Vučić: Srbija četvrta u Evropi po rastu, cilj top tri do kraja godine

Srbija je u prvom kvartalu tekuće godine bila četvrta najbrže rastuća privreda u Evropi i do kraja godine mogla bi da se nađe među prve tri, izjavio je predsednik države Aleksandar Vučić, dok prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za narednu godinu zemlju svrstavaju na prvo mesto po stopi privrednog rasta.

"Za Srbiju je važno da su u prvom kvartalu ispred nas po stopi rasta bili samo Danska, Malta i Poljska. Očekujemo da do kraja godine budemo među prve tri zemlje u Evropi, a verujem da ćemo, u skladu sa projekcijama MMF-a, sledeće godine biti na prvom mestu", izjavio je on na otvaranju 21. Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu u ponedeljak.

Vučić je naveo da danas male i srednje zemlje uspevaju kada su otvorene, kada prave veze i saradnju sa različitim regionima, partnerima i tržištima, posebno u doba neverovatnih izazova. Svet se, ocenio je, ubrzano menja i sve više država vodi politiku zaštite sopstvenih interesa, zbog čega se smanjuje priliv stranih investicija na globalnom nivou.

Shodno tome, ukazao je na to da moramo da pronađemo nove izvore rasta i idemo u korak s inovativnim tehnologijama i veštačkom inteligencijom (AI), kako bismo još ubrzali rast domaće privrede.

Govoreći o dugoročnim izazovima, on je energiju, vodu i AI označio kao ključne faktore budućeg razvoja. Pri tome, potražnja za strujom bi mogla da se udvostruči zbog elektrifikacije, industrijskog rasta i već pomenutog AI-ja.

"Sve će biti zasnovano na električnoj energiji. Data centri bi mogli da troše struju kao, recimo, čitav Japan, što ukazuje na izazove koji nas čekaju. U svetu koji se menja i postaje sve usitnjeniji, neke zemlje smatraju da je odgovor u povlačenju iza političkih zidova, ekonomskih i tehnoloških. Srbija je odabrala drugačiji put. Mi smatramo da male i srednje zemlje uspevaju kada su otvorene, kada prave veze i saradnju sa različitim regionima, partnerima i tržištima, posebno u doba neverovatnih izazova", rekao je Vučić.

Istovremeno, očekuje se da potrebe za vodom do 2050. godine porastu za 30 do 35 odsto, zbog čega mnoge zemlje mogu da se suoče sa ozbiljnim nestašicama. "Moramo na vreme da se pripremimo za takve okolnosti", rekao je predsednik, dodajući da Srbija mora da prati najnovije tehnološke trendove kako ne bi zaostala za vodećim svetskim ekonomijama.

"Svako zaostajanje u ovoj novoj tehnološkoj revoluciji ostaviće nas godinama iza najrazvijenijih zemalja sveta. Zato ćemo ulagati značajna sredstva u razvoj znanja, obuku ljudi i primenu AI-ja kako bismo povećali produktivnost i ubrzali privredni rast."

Napomenuo je da AI ima potencijal da potpuno preobrazi industrije i produktivnost, ali da nije reč samo o algoritmima, već i o talentu, energiji, računarskoj moći. "MMF procenjuje da će 40 odsto poslova širom sveta biti pogođeno AI-jem; neki će nestati, drugi će biti potpuno promenjeni, nastaće nova radna mesta. Pomoć radnicima da se prilagode tom tržištu, da ne zaostaju, biće izuzetno bitni, a rast i inovacije neće rešiti svaki izazov", rekao je Vučić.

Nova geopolitička realnost svetske ekonomije

Vučić je ocenio da svet ulazi u period "ekonomske međuzavisnosti bez političkog spajanja", u kojem globalna trgovina, kapital i tehnologija nastavljaju da povezuju zemlje, dok politički sistemi postaju sve različitiji, a strateška konkurencija među državama sve izraženija. Prema njegovim rečima, pre tri decenije preovlađivalo je uverenje da će ekonomska integracija neminovno voditi političkom povezivanju, ali se pokazalo da je stvarnost drugačija.

"Globalna trgovina raste, kapital se kreće, tehnologija se širi i to ne može da se zaustavi. Istovremeno, politički sistemi postaju sve različitiji, strateška konkurencija jača, a vlade sve veći akcenat stavljaju na suverenitet, otpornost i nacionalne interese. Decenijama su ekonomisti i zvaničnici radili u okruženju koje je delovalo predvidivo - sa sve većom integracijom, nižim trgovinskim barijerama i rastućom međuzavisnošću. Danas je svet istovremeno povezan i fragmentiran, a upravo ta kontradikcija nalazi se u središtu izazova sa kojima se suočavamo."

 

Kako je istakao, ključni izazov nije uklanjanje razlika među državama, već pronalaženje načina da se njima odgovorno upravlja. "Ljudima nije stalo do naših teorija i političkih debata. Njih zanima da li stvaramo radna mesta, podižemo životni standard i ostavljamo bolji svet budućim generacijama", kazao je on na događaju u Beogradu.

Skup, koji organizuju Međunarodna ekonomska asocijacija (eng. International economic association - IEA) i Savez ekonomista Srbije, prvi put se održava u regionu jugoistočne Evrope, a na Stari kontinent se vraća nakon gotovo dve decenije. Kongres je okupio Više od hiljadu ekonomista, zvaničnika i predstavnika međunarodnih institucija iz preko 80 zemalja. Svečanom otvaranju u Sava centru prisustvovali su, osim Vučića, ministar finansija Siniša Mali, predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović i profesor Univerziteta Harvard i predsednik IEA Elhanan Helpman.

Instagram/buducnostsrbijeav

Profesor Helpman ocenio je da će na kongresu biti predstavljeni najkvalitetniji naučni radovi iz oblasti ekonomije i izrazio očekivanje da će svi učesnici iz Beograda otići sa novim znanjima i idejama. "Odabrani su najbolji radovi, a okupljena je i izuzetna grupa govornika i panelista. Nadam se da ćemo svi otići odavde pametniji nego što smo bili kada smo došli."

U trenutku kada svet prolazi kroz talas geopolitičkih podela, trgovinskih sukoba i tehnoloških promena bez presedana, učesnici će narednih pet dana pokušati da odgovore na jedno od ključnih pitanja - da li se globalizaciji nazire kraj ili se samo transformiše.

(Ažurirano kroz tekst.)