Usluge guraju inflaciju. Kada će to prestati i šta s tim imaju kirije?

Usluge su već mesecima glavni razlog za glavobolju centralnih bankara, kako u Srbiji, tako u evrozoni i svetu. Odmah u oko upada cena rente, a pored nje, osetnije su poskupele komunalne i poštanske usluge, održavanje stanova, održavanje i popravka obuće i odeće, frizerske usluge, rekreacija, kao i zdravstvene i medicinske usluge.

Usluge su u avgustu, i na mesečnom i na međugodišnjem nivou, rasle dvostruko brže od roba, pa su stope inflacije iznosile 0,6 odsto u odnosu na jul i 6,9 u odnosu na avgust 2023.

Prema rečima analitičara, rast cena usluga bi trebalo da se normalizuje sledeće godine, a poseban faktor koji u Srbiji igra ulogu su i kirije, koje ulaze u ovu kategoriju inflacije.

Rast plata u Srbiji polako usporava, tako da će i inflacija u sektoru usluga uskoro krenuti istim putem. Očekuje se da će se razlika između inflacije kod robe i usluga već sledeće godine znatno smanjiti, smatra Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW).

Zarade su bitan faktor kod formiranja cene usluga i učešće plata je više nego kod cena robe. Osim toga, usluge se uglavnom ne mogu uvoziti ili izvoziti, pa do izražaja dolaze domaći faktori.

U Srbiji je jedan od tih faktora rast kirija.

 

 

"Rente, koje se računaju kao usluge i dalje beleže izuzetno visoku inflaciju (oko 15 odsto u avgustu), što se verovatno može objasniti prilivom ljudi iz Rusije i Ukrajine", rekao je Jovanović za Bloomberg Adriju u odgovorima poslatim mejlom.

Da usluge napreduju pokazuje i privredna aktivnost. Posmatrano po sektorima, rast BDP u prvoj polovini 2024. godine od 4,3 odsto bio je vođen upravo uslužnim sektorom, koji je ostvario rast od pet procenata.

Povećanje ekonomske aktivnosti zabeleženo je kod svih delatnosti, a najznačajniji doprinos došao je od sektora trgovine, saobraćaja i turizma, kao i od IKT i stručno-tehničkih usluga.

Depopulacija i manjak radne snage

Iako se izdvaja po brzini rasta najamnina stanova, Srbija nije jedinstvena u pogledu inflacije usluga. Ovo je globalni fenomen i gotovo sve zemlje u Evropi se suočavaju s njim.

Kako navodi Jovanović, plate su porasle u svim evropskim zemljama ove godine, a rast plata obično prati rast cena, mada s određenim zakašnjenjem. Druga važna stvar je da je nezaposlenost i dalje niska, uprkos krizi, što vrši pritisak na rast plata.

"To je posledica nedostatka radne snage u Evropi, koja je rezultat depopulacije. Ono što je, međutim, jedinstveno za Srbiju jeste rast renti. U Evropskoj uniji, na primer, rast renti u avgustu iznosio je oko tri odsto. To je posledica toga što su neke zemlje ograničile visinu renti", dodaje.

U Srbiji je inflacija ove godine usporila i nalazi se u okviru cilja Narodne banke Srbije od 1,5 do 4,5 odsto. Međutim, bazna inflacija je i dalje za 0,7 procentnih poena iznad gornje granice, a iz NBS priznaju da su razlog za ovo takođe usluge.

Kada je reč o dinamici kretanja cena unutar bazne inflacije, uočava se da se smanjuje doprinos cena proizvoda, na šta utiče globalno slabljenje troškovnih pritisaka u proizvodnji i pad inflacionih očekivanja, dok raste doprinos cena usluga, što se kao i u drugim zemljama delom može objasniti rastom zarada, jer je generalno sektor usluga radno intenzivniji, rekli su za Bloomberg Adriju iz NBS.

Zarade rastu već neko vreme

Plate u Srbiji, ako posmatramo zvanične podatke, već dugo rastu brže od cena. Kako pokazuje računica Bloomberg Adrije iz avgusta, ukupna inflacija u poslednjih pet godina iznosila je 38,3 odsto, i ubedljivo je najveća kod hrane - skoro 57 odsto (56,7 odsto). Kada se radi o robi, inflacija je od 2019. do 2024. iznosila 41,4 odsto, a kod usluga 28,9 odsto.

S druge strane, cene stanova po metru kvadratnom u istom periodu zabeležile su rast od 60,5 odsto. Nešto veći rast bio je kod starogradnje - 69,5 odsto, dok je novogradnja imala rast cena u poslednjih pet godina od 47,3 odsto.

U istom periodu, prema računici Bloomberg Adrije, zarade su porasle za 80,9 odsto. Medijalna zarada imala je rast od 83,3 odsto, dok je kod minimalne on iznosio 74,5 odsto.

"Inflatorna epizoda u prethodnih nekoliko godina, uz sve zategnutije tržište rada, izvršila je pritisak na poslodavce i uslovila brži rast zarada. Ukoliko posmatramo odnos prosečne zarade i inflacije, inflacija je rasla brže od zarada samo od oktobra 2022. do marta 2024. godine, pa smo u prvoj polovini 2023. i videli najveće posledice po tražnju u padu realnog prometa u maloprodaji, mada je, na primer, štednja nastavila da raste", rekla je viša analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić.

 

 

Tokom 2022. i 2023. godine inflacija je najvećim delom ubrzavala zbog snažnog rasta cena energenata i hrane, koje uopšte ne ulaze u obračun bazne inflacije, pa je ona sve vreme bila primetno niža od ukupne. Međutim, situacija je trenutno drugačija, jer inflaciju u Srbiji najviše gura rast cena usluga, koje u velikoj meri određuju kretanje bazne inflacije, rekao je za Bloomberg Adriju Slobodan Minić, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu, koji je krajem jula usluge okarakterisao kao glavnog krivca za rast cena.

"To zapravo znači da na nivo cena u Srbiji više ne utiču dominantno neki privremeni činioci kojih je bilo dosta u prethodnom periodu (npr. nekoliko povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva), već strukturni trendovi u domaćoj ekonomiji, poput troškova rada, fiskalne i monetarne politike", rekao je tada Minić.

Potezi NBS

Monetarna politika Srbije od jula je postala nešto manje restriktivna, a Narodna banka Srbije je, uz jednu pauzu u avgustu, kamatne stope smanjila za 75 baznih poena.

Kako kaže Jovanović, NBS bi do kraja godine mogla da se odluči za još jedno ili dva smanjenja kamatnih stopa, nakon čega bi referentna kamatna stopa mogla da padne na 5,5 ili 5,25 odsto.

 

 

Inflacija bi, uprkos rastu cene usluga, prema očekivanjima ekonomiste iz Beča, trebalo da do kraja godine uspori na oko četiri odsto (što je i projekcija NBS). Ona će nastaviti da usporava i tokom sledeće godine, kada će u proseku iznositi oko 3,5 odsto.

"Najveći rizik svakako predstavlja suša ovog leta u južnom delu Evrope, uključujući i delove Ukrajine i Rusije. Još uvek nema vidljivog velikog efekta na globalne cene hrane, ali se o tome dosta priča“, zaključuje ekonomista.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar