Skuplji krediti smanjiće tražnju u Srbiji i podići NPL-ove

Evropska centralna banka povećala je ove nedelje kamatne stope na najveći nivo za poslednjih 20 godina, pa stopa na glavne operacije refinansiranja iznosi 4,25 odsto, dok su stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice podignute na 3,75 i 4,5 odsto. Za srpsku privredu, kojoj su ovog meseca već poskupeli dinarski krediti zbog povećanja nacionalne referentne kamatne stope, tako su skuplji i zajmovi u evrima pa se postavlja pitanje kada će se i koliko visoke kamate odraziti na nivo novih pozajmica, a samim tim i na privrednu aktivnost.

Tokom proteklih meseci tražnja za kreditima ostala je velika, ali se u narednih šest meseci može očekivati usporavanje. Kada je reč o privredi, potreba za obrtnim kapitalom bila je glavni pokretač kreditne tražnje, dok je tražnja za kreditima za finansiranje investicija ostala slaba, ocenjeno je u Istraživanju bankarskog kreditiranja u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, koje je objavila Evropska investiciona banka (EIB).

Matteo Ferrazzi, viši ekonomista EIB-a, ocenjuje da se slični trendovi očekuju i u narednih šest meseci, što ukazuje da preduzeća imaju potrebu za kratkoročnim kreditima za likvidnost, ali da nisu spremna da se upuste u dugoročne investicione projekte. Očekuje se da će se tržište nekretnina negativno odraziti na tražnju stambenih kredita, kada je reč o stanovništvu. 

 

U istraživanju koje je obuhvatilo period od oktobra 2022. godine do marta 2023. godine navodi se da su banke u Srbiji poslednjih meseci zabeležile pogoršanje kreditnog kvaliteta, što utiče kako na segment privrede, tako i na segment stanovništva. U narednom periodu se očekuje dalje pogoršanje, uz porast problematičnih kredita (NPL) i kod jednih i kod drugih. Taj očekivani rast NPL-ova, iako sa istorijski niskih nivoa, u velikoj se meri može objasniti usporavanjem privredne aktivnosti u Srbiji i na međunarodnom planu, kao i pooštravanjem monetarne politike.

Uprkos svemu banke koje posluju u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope su izrazito jake, profitabilne i spremne da se šire u region, naglašava Ferazzi. Međutim, njihovi klijenti, preduzeća i stanovništvo u narednom periodu suočiće se sa oštrijim uslovima, jer krediti postaju manje dostupni u regionu CIJIE, u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama. 

 

Privreda se sve više kratkoročno zadužuje za likvidnost

Zasada, bar što se tiče prvog kvartala ove godine, tražnja za kreditima srpske privrede bila je u porastu. To potvrđuju bankari sa kojima smo razgovarali.

Evidentno je da zbog makroekonomske situacije i rasta kamatnih stopa aktivnost privrede beleži usporavanje. Međutim, nasuprot kretanjima na lokalnom tržištu, NLB Komercijalna banka beleži visoke stope rasta kreditiranja privrede, kaže za Bloomberg Adriju Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Tokom prvog kvartala, sa pokazateljem adekvatnosti kapitala iznad 24 odsto, plasirali su 347 miliona evra kredita, od čega 139 građanima i čak 208 miliona evra privredi.

"Tako smo zabeležili rast kreditnog portfolija od 113 miliona evra za samo prva tri meseca tekuće godine, a samim tim i istorijski najbolji rezultat koji je NLB Grupa ostvarila na tržištu Srbije, ali i Komercijalna banka tokom više od 50 godina postojanja", ističe Vuković.

Sagovornik ukazuje da je primetan trend zaduživanja putem kratkoročnih kredita za obrtna sredstva i likvidnost, ali i sve većeg interesovanja za kredite sa fiksnim kamatnim stopama. Za banke, oni obezbeđuju kontinuitet u poslovanju u slučaju pada referentnih kamatnih stopa, dok klijentima osiguravaju sigurnost i predvidivost, kao i mogućnost refinansiranja ukoliko kamatne stope krenu da padaju.

Kada je o likvidnosti reč, NLB Komercijalna banka je u prvom kvartalu ove godine zabeležila istorijski nizak nivo nenaplativih plasmana od svega 2,08 odsto, što je, kako kaže jasan pokazatelj izuzetnog kvaliteta kreditnog portfolija.

"Ipak, iako ne vidimo poteškoće u otplatama obaveza, u prethodnom periodu smo na inicijativu Narodne banke Srbije promenili i brojne mere, koje za cilj imaju očuvanje standarda građana i poslovanja privrednih subjekata. Ujedno, pokazali smo i izuzetnu fleksibilnost i spremnost da kroz individualni pristup pronađemo najbolja rešenja, koja uključuju dodatne olakšice i reprograme za najteže pogođene klijente, i tako im pomognemo da što lakše prođu kroz proces oporavka i stabilizuju svoje poslovanje", navodi Vuković.

Tri puta meri, jednom seci

Prema njegovim rečima, čini se da privreda opreznije procenjuje kapitalna ulaganja i prati tržišna kretanja, vodeći se principom tri puta meri, jednom seci, mudro pristupajući svakoj većoj odluci. Međutim, drastično manji pad tražnje, u odnosu na tržište, ukazuje na to da su privrednici prihvatili da su krize norma i da se ciklično ponavljaju.

Privrednici, kako ističe, razumeju da odluku o dugoročnim ulaganjima ne bi trebalo da donose na osnovu trenutne situacije, i očekuju od nas da im pomognemo da sagledaju širi horizont, uz pažljivu procenu stvarnih potreba, ali i mogućnosti.

Kada je reč o nedavnom povećanju referentne kamatne stope, neupitno je da svako povećanje opšteg nivoa kamatnih stopa utiče na privrednu aktivnost. Međutim, čini se, kako naglašava naš sagovornik, da je ovoga puta taj uticaj značajno manji u odnosu na sve prethodne krize, što potvrđuje da smo iz prošlih recesija izvukli i naučili važne lekcije i pouke.

Depositphotos

 

"Takođe, inflacija je u ovom kvartalu najzad počela da usporava, što potvrđuje predviđanje da će do značajnijeg popuštanja inflatornih pritisaka doći već krajem godine. Međutim, moramo da razumemo da se situacija svakoga dana usložnjava i da postoji veliki broj različitih faktora koji bi mogli da utiču na kretanje inflacije, ali i kamata. Iako je u ovom trenutku najodgovornije uzdržati se od bilo kakvih predviđanja, nadamo da će već 2024. biti godina stabilizacije”, navodi Vuković.

Tržište poraslo za 600 miliona evra

Milan Vićentić, član Izvršnog odbora i direktor Sektora za korporativno bankarstvo Eurobank Direktne banke, kaže za Bloomberg Adriju da je za prvi kvartal ove godine primetno usporavanje kreditne tražnje u odnosu na kraj prošle godine, sa blagim padom od 116 miliona evra u odnosu na kraj 2022, mada poređenje na nivou prvog kvartala ove, u odnosu na prošlu godinu, i dalje pokazuje blagi rast od četiri odsto.

"U uslovima rastućih kamatnih stopa i visoke stope inflacije, razumljiv je oprez privrednika kod zaduživanja, a postoji i realan faktor pada cena merkantilnih roba koje su rapidno rasle prošle godine, pa su se i kompanije dodatno zaduživale da bi ispratile nabavku potrebnih količina za sezonu, a sa normalizcijom cena inputa smanjuje se i deo kredita koji su korišćeni u te svrhe", kaže Vićentić.

U isto vreme, pokazatelji depozitne baze bankarskog sektora ukazuju da je tržište poraslo za nekih 600 miliona evra u prvom kvartalu, što potvrđuje dobru likvidnosnu poziciju, što uz odsustvo pojave i rasta nenaplativih potraživanja daje osnovu za stabilnu projekciju poslovanja i podrške privredi i u 2023. godini.

Prema njegovim rečima, u strukturi kredita privredi preovlađuju kratkoročni krediti, što je vezano za opreznost privrednika u vezi sa rastom referentnih kamatnih stopa i u iščekivanju stabilizacije istih i početka vraćanja na niže vrednosti.

"Za investiciono zaduživanje, banke svakako savetuju i u strukturi svojih dugoročnih kreditnih plasmana uvode kao obavezan instrument IRS, odnosno hedžing kamatne stope, kako bi i klijent i banka bili zaštićeni na dugi rok i prenebregli neočekivani dalji rast stopa", navodi Vićentić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar