Rastu nenaplativi krediti u Srbiji, a rastu i kamate

Broj nenaplativih kredita privredi počeo je blago da raste, doduše za 0,2 odsto u odnosu na prvo tromesečje i iznosio je 2,2 odsto svih kredita, ali je zbog visokih kamata opala zainterosovanost privrednika za bankarske pozajmice. Za razliku od prethodnog tromesečja kompanije su manje uzimale krediti za likvidnost i obrtna sredstva, dok investicioni i krediti za uvoz beleže rast. Najviše je povećano kreditiranje građevinskih preduzeća i preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama.

Porast NPL-ova nije neočekivan. Upravo je Evropska investiciona banka( EIB) u svom poslednjem izveštaju o bankarskom kreditiranju u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi navela da su banke u Srbiji poslednjih meseci zabeležile pogoršanje kreditnog kvaliteta. U narednom periodu se očekuje dalje pogoršanje, uz porast problematičnih kredita (NPL), nagovestili su oni.

Taj očekivani rast NPL-ova, iako sa istorijski niskih nivoa, u velikoj se meri može objasniti usporavanjem privredne aktivnosti u Srbiji i na međunarodnom planu, kao i pooštravanjem monetarne politike. Ekonomisti EIB-a primećuju da je prethodnih meseci tražnja za kreditima bila velika, prvestveno kratkoričnih za likvidnost, ali predviđaju usporavanje i pad tražnje za ovom vrstom pozajmica.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije (NBS), krediti privredi smanjeni su za 1,1 procenat. Kako objašnjavaju, usporavanje kreditne aktivnosti posledica visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema, kao i viših kamatnih stopa na kredite usled njene restriktivne monetarne politika, kao i iste takve politike Evropske centralne banke (ECB).

Posledice skupljeg novca i povećanja referentne kamatne stope, koja trenutno iznosi 6,5 odsto vidljive su kod kredita preduzećima. Zajmovi privredi, isključujući efekat promene deviznog kursa, u drugom tromesečju smanjeni su za 1,3 milijarde dinara, ili za 0,1 odsto, pri čemu je pad kredita javnim preduzećima nadmašio rast kredita privrednim društvima.

Pri tome, pad potraživanja po osnovu nekategorisanih kredita i kredita za likvidnost i obrtna sredstva u velikoj meri je neutralisan rastom investicionih zajmova i kredita za uvoz. Investicioni krediti nastavljaju da beleže međugodišnji rast, koji je u junu iznosio 3,1 odsto, dok je njihovo učešće u ukupnim zajmovima privredi dostiglo 41 procenat.

Na smanjenje kredita za likvidnost i obrtna sredstva uticalo je i dospeće kredita iz garantnih šema, pri čemu će taj uticaj, koji je bio najizraženiji tokom prvog polugodišta, u narednom periodu postepeno slabiti sa opadanjem iznosa zajma koji dospevaju.

Dospeće kredita iz garantnih šema odrazilo se i na pad kredita malim preduzećima, kojima je odobreno i najviše ovih zajmova (46 odsto). Pad su zabeležili i krediti velikim preduzećima, dok je zaduživanje mikropreduzeća i srednjih preduzeća povećano. 

Posmatrano po delatnostima, smanjeno je pre svega zaduživanje preduzeća iz prerađivačke industrije i energetike, dok je najviše povećano kreditiranje građevinskih firmi i preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama, ali i trgovine i saobraćaja.

Krediti odobreni segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća činili su tri petine ukupnih kredita privredi u junu, a njihovo stanje bilo je za 2,9 odsto niže nego pre godinu dana.

Obim novoodobrenih kredita privredi u drugom kvartalu iznosio je 277,8 milijardi  dinara, što je za 5,8 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, na šta se odrazilo pooštravanje finansijskih uslova u prethodnom periodu, koje je bilo neophodno radi obuzdavanja inflatornih pritisaka.

Nastavak pooštravanja monetarnih uslova ECB i NBS odražava se na rast kamata na kredite privredi.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi povećana je za 0,1 p.p., na 6,5 odsto.
Pri tome, kamatne stope na kredite za obrtna sredstva povećane su na 8,5 odsto a na investicione kredite na 8,6 odsto. Posmatrano po veličini preduzeća, prosečne kamatne stope u drugom kvartalu kretale su se u rasponu od četiri procenta za velika preduzeća do 10 odsto za mikropreduzeća. Od septembra 2021. od kada je NBS počela da zaoštrava monetarne uslove kamatne stope su porasle za 3,3 p.p.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite povećana je za 0,6 p.p., na 6,4 odsto. Od toga, kamatne stope na najzastupljenije kredite za likvidnost i obrtna sredstva povećane na 6,5 odsto, a na investicione kredite na 6,7 odsto.

Posmatrano po veličini preduzeća, prosečna cena zaduživanja kretala se u rasponu od 6,3 odsto za srednja i velika preduzeća do sedam odsto za mikropreduzeća. U odnosu na jun 2022, tj. neposredno pre nego što je ECB započela ciklus povećanja kamatnih stopa, zaključno s junom, prosečna stopa na nove kredite privredi u evro znaku bila je viša za 3,8 p.p.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar