text size
Francuski Mistral AI prikupio je tri milijarde evra u najvećoj rundi finansiranja koju je do sada zaključila neka evropska tehnološka kompanija, tako da je njegova vrednost premašila 21 milijardu evra. Iza ulaganja stoji i ambicija Evrope da izgradi sopstveni AI ekosistem, manje zavisan od američkih kompanija. Paradoks je što Mistral, baš kao i njegovi američki konkurenti, i dalje zavisi od Microsofta i Nvidijinih čipova.
Zanimljivo je da su rundu, osim Samsunga, predvodili i Scaleup Europe fond, instrument vredan pet milijardi evra koji je Evropska komisija pustila u rad tek početkom avgusta da bi zatvorila jaz u finansiranju između evropskih i globalnih tehnoloških kompanija. Jedan od prvih velikih poteza tog fonda ide firmi koja je već bila najveći evropski AI igrač po vrednosti.
Runda koja menja odnos snaga u Evropi
Francuska kompanija je pre godinu dana, posle runde koju je predvodio holandski proizvođač opreme za čipove ASML, vredela 11,7 milijardi evra. Nova runda, prema proceni Bloomberga, tu vrednost gura na više od 21 milijarde evra, uz učešće Samsunga, Scaleup Europe fonda, PSG Equity, Adventa, BlackRocka i Luksemburga kao državnog investitora.
Mistral navodi da će novac preusmeriti na istraživanje naprednih modela, povećanje računarskog kapaciteta za treniranje, infrastrukturu i komercijalni rast. Izvršni direktor Arthur Mensch je za CNBC rekao da će kompanija u narednih pet godina udvostručiti sopstveni računarski kapacitet.
Francuski predsednik Emmanuel Macron rundu je nazvao dokazom da Francuska i Južna Koreja grade "treći put" u veštačkoj inteligenciji. Ipak, razlika u vrednosti ostaje ogromna između Mistrala i Anthropica i OpenAI-ja. Anthropic je u maju procenjen na 965 milijardi dolara, dok je OpenAI u martu dostigao vrednost od 852 milijarde dolara. Obe kompanije su tokom godine više puta pominjale i izlazak na berzu, uz procene koje bi njihovu vrednost mogle da podignu još više.
Iako se čini kao da je Mistral daleko od svoje konkurencije, on zapravo ciljaju drugačije tržište. Mistral se razlikuje po tome što evropskim kompanijama omogućava da razvijaju i koriste AI rešenja na sopstvenoj infrastrukturi, unutar Evrope, uz veću kontrolu nad podacima i njihovim čuvanjem. Investicija fonda Scaleup Europe zato ima i širu stratešku dimenziju: jačanje evropske tehnološke suverenosti i smanjenje zavisnosti od američkih AI kompanija poput OpenAI-ja i Anthropica.
Fond otvoren za region, ali ne i za njegove kompanije
Scaleup Europe fond formalno je počeo sa radom 4. avgusta, a prva potvrđena investicija otišla je finskoj satelitskoj kompaniji ICEYE. Mistral tako nije prva, ali jeste najuočljivija runda u koju je fond do sada ušao, iako se u saopštenju ne navodi koliki je konkretno njegov ulog.
Fond po pravilima ulaže u kompanije iz Evropske unije, ali i iz zemalja pridruženih Horizon Europe programu, u koje spadaju i Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Formalno, region nije isključen. Problem je u razmeri: planirana ulaganja fonda uglavnom prelaze 100 miliona evra po kompaniji i namenjena su firmama u kasnoj fazi rasta, takve veličine kakvu u regionu trenutno ima mali broj firmi poput Rimca i Infobip iz Hrvatske, Ominimo, HTEC iz Srbije, i NGEN i Dewesoft iz Slovenije.
Autonomija koja i dalje prolazi kroz tuđe čipove
Priča o "trećem putu" zvuči dobro u govorima. Iza te slike ipak stoji ozbiljna zavisnost od globalne infrastrukture. Mesec dana pre nove runde, Microsoft je sklopio višegodišnji ugovor od nekoliko milijardi dolara da iznajmljuje računarski kapacitet direktno iz Mistralovih evropskih data centara. Evropska kompanija tako sada i sama isporučuje infrastrukturu američkom gigantu, ali ti data centri i dalje rade na Nvidijinim čipovima. Mistralova evropska autonomija i dalje zavisi od globalnog lanca čipova i računarstva, u kome ključnu ulogu imaju američke kompanije.
Za kompanije i investitore u Adria regionu ovo je koristan podsetnik, formalni pristup evropskim fondovima za rast ne znači mnogo dok kompanije u regionu ne dostignu veličinu i fazu rasta koju ti fondovi traže. Put do takvog kapitala počinje mnogo ranije, izgradnjom kompanija koje uopšte mogu da uđu u razgovor za rundu od sto miliona evra. Mistralova priča pokazuje da je evropski kapital dostupan, ali samo za one koji su već dovoljno veliki da ga privuku.
.webp){kind=icon}
