Saznajemo: Prodat još jedan simbol Beograda – ko će se useliti u Palatu 'Albanija'

Poslovni prostor od oko 3.300 kvadratnih metara u Palati "Albanija", u strogom centru Beograda, jednom od simbola grada i nekada najvišoj zgradi u jugoistočnoj Evropi, dobio je novog vlasnika, saznaje Bloomberg Adria.

Iako iz Agencije za osiguranje depozita (AOD), koja je nedavno oglasila prodaju ove imovine i otvorila pristigle ponude, nema zvanične potvrde o prodaji, pojedini učesnici u ovom procesu otkrili su nam da je ovaj poslovni prostor prodat.

Kancelarije obuhvataju ukupnu površinu od 3.324 kvadrata, a nalaze se na sedam spratova "Albanije", uz salu sa dve pomoćne prostorije na devetom spratu zgrade. Vlasnik ove imovine bila je Beogradska banka u stečaju, a procenjena vrednost oglašenog poslovnog prostora iznosila je 10 miliona evra, što je i minimalna cena po kojoj objekat može da se proda.

Javno nadmetanje sprovedeno je metodom prikupljanja ponuda. Zainteresovani kupci bili su u obavezi da uplate depozit od 1,5 miliona evra, navodi se na internet stranici agencije.

S obzirom na procenjenu vrednost ukupne imovine, cena kvadratnog metra iznosila je tek nešto više od 3.000 evra, odnosno 3.008 evra.

Prvi oblakoder u Beogradu

Inače, cena poslovnog prostora u Beogradu znatno varira u zavisnosti od lokacije, veličine i tipa objekta, a kreće se od 1.200 do 3.500, odnosno 4.000 evra po kvadratu u strogom centru, dok se cene mesečnog zakupa kreću od 16,5 do 21 evro po kvadratu u centralnim zonama Beograda, kako je već pisala Bloomberg Adria.

Palata "Albanija" sagrađena je 1939. godine kao prvi oblakoder u Beogradu, visok 53 metra, i ubrzo je postala simbol modernizacije predratne Jugoslavije. Objekat je proglašen kulturnim dobrom 1984. godine, s tim da se zgradom i dalje može trgovati pod posebnim uslovima. To znači da je, pre prodaje, vlasnik dužan da objekat ponudi Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji u ime države može iskoristiti pravo preče kupovine po istoj tržišnoj ceni.

Ipak, država se do sada retko odlučivala na takav korak iako je više puta, bezuspešno, oglašavala prodaju dela "Albanije".

Beograđanka otišla za 16,5 miliona evra

Pet godina ranije, još jedan značajan simbol glavnog grada - Beograđanka, prodata je kompaniji Marera Properties, i to za 16,5 miliona evra. Tako je Grad Beograd na drugom javnom nadmetanju u septembru 2020. godine prihvatio početnu ponudu te kompanije, čime je završena višegodišnja saga o vlasništvu nad objektom koji je decenijama bio simbol savremene arhitekture u Srbiji.

Depositphotos

 

Tada je kompanija Marera najavila ulaganja od dodatnih osam miliona evra u rekonstrukciju i modernizaciju zgrade visoke 101 metar, sagrađene 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pešića.

BIGZ u rukama Kostića

Nedugo zatim, početkom 2021. godine, Marera je zajedno sa kompanijom "Aleksandar gradnja" kupila i zgradu BIGZ-a, nekada najveće štamparije na Balkanu i jedno od najznačajnijih dela srpske moderne arhitekture. U rekonstrukciju zgrade, koja se prostire na više od 40.000 kvadratnih metara, bilo je planirano ulaganje od više od 40 miliona evra.

U projekat je bio uključen i Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako bi se očuvao autentičan izgled projekta Dragiše Brašovana.

Depositphotos

 

U međuvremenu, kako je nedavno objavila Bloomberg Adria, zgrada BIGZ-a zvanično ima novog vlasnika. Naime, taj objekat preuzela je u avgustu ove godine MK Grupa, preko svoje kiparske kompanije MKG Properties. Vrednost te transakcije nije poznata. 

Na taj način MK grupa, koja decenijama gradi svoje poslovno carstvo u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, turizmu i obnovljivim izvorima energije, pravi ozbiljan iskorak i u svet kancelarijskog prostora. S druge strane, BIGZ ulazi u novo poglavlje svoje burne istorije, ovog puta pod okriljem jednog od najuticajnijih poslovnih sistema u regionu.