Dani Rodrik u Beogradu: Kina i SAD zatvaraju eru starog globalnog ekonomskog poretka

Kako antiglobalizacija preoblikuje svet, produbljuju se podele između Istoka i Zapada, razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, kao i Severa i Juga, što stvara nove izazove za ekonomsku politiku i globalno upravljanje. Ovako počinje knjiga The New Global Economic Order, baveći se energetskim tranzicijama, globalnom ekonomijom i odgovora država na različite krize. 

Praktično najbolja stvar koju bilo koja zemlja može da uradi za globalnu ekonomiju  jeste da sama ostvaruje rast, rekao je Dani Rodrik, jedan od autora knjige i jedan od najuticajnijih savremenih ekonomista kada su u pitanju globalizacija, industrijska politika i razvoj na ovogodišnjem Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu.

"Postoji makroekonomska trgovinska ravnoteža, ali kineski podsticaj rastu i kineski razvojni model značajno su povećali izvoz u SAD. To je rezultat kineske strategije privrednog rasta. Mislim da je moguće objasniti kinesku tradiciju razvoja na prilično neoklasičan način, ali suština je u dinamici kapitala. Kada posmatrate komparativne prednosti, vidite da su sektori kojima se trguje često upravo oni u kojima se odvija tehnološko učenje i napredak."

Zato je cilj da se podrže sektori koji mogu da postanu konkurentni, dodaje on, pre svega prerađivačka industrija. "Tako nastaje politika koja na prvi pogled može da deluje merkantilistički, jer je usmerena na proizvodnju i izvoz. Prihodi su u početku niski, ekonomija se nalazi u ranoj fazi industrijalizacije i oslanja se na proizvodnju."

Takvu strategiju potom podržavaju makroekonomske politike koje omogućavaju postepeni rast potrošnje. "Potrošnja u početku jeste niska, ali kako produktivnost raste, raste i sposobnost stanovništva da troši. Dobija se brži privredni rast, ali i rast blagostanja. Potrošnja možda nije visoka danas, ali se kreće uzlaznom putanjom. To je dobro i za ostatak sveta, jer se koristi tržišni mehanizam", kaže Rodrik.

Anika Bečki / Bloomberg Adria Srbija

 

Ipak, Rodrik kaže da ne misli da ostatak sveta ima mnogo toga da nauči Kinu o tome kako da ostvaruje rast. "Kina se suočava sa sopstvenim unutrašnjim izazovima, ali je njen razvojni uspeh nesporan. Najveći izazov u razmišljanju o globalnoj ekonomiji jeste činjenica da moramo da prihvatimo postojanje velikog broja zemalja sa veoma različitim razvojnim strategijama i političkim prioritetima."

"Svet više neće biti sastavljen od zemalja koje imaju iste ciljeve i iste modele razvoja. Potrebno je razumeti da postoje različiti putevi razvoja. Pravila svetskog ekonomskog sistema koja bi svojevremeno sprečila Kinu da uradi ono što je uradila bila bi pogrešna. Naravno, ne treba kršiti pravila koja su zemlje prihvatile, ali bi bilo nerazumno graditi sistem čiji je cilj da spreči buduće zemlje da ponove kineski razvojni uspeh."

Kakva nas budućnost čeka?

Kada govori o budućnosti svetskog sistema, Rodrik kaže da je potrebno prihvatiti da će različite zemlje živeti sa različitim ekonomskim sistemima i da međunarodni aranžmani ne bi smeli previše da zadiru preko nacionalnih granica. "Saradnju treba usmeriti na ograničen broj oblasti od zajedničkog interesa."

"Pod time podrazumevam politike koje predstavljaju klasičan primer politike 'osiromaši svog suseda' - poput pokušaja iskorišćavanja tržišne moći radi sopstvene koristi, izvoznih ograničenja čiji je jedini cilj izvlačenje koristi od trgovinskih partnera ili poreskih politika kojima nije cilj privlačenje investicija, već preusmeravanje poreskih prihoda iz drugih zemalja."

S tim u vezi, kako kaže, kineski model je manje problematičan od klasične politike "osiromaši svog suseda". "Takve politike su bile karakteristične za tridesete godine prošlog veka, kada su zemlje pokušavale da smanje nezaposlenost na račun drugih zemalja. Problem je bio u tome što je povećanje zaposlenosti u jednoj zemlji istovremeno smanjivalo zaposlenost u drugoj."

Pored toga postoje i globalna javna dobra, dodaje on, poput regulacije veštačke inteligencije i borbe protiv klimatskih promena.

"Zbog svega toga verujem da će budući međunarodni sistem biti znatno manje ambiciozan nego ranije. Moramo pažljivo proceniti u koje oblasti multilateralne saradnje vredi ulagati energiju i politički kapital. Fokus treba da bude na pitanjima koja direktno utiču na svakodnevni život ljudi, kao i na globalnim javnim dobrima", kaže Rodrik.

Zbog toga će, dodaje on, svaki budući model globalne ekonomije morati da uzme u obzir mnogo širi skup ciljeva od pukog maksimiziranja trgovine i nacionalnog dohotka. "Istovremeno, moraće da se prilagodi činjenici da svet više nije unipolaran. Neće se vratiti ni stari poredak. Pred nama je multipolarni svet i pitanje je kako ćemo upravljati tom promenom. To je, po mom mišljenju, ključni izazov."