Analitičari BBA: Kreditna aktivnost će rasti ove i sledeće godine, u 2025. veći pad kamata

Kreditna aktivnost u Adria regionu oporaviće se ove i sledeće godine, a osetniji pad kamatnih stopa može se očekivati u 2025, kažu analitičari Bloomberg Adrije.

"Očekujemo oporavak kreditne aktivnosti u Adria regionu u 2024, i to će se nastaviti i u 2025. Kako makroekonomsko okruženje daje pozitivne signale za privredni rast u regionu, kreditna aktivnost će biti jedan od faktora koji će ovome doprineti", navodi se u izveštaju analitičkog tima koji u celosti možete pronaći OVDE.

Što se cena zaduživanja tiče, one se trenutno nalaze na svom vrhuncu, i može se reći da će njihovo vraćanje na manje restriktivne nivoe biti postepeno.

"Očekujemo da će kamatne stope padati polako kako se budu popuštale monetarne politike, i u skladu sa već viđenom dinamikom transmisije. Ovo će dovesti do jeftinijih kredita za klijente, ali će to smanjenje biti blago u 2024, i osetnije tek tokom 2025. godine", kažu analitičari.

Oni očekuju najveća smanjenja u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, gde su kamatne stope i rasle najviše tokom monetarnog stezanja.

U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji kamate će biti otpornije jer je monetarna politika bila manje restriktivna, pa na primer, Bosna i Hercegovina i trenutno ima najjeftinije kredite.

Oporavak i uprkos visokim kamatnim stopama

Kreditna aktivnost se od početka godine oporavlja i uprkos visokim kamatnim stopama u Adria regionu. Analitičari ovo pripisuju višku likvidnosti.

"Iako su sprovođene restriktivne monetarne politike, njihov efekat na kreditiranje je bio ograničen. Razlog za ovo je višak likvidnosti u finansijskim sistemima koji je sprečio kreditnu krizu (engl. credit crunch) pa je došlo samo do blažeg pada kreditne aktivnosti", kažu analitičari.

Od početka godine se blagi rast kreditne aktivnosti vidi u Srbiji, Sloveniji i Severnoj Makedoniji.

U Sloveniji su potrošački krediti rasli 14,4 odsto u martu, a do rasta je dovelo povećanje cena i sporija uvećanja zarada (niža u odnosu na ostatak regiona). Sporiji rast stambenih kredita i pad kreditiranja privrede uticali su na konačni rezultat, pa za Sloveniju možemo reći da je bila najpogođenija monetarnim stezanjem.

U Srbiji su trenutno glavni faktor rasta gotovinski krediti, koji su u aprilu rasli oko sedam odsto. "Ovo ne iznenađuje jer su zajedno sa cenama porasle i potrošačke potrebe u nominalnim iznosima", kažu analitičari.

Za razliku od kredita za privredu, kamatne stope za gotovinske kredite u Srbiji su u aprilu pale 1,6 procentnih poena međugodišnje, što je moguć razlog za ovakva kretanja.

U Severnoj Makedoniji su krediti za privredu i domaćinstva rasli sličnim tempom (6,6 i sedam odsto međugodišnje, tim redom), ali je glavni napredak ostvaren na polju stambenih kredita koji su na međugodišnjem nivou rasli skoro 11 procenata.

Bosna i Hercegovina beleže konstantan rast kreditne aktivnosti, kako za stanovništvo, tako i za privredu, a ovaj rast omogućile su stabilne kamatne stope.

U Hrvatskoj je situacija nešto komplikovanija. Kreditiranje domaćinstava raslo je stopom od 10,7 odsto u martu. Kreditiranje privrede raste sporije (3,7 odsto međugodišnje), ali razlog za optimizam daje rast kredita za investicije (7,7 odsto) koji je preduslov za privredni rast.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar