Privrednici su sve oprezniji i sve manje se zadužuju, a kada to čine, obično uzimaju kredite za likvidnost. Blokirane račune ima oko devet odsto preduzeća u Srbiji, ali zabrinjava porast nesolventnih preduzenika koji koriste skupe bankarske pozajmice da bi održali poslovanje.
Novo poskupljenje kredita zbog povećanja referentne kamatne stope za 25 baznih poena na 6,5 odsto verovatno će dodatno smanjiti zainteresovanost poslovnog sveta za ovu vrstu bankarskih proizvoda.
Opširnije
Privreda opreznije uzima kredite, NPL-ovi dodatno pali
Podaci NBS ne ukazuju na probleme u otplati kredita privrede, što potvrđuje kretanje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima privrede, koje u poslednjih šest meseci beleži smanjenje.
24.04.2023
Naredna kriza može biti u vezi sa likvidnošću
Likvidnost je žila kucavica tržišta kapitala
25.05.2022
Padaju prognoze, BDP Srbije teško do zacrtanog nivoa
Ove godine se očekuje rast BDP-a oko dva odsto, što je niže od očekivanog, a priliv stranih direktnih investicija uticaće da usporavanje ne bude veće
18.07.2023
Trgovina najveći dobitnik, energetika vukla privredu u minus
Srpska privreda je ostvarila profit od 864,2 milijarde dinara, koji je za 26,3 odsto veći od prošlogodišnjeg, objavila je APR
22.06.2023
U prvih pet meseci ove godine, što je poslednji raspoloživi podatak, iznos novoodobrenih kredita privredi (uključujući i kredite koji su refinansirani kod iste banke) niži je za 11,3 odsto nego u istom periodu prethodne godine i iznosio je 399,3 milijardi dinara.
U NBS potvrđuju da se na niži obim uzetih kredita u poređenju sa istim periodom prethodne godine odražava viša cena zaduživanja u uslovima zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije, koje je imalo za cilj obuzdavanje inflatornih pritisaka i obezbeđivanje povoljnih uslova za održiv privredni rast po tom osnovu u srednjem roku, ali i globalno povećana averzija prema investiranju u uslovima usporavanja globalnog privrednog rasta.
"U uslovima povišenih troškova zaduživanja, ne može se očekivati znatniji rast kreditne aktivnosti ni u ostatku godine, ali bi sa očekivanim smanjenjem neizvesnosti i inflatornih pritisaka na globalnom nivou, od naredne godine trebalo da usledi ubrzanje privrednog rasta, a time i veće korišćenje kredita", kažu u NBS za Bloomberg Adriju.
Kao i u prethodnim periodima, privrednici su u prvih pet meseci ove godine najviše koristili kredite za likvidnost i obrtna sredstva (oko 62 odsto novih kredita) i investicione kredite (22 odsto).
Rast broja kredita za likvidnost nagoveštava teškoće u održavanju poslovanja privrede. Broj preduzeća koja imaju blokirane račune, istina, jeste nešto manji, ali u NBS napominju da je razlog tome brisanje privrednih društava iz Registra privrednih subjekata kod APR-a, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije.
U prvoj polovini godine, iz registra Agencije za privredne registre je izbrisano 17.751 firmi, odnosno 6.090 privrednih društava i 11.661 preduzetnik, što je za 9,90 odsto manje obrisanih preduzetnika i tri i po puta više izbrisanih privrednih društava u odnosu na isti period prošle godine.
Inače, kada se sve sabere, u Srbiji blokirane račune ima oko devet odsto firmi od ukupnog broja registrovanih (455.765 privrednih društava i preduzetnika prema podacima APR-a). Primetno je povećan udeo preduzetnika ne samo na tom spisku, nego i u ukupnom iznosu blokiranog novca, koji je krajem prošlog meseca iznosio 13,5 milijardi dinara, što je za 1,7 milijardi dinara više nego 31.decembra 2021.
Ako se svi ovi podaci uporede sa podacima od pre godinu dana, vidi se da je došlo do pogoršanja stanja u privredi verovatno delimično zbog nekih značajnih poskupljenja koja nisu mogle da prate sve firme, odnosno inputi su im skočili, a one nisu mogle to da nadoknade preko svojih cena. Takođe, i rast kamatnih stopa verovatno je nepovoljno uticao na privredu. Naravno, opštoj nelikvidnosti doprinosi i probijanje rokova plaćanja dobavljačima, kako države tako i privrednih subjekata.
Najveću potrebu za skupim bankarskim pozajmicama imaju preduzeća iz prerađivačke industrije, koja od početka godine beleži pad od 1,3 odsto. Učešće ovih kredita u ukupnom broju odobrenih zajmova iznosi 28 odsto, zatim slede trgovina (23 odsto), saobraćaj (12 odsto) i poslovanje nekretninama (11 odsto).
Stanje kredita privredi, na koje se odražava niži iznos novoodobrenih kredita koji se beleži poslednjih meseci, ali i iznos dospeća, pre svega kredita iz garantne šeme koji su u prethodnom periodu odobravani po povoljnim uslovima, u maju je manje za 0,8 odsto nego godinu dana ranije i iznosi 1.574,2 milijarde dinara.
Stanje kredita za obrtna sredstva u maju bilo je manje za 1,9 odsto nego godinu dana ranije (i iznosilo je 47 odsto ukupnih kredita odobrenih privredi), pre svega zbog dospeća prethodno odobrenih kredita iz garantne šeme, dok je stanje investicionih kredita veće za 1,8 odsto (i u maju iznosi 41 odsto ukupnih kredita privredi).
Međutim, kako kažu u NBS, relevantni podaci ne ukazuju na probleme u otplati kredita privrede, što potvrđuje kretanje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima privrede koje beleži smanjenje. Prema poslednjim raspoloživim podacima, ovo učešće iznosi 2,39 odsto dok je, primera radi, ono u novembru 2022. godine iznosilo 2,52 odsto.
(Tekst je ažuriran u prvom, drugom i devetom pasusu preciznim podacima.)
.webp){kind=icon}
