Dani Rodrik: SAD daju slobodne ruke AI-ju iz straha da ne zaostanu za Kinom

Zašto Sjedinjene Američke Države jure tron prvaka veštačke inteligencije? Da li su, uopšte sposobne da prestignu Kinu i kako se to održava na nas? Postoji čitav niz funkcija koje država obavlja, a koje su apsolutno neophodne za funkcionisanje tržišne ekonomije. To se odnosi i na raspravu o industrijskoj politici. Već decenijama traje debata o tome da li država treba da vodi industrijsku politiku ili ne. Realnost je da se države bave industrijskom politikom čak i onda kada je ona bila potpuno van mode, rekao je Dani Rodrik, jedan od najuticajnijih savremenih ekonomista kada su u pitanju globalizacija, industrijska politika i razvoj na ovogodišnjem Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu.

 

Dakle, postoji veoma duga istorija sprovođenja industrijskih politika. Zato pravo pitanje, kako Rodrik kaže, nikada ne bi trebalo da bude da li država treba da interveniše, već kako to treba da radi. 

AI - projekat celog sveta

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji (engl. artificial intelligence - AI), postoje tri nova područja u kojima je uloga države neophodna. Ona, naime, imaju različite posledice po odnose između SAD i Kine. "Prvo područje je ono u kojem će očigledno postojati značajne tenzije. To je način na koji se razvoj veštačke inteligencije praktično koristi kao strateško i bezbednosno sredstvo. Može se reći da je legitimno štititi sopstvene nacionalne interese, ali se istovremeno radi i o očuvanju dominacije u određenim tehnologijama. U slučaju SAD to podrazumeva nastojanje da Kina ostane korak iza, kroz ograničenja izvoza najnaprednijih čipova i slične mere", kaže Rodrik.

"Drugo područje zahteva mnogo više saradnje. Takvu saradnju za sada ne vidimo, ali verujem da će se ona vremenom pojaviti. To je pitanje bezbednosti veštačke inteligencije. AI nosi ogroman potencijal, ali i mogućnost ozbiljnih katastrofa. Još ne znamo tačno kako bi takvi scenariji mogli da izgledaju, ali brojni stručnjaci iz same industrije upozoravaju na rizike zloupotrebe. To može biti sistem koji samostalno onesposobi elektroenergetsku mrežu čitave države ili tehnologija koja dospe u pogrešne ruke i bude iskorišćena za razvoj biološkog oružja", rekao je.

To je klasičan primer globalnog javnog dobra koje zahteva međunarodnu kontrolu i saradnju. "U toj oblasti najveći akteri, pre svega Kina i SAD, moraće da uspostave određena zajednička pravila. Kod nuklearnog oružja imali smo niz sporazuma o kontroli naoružanja između SAD i Sovjetskog Saveza. Kako bi takvi sporazumi izgledali u eri veštačke inteligencije mnogo je teže zamisliti, jer još ne znamo tačno kako bi takav sistem nadzora funkcionisao", kaže Rodrik.

"Pretpostavljam da će u nekom trenutku američka vlada preduzeti ozbiljne mere, a zatim shvatiti da samostalno delovanje nije dovoljno i da je neophodna saradnja sa Kinom. Nadam se da će se to dogoditi pre nego kasnije."

Zaposlenost u doba AI-ja - slučaj Kine i SAD

Treće područje je izuzetno važno, objašnjava Rodrik na panelu Svetskog kongresa ekonomista, iako nema neposredne veze sa odnosima SAD i Kine. "Reč je o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada, zaposlenost i društvenu koheziju. U toj oblasti države će morati da imaju veoma značajnu ulogu. Način na koji se AI uvodi i koristi mora biti pažljivo vođen kako bi se izbegli poremećaji na tržištu rada koji bi mogli da izazovu snažnu društvenu reakciju i ozbiljne političke posledice."

"Takva reakcija mogla bi da bude daleko snažnija od otpora koji smo videli kao odgovor na globalizaciju. Zato će upravljanje posledicama koje veštačka inteligencija ostavlja na tržište rada predstavljati jedan od najvažnijih zadataka država u godinama koje dolaze."

Savez ekonomista Srbije

 

 

Podsetimo, kineska vlast je, prema navodima medija, počela da upozorava poslodavce, posebno tehnološke kompanije, da ne smanjuju broj zaposlenih dok uvode AI. Istovremeno, niz zapaženih sudskih presuda u Hangdžouu i Pekingu, koje su stale na stranu otpuštenih tehnoloških radnika, privlači međunarodnu pažnju i postavlja presedan da uvođenje ove tehnologije nije opravdanje za otpuštanje ljudi. To je početak i dobrodošao kontrast u odnosu na SAD, gde je AI sve češće zgodan izgovor za ukidanje radnih mesta, iako su pravi razlozi često povezani sa štednjom troškova.

 

 

Ne postoji savršeno rešenje. Pravila koja otežavaju otpuštanje postojećih radnika mogu istovremeno da učine kompanije opreznijim pri otvaranju novih radnih mesta. To je rizičan kompromis u trenutku kada se čini da AI prvo pogađa početne pozicije, i u zemlji u kojoj se milioni diplomaca već nadmeću za sve manji broj kancelarijskih poslova. Politika osmišljena da ublaži krizu zapošljavanja mogla bi na kraju da produbi jaz između onih koji imaju zaštićena radna mesta i onih koji tek pokušavaju da uđu na tržište rada. Iako ništa od ovoga nije dugoročno rešenje, važno je ublažiti tranziciju. Stvaranje mosta tokom neuredne i neizvesne srednje faze širenja AI-ja moglo bi da odredi njen dalji tok. U Kini pretnja nije ograničena samo na kancelarijske poslove. Već nesigurna ekonomija honorarnih poslova suočava se sa velikim promenama.

Zašto SAD juri AI

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, kako Rodrik objašnjava, velikim tehnološkim kompanijama u Sjedinjenim Američkim Državama danas je u velikoj meri ostavljen slobodan prostor za razvoj, pre svega zbog straha da bi SAD mogle da zaostanu za Kinom. "Zbog toga se svaka regulativa koja bi mogla da uspori razvoj AI tehnologija suočava sa snažnim otporom. To će dovesti do tendencije da veštačka inteligencija preuzme sve veći prostor, uključujući i u državnim institucijama."

"Najveći deo koristi od veštačke inteligencije zapravo proisteći će iz razvoja primenjenih modela. Upravo će ta sposobnost biti ključna, a ne nužno mogućnost da se stvaraju osnovni modeli ili da se poseduje računarska infrastruktura i najnapredniji čipovi."

Dakle, Kina i SAD se takmiče u razvoju osnovne infrastrukture i modela veštačke inteligencije, ali i druge zemlje mogu pronaći svoju ulogu kroz razvoj i primenu tih tehnologija.