.webp){kind=icon}
Likvidnost je žila kucavica tržišta kapitala. To je lakoća kojom se imovina može pretvoriti u gotovinu bez narušavanja cene tog sredstva. Ovo nikada nije bilo zabrinjavajuće u SAD, čija su tržišta cenjena kao najdublja i najlikvidnija na svetu. To je jedan od razloga zašto je dolar dominantna svetska rezervna valuta. Međutim, likvidnost se polako smanjuje sa različitih tržišta do tačke u kojoj su Federalne rezerve ovog meseca upozorile da to ugrožava finansijsku stabilnost. Investitori koji ignorišu ovo upozorenje čine to na sopstvenu odgovornost.
Likvidnost se može meriti na različite načine. Na berzi, to uključuje prosečan dnevni obim, veličinu knjige na vrhu (koliko akcija ili ugovora ima u ponudi) ili dubinu tržišta, što je ukupan broj akcija ili ugovora ispod i iznad ponude. Postoji mnogo razloga zašto je likvidnost opala, počevši od propisa na berzi koji su smanjili podsticaje za prikazivanje naloga, što znači spremnost market-mejkera da licitiraju i daju ponude.
U skorije vreme, pad likvidnosti može biti vezan za Fedov plan da pooštri monetarnu politiku podizanjem kamatnih stopa i smanjenjem bilansa od skoro devet biliona dolara. Ne zaboravite, Fed je upumpavao 120 milijardi dolara mesečno direktno u finansijski sistem od ranih dana pandemije kupovinom obveznica na otvorenom tržištu. Sada će taj novac izaći. To je doprinelo višim nivoima volatilnosti, što ima obrnutu vezu sa likvidnošću. Na fjučers tržištima zahtevi za maržom takođe mogu uticati na likvidnost. Kako se povećavaju, smanjuje se broj ugovora kojima investitor može da trguje bez postavljanja dodatne marže. Kao što je Cameron Crise na Bloomberg Newsu istakao prošle nedelje, likvidnost na berzi je najgora do sada, osim u vreme finansijske krize i ranog kovida.
Tržište hartija od vrednosti američkog trezora, koje se smatra najvažnijim u svetu, takođe beleži smanjenje likvidnosti. To je toliko da nije neobično videti brze i velike promene prinosa bez ikakvih razloga. Fed je u svom izveštaju naveo da "metrika likvidnosti, kao što je dubina tržišta, ukazuju na znatno pogoršanje likvidnosti tržišta trezora."
Veličina "krpelja" (tick) takođe doprinosi manjku likvidnosti. Tik je najmanji prirast kojim se mogu trgovati akcije, fjučersi ili obveznice. Jedan tik na berzi je jedan peni. Takođe, ako je razlika između licitiranja i ponude premala, to takođe smanjuje podsticaje za prikazivanje likvidnosti ili objavljivanje licitacija i ponuda. Bio sam zagovornik povlačenja decimalizacije na berzi i vraćanja na razlomke, što bi povećalo podsticaje za tvorce tržišta da objavljuju licitacije i ponude. Pre mnogo godina, Komisija za hartije od vrednosti je sprovela studiju sa akcijama sa malim kapitalom kako bi utvrdila uticaje različitih veličina na likvidnost. Iako su rezultati bili neubedljivi, agencija je trebalo da uključi velike, likvidne akcije da bi dobila informativni rezultat.
Većina spoljnih posmatrača gleda na širenje ponude linearno, misleći da što su oni širi, to su skuplji za investitore. Da, oni mogu oštetiti pojedinca koji kupi 100 deonica General Electric Co. na njegovom ili njenom E-Trade računu, ali pojedinci su takođe investitori u zajedničke fondove i slično, koji obavljaju transakcije u veoma velikoj veličini i imali bi koristi od dodatne stvorene likvidnosti većim koracima tika. U fjučersima na berzanske indekse, veličine tika su izuzetno male, sa Nasdaq100 fjučersima kojima se trguje u četvrtinama tikova, čak i kada je indeks prešao preko 10.000. To praktično nikome ne koristi, osim visokofrekventnim trgovcima. Zanimljivo je da su visokofrekventni trgovci najveći i najprofitabilniji kupci za berze, a preduzeća obično žele da se brinu o svojim najvećim, najprofitabilnijim kupcima. Uraditi nešto tako jednostavno kao što je povećanje veličine tika naštetilo bi visokofrekventnim trgovcima, ali bi povećalo kvalitet i dubinu tržišta.
Neki ljudi bi više voleli da vide pad likvidnosti, što bi uzrokovalo teže i skuplje trgovanje, dajući investitorima veći podsticaj da kupe imovinu i drže je na duži rok. Ja na to gledam na drugačiji način, u smislu da ako je nekom imovinom lako trgovati, to povećava njenu atraktivnost, a samim tim i njenu vrednost. Nedostatak likvidnosti je veoma složen problem koji se svodi na to kako se razmene kompenzuju, u vidu malih naknada po akciji ili ugovoru. Veći obim znači više naknade, što je jednako većem profitu. Nadam se da zvaničnici u trgovini rade na tome da shvate kako da reše ovaj problem. Odgovor je jednostavan: povećajte podsticaje za knjiženje likvidnosti, a veličina tika je mali deo toga. Koliko god da je likvidnost loša, moguće je da se pogorša.
Kontakt autora teksta:
Jared Dillian, e-mail: j.dillian@bloomberg.net
