Od javnog duga do energetskih kriza - kakva je nova uloga fiskalne politike

Fiskalna stabilnost, pažljivo usmerene mere podrške i ulaganja u nove izvore privrednog rasta ključni su za finansiranje održivog razvoja u svetu sve učestalijih geopolitičkih i energetskih šokova, ocenili su učesnici panela "Fiscal Policy and Financing of Sustainable Development" na Svetskom kongresu ekonomista koji se održava ove nedelje u Beogradu.

 

Kada nastupi kriza i pojavi se problem, potrebno je reagovati. Država koristi rezerve, jer dugoročno gledano, cena je verovatno znatno veća ukoliko se ništa ne preduzima. Važno je zadržati nivo javnog duga na zaista niskom nivou i nastaviti da se podstiče privredni rast, rekao je ministar finansija Siniša Mali na panelu u sredu.

"Često vam je potrebno dovoljno rezervi i dovoljno prostora da biste mogli da reagujete kada je to potrebno. Ta stabilnost je temelj svega. Ona vam omogućava da reagujete, da odgovorite na izazove i na dodatne šokove. Danas postoji mnogo teorijskih rasprava o ulozi ministra finansija, ulozi fiskalne politike i sličnim temama. Međutim, mislim da su upravo te institucije postale glavni oslonac u odgovoru na sve krize koje se trenutno odvijaju."

On je rekao da  javni dug Srbije iznosi oko 43,7 odsto BDP-a dok je prosek u evrozoni 88,89 odsto i poručio da je dobra fiskalna politika glavni alat za postizanje stabilnosti u kriznim vremenima. Mali je istakao da Srbija zahvaljujući fiskalnoj otpornosti ima rezerve od skoro pet milijardi evra na računu i da uvek može brzo da reaguje ukoliko je to potrebno.

Suština je, kako Mali kaže, veoma jednostavna – morate da obezbedite dovoljno stabilnosti, dovoljno zaštitnih mehanizama i da budžete planirate na odgovarajući način kako biste imali kredibilitet i mogućnost da reagujete kada je to potrebno.

Savez ekonmista Srbije

 

S druge strane, dodaje on, morate biti i pokretač reformi. "Te reforme pre svega treba da odgovore na potrebe privatnog sektora, da smanje troškove poslovanja u ekonomiji i unaprede rad državne administracije. Istovremeno, dok sprovodite reforme, morate da vodite računa da ne ugrozite stabilnost."

"Današnji svet je takav da zapravo ne znate šta će se dogoditi sutra, za sedam dana ili za godinu dana. Zbog toga morate donositi odluke koje vam ostavljaju dovoljno prostora da reagujete kada okolnosti to zahtevaju. Ali pritom ne smete izgubiti stratešku perspektivu kada je reč o određenim pitanjima, posebno u oblasti energetike i održivosti."

Na pitanje kako fiskalna pravila i održivost kombinovati u situacijama kada su ekonomiji potrebna velika početna ulaganja na primer u borbi sa klimatskim promenama i da li se onda pomešani signali šalju javnosti i tržištima, Mali je rekao da je to pitanje od milion dolara i da su dve stvari ključne kada se govori o fiskalnim pravilima i fiskalnoj politici uopšte. "Jedna je odgovornost, a druga je kredibilitet. Odgovornost u smislu usvajanja fiskalnih pravila, koja zatim možete primeniti, ali i kredibilitet u pridržavanju tih fiskalnih pravila i njihovoj primeni na savršen način. Ne bih se složio u vezi sa popuštanjem fiskalnih pravila. Mislim da je nažalost privremeno popuštanje fiskalnih pravila postalo pravilo, i ona su nastavila da se popuštaju dugo vremena, dovodeći tako posebno zapadne ekonomije u poziciju da imaju visok nivo deficita, visok odnos javnog duga prema BDP-u, uz istovremeno veoma niske stope rasta" naveo je Mali. Kako je rekao, to je jednačina sa tri nepoznate koju je veoma teško rešiti barem na kraći rok. 

Nemamo dovoljno energije iz čistih izvora, dodaje Mali, dok istovremeno potražnja za električnom energijom snažno raste. "Razvoj novih kapaciteta je skup, zahteva velike količine vode i često je veoma složen kada je reč o korišćenju zemljišta. Moramo da mislimo i na ljude. Na kraju krajeva, svrha ekonomskih politika jeste poboljšanje životnog standarda građana – povećanje realnih zarada, penzija i minimalne zarade."

 

 

Istovremeno, dodaje Mali, potrebno je obezbediti dovoljno zaposlenosti, ulagati u obrazovanje i stvarati uslove za investicije. "To su veoma složeni izazovi i morate koordinisati gotovo sve te procese. Kada razgovaram sa kolegama iz drugih zemalja, ministrima finansija i političarima, vidim da se svi suočavaju sa vrlo sličnim izazovima. Na kraju, uspeh se meri rezultatima. Mislim da je danas ključno pitanje, uz sve ove izazove, kako nastaviti da rastete. Bez privrednog rasta teško je održati stabilnost. Po mom mišljenju, dugoročno nema stabilnosti bez rasta. Održavanje stabilnosti bez novih investicija i bez rasta životnog standarda jednostavno nije moguće."

Zato je neophodno stalno tragati za novim izvorima rasta. "To podrazumeva ulaganja u infrastrukturu, nove tehnologije, superračunare i druge napredne alate. Potrebno je omogućiti institucijama i univerzitetima da ih koriste, podsticati inovacije i pažljivo ulagati u različite delove ekonomije", kaže Mali.

Podsećanja radi, srpska privreda pokazala je otpornost uprkos globalnim i domaćim izazovima i očekuje se da se njen rast nastavi i u narednoj godini i ubrza, uprkos produženim rizicima zbog rata na Bliskog istoku. Inflacija će ostati u ciljanim okvirima Narodne banke Srbije, ocenio je nedavno Međunarodni monetarni fond, pisala je Bloomberg Adria. Ipak, MMF očekuje da će zbog sukoba na Bliskom istoku i dalje postojati povišeni rizici u energetskom sektoru.

Sosa: Države treba da podrže domaćinstva i kompanije

Govoreći upravo o energetskom sektoru, šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Sebastian Sosa na panelu Svetskog kongresa ekonomista kaže da su mere za ublažavanje energetske krize koštale Zapadni Balkan i zemlje centralno-istočne Evrope oko 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda.

"To je umereno, ali naravno to zavisi od toga koliko dugo vlade zadrže te mere. Što duže traju, to je veći fiskalni trošak. Takođe zavisi i od kretanja cena energije, ako cene ostanu visoke duže vreme, trošak će svakako biti veći", rekao je Sosa.

Savez ekonomista Srbije

 

 

"Optimalni fiskalni odgovor treba da zavisi od fiskalnog prostora svake zemlje. Nisu sve zemlje u istoj poziciji. Mnoge evropske zemlje već su bile pod pritiskom visokih fiskalnih deficita i javnog duga, kao posledica prethodnih paketa podrške tokom pandemije i prethodnog energetskog šoka", kaže Sosa, piše Tanjug. 

Sosa smatra da države treba da nastave sa merama podrške domaćinstvima i kompanijama, ali vodeći računa da ne povećaju ukupne deficite, odnosno uz kompenzatorne mere. Njegov savet je da energetske mere podrške budu dobro ciljane, odnosno da podrže samo najugroženije delove stanovništva i kompanija. Drugi savet je da te mere budu privremene, jer je u pitanju energetski šok koji dolazi spolja i neće biti trajan.

"Treći savet je bio da ne narušavaju cenovne signale. Mislim da je zanimljivo osvrnuti se na energetski šok iz 2022. godine, jer on daje dobru referencu za ono što se sada dešava. Tada su širom Evrope vlade implementirale veliki broj mera, a čak 75 odsto tih mera nije bilo ciljano ili su narušavale cenovne signale", kazao je Sosa.

Te mere su tada, kako kaže, bile na nivou od oko 2,5 odsto BDP-a. "Nažalost, i u ovom novom energetskom šoku vidimo slične obrasce. U Zapadnoj Evropi oko 70–72 odsto mera je ponovo ili neciljano ili narušava cenovne signale, dok je u Centralnoj i Istočnoj Evropi taj udeo još veći, oko 80–85 odsto", kaže Sosa.

Održivost - proširena definicija usled svetskih kriza

S tim u vezi, Natalia Lechmanova iz Mastercard Economics Instituta kaže da smo nekada o održivom rastu razmišljali kao o nastojanju da se ostvari što veći privredni rast, uz istovremeno očuvanje ekoloških i društvenih standarda. Međutim, značenje tog pojma se značajno proširilo tokom poslednjih nekoliko godina.

"Prošli smo kroz veliki broj različitih političkih podela i kriza. Ako se osvrnete unazad, setićete se pandemije, rata, poremećaja u lancima snabdevanja, energetskih šokova i svih drugih događaja koji su se nizali jedan za drugim. U relativno kratkom periodu dogodio se izuzetno veliki broj potresa."

Savez ekonmista Srbije

 

Podsetimo, u 2026. održivost se ispituje i testira kroz troškove i odluke, jer je posle perioda najavljivanja strogih regulativa i ambicioznih strategija, te davanja pompeznih obećanja, na vladama i kompanijama da sve te ideje o održivosti zaista sprovedu u delo. Iako se nekad čini da je o temi klimatskih promena i održivosti gotovo sve rečeno, svet je tek na početku, jer je malo toga urađeno.

 

 

Zbog toga se, kako Leshmanova kaže, promenila i sama definicija održivosti. "Po mom mišljenju, veoma je slična onome na šta ste ranije ukazali – ta definicija se proširila kako bi obuhvatila sposobnost da nastavite da rastete u svetu punom iznenađenja i šokova."

Kako se to postiže? Izgradnjom otpornosti, kaže ona. "Gradite otpornost svojih lanaca snabdevanja, gradite otpornost na zavisnost od jednog tržišta ili jednog izvora. Bilo da je reč o tržištu na kojem poslujete ili o tržištu sa kojeg nabavljate robu i usluge, cilj je da ne budete previše oslonjeni na samo jednu tačku."

"I države rade isto. One grade otpornije sisteme. Stvaraju zalihe strateških resursa. Diverzifikuju izvore snabdevanja i više se ne vode isključivo onim što je najjeftinije, najefikasnije ili što donosi najveće ekonomije obima. Umesto toga, nastoje da obezbede pristup onome što im je potrebno kada nastupi novi šok", kaže ona.

Naravno, kako kaže, za privatni sektor to znači manje predvidivo okruženje, jer se pravila stalno menjaju. "To više nije onakav svet kakav smo nekada poznavali. Tada je sve bilo mnogo jednostavnije. Danas je sistem daleko više transakcioni i kompanijama je teže da se u njemu snađu", ističe Lechmanova.

Ali, istovremeno, to otvara i brojne prilike. "Mnogo se investira upravo zbog potrebe za izgradnjom te otpornosti. Deo tih ulaganja možda dovodi do određene neefikasnosti, ali se u ovom kontekstu kapital raspoređuje na drugačiji način."

Dakle, dodaje ona, postoji jasna trgovina između izgradnje otpornosti sistema i očuvanja stabilnosti u ovom neizvesnom svetu. Međutim, to dolazi na račun nekih vrednosti koje su ljudi ranije veoma cenili, poput potpuno slobodnih tržišta.

"Danas se sve više pažnje posvećuje pitanjima zavisnosti, koncentracije tržišne moći, usklađenosti sistema i drugim faktorima koji su podjednako važni kao produktivnost, efikasnost i proizvodnja velikih razmera, što je bilo karakteristično za prethodnu eru", kaže Lechmanova.

Zato održivi razvoj, ističe ona, danas znači mnogo više od pukog balansiranja ekonomskog rasta sa ekološkim i društvenim standardima.

Ažurirano dopunjenom izjavom Siniše Malog