa od oko 13,3 milijardi dinara, što je skok od drastičnih 70,5 odsto. Ovaj minus je, uz gubitak iz finansiranja od 2,2 milijarde dinara (pritom, treba reći da je gubitak iz finansiranja u 2025. bio za preko 40 odsto manji nego što je to bilo u 2024), praktično neutralisao operativnu dobit i odveo sektor u duboki neto minus.

Finalni negativan ishod vođen je skokom neto gubitka gubitaša za oko 25 odsto (na više od 31 milijardu dinara), dok je neto dobitak profitabilnih preduzeća porastao za nešto više od 22 odsto (na približno 19 milijardi dinara).

"Među analiziranim javnim preduzećima, neto dobitak je iskazalo njih 349 (14 više nego prethodne godine), neto gubitak beleži 151 preduzeće (25 manje naspram 2024. godine), a 15 ih nije prikazalo neto rezultat (jedno manje na godišnjem nivou)", navedeno je u izveštaju APR-a.

Građevinarstvo najveći gubitaš

Unutar samog sektora vidne su značajne razlike. Segment snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije postigao je dobitak od 8,9 milijardi dinara, što je skok od skoro 90 odsto u odnosu na godinu pre.

Međutim, ovaj pozitivan zamajac potpuno je poništen kolapsom u oblasti građevinarstva, gde su javna preduzeća zabeležila skok ukupnog gubitka od takođe skoro 90 odsto, akumulirajući minus od čak 22,7 milijardi dinara.

Depositphotos

"Sa aspekta veličine, osim srednjih preduzeća koja su tokom 2025. godine prešla u pozitivnu sferu poslovanja, sa gubitkom su poslovala mikro, mala, ali i velika preduzeća, koja beleže i najveći gubitak, generisan u visini od 13.407 miliona dinara", navodi APR.

Koncentracija problema na velike sisteme održava se u statistici koja pokazuje da od preko 500 javnih preduzeća svega 28 velikih firmi (koja zapošljavaju više od polovine radnika u sektoru javnih preduzeća - 48.377 od 86.881 radnika) drži 90,1 odsto kapitala i generiše 76 odsto ukupnog kumuliranog gubitka sektora.

"Kumulirani gubitak javnih preduzeća je, na kraju 2025. godine, zabeležen u iznosu od 352.123 miliona dinara, većem za 10,6 odsto", kaže APR.

Rast zaduženosti

Strukturni rizik krije se u načinu finansiranja i obezbeđivanju likvidnosti. Javna preduzeća su lane poslovala sa negativnim neto obrtnim kapitalom, koji je povećan za četiri odsto na preko 214 milijardi dinara.

Ovim preduzećima nedostaje 335 milijardi dinara dugoročnog kapitala (za oko 10 odsto više nego prethodne godine) kako bi u potpunosti pokrile stalnu imovinu i zalihe. To ukazuje na praksu da se fiksna imovina delom finansira iz kratkoročnih izvora, pri čemu su ukupne kratkoročne obaveze i rezervisanja porasli za oko osam odsto na 535 milijardi dinara.

Mada se u izveštaju navodi nominalno poboljšanje racia sopstvenog kapitala (rast sa 53,4 na 56,5 odsto) i pad stepena ukupne zaduženosti sa 0,87 na 0,77, ovi indikatori su po svemu sudeći primarno vođeni intenzivnijim rastom kapitala (od 20,4 odsto, na 1,4 biliona dinara) i rastom poslovne imovine (za skoro 15 odsto). S druge strane, realni pritisak na likvidnost raste, s obzirom na to da je zaduženost javnih preduzeća uvećana za 7,3 odsto, pa su ukupne obaveze skočile na gotovo bilion dinara (995,1 milijarda).

Najviše firmi u vodnom sektoru

Depositphotos

Inače, najbrojnija su javna preduzeća iz sektora snabdevanja vodom i upravljanje otpadnim vodama, te kontrolisanja procesa (njih 214 ili 41,6 odsto), u kojima je ujedno bilo i najviše angažovanih radnika (36 odsto). Prema broju preduzeća, izdvajaju se i građevinarstvo (62) i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (53).

Značajan broj radnika bio je zaposlen i u oblastima: saobraćaj i skladištenje (26 odsto), snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (8,2 odsto), i građevinarstvo (7,1 odsto).

Prema veličini, pomenutih 28 velikih preduzeća čini najmanji segment. Dominiraju mala (250) i mikro (127) preduzeća, dok je u kategoriju srednjih razvrstano njih 110.