SAD uvode Srbiji carine od 35 odsto, ali i pozivaju na dogovor

Američki predsednik Donald Trump obavestio je više država o novim carinama koje će stupiti na snagu 1. avgusta, pri čemu se Srbiji uvode carine od 35 odsto. Odluka je došla uz napomenu da bi nova trgovinska pravila mogla da se promene naknadnim dogovorom.

Trump je objasnio da će se ove carine naplaćivati na sve srpske proizvode poslate u Sjedinjene Američke Države (SAD), odvojeno od svih sektorskih carina, kao i da će roba koja se pretovaruje radi izbegavanja viših carina takođe biti podložna tim višim nametima.

"Velika mi je čast da Vam uputim ovo pismo, jer ono pokazuje snagu i posvećenost naših trgovinskih odnosa i činjenicu da su SAD pristale da nastave saradnju sa Srbijom, uprkos značajnom trgovinskom deficitu sa Vašom velikom zemljom. Ipak, odlučili smo da nastavimo saradnju sa Vama, ali samo pod uslovima uravnoteženije i pravednije trgovine. Zato Vas pozivamo da budete deo izuzetne privrede SAD, ubedljivo najvećeg tržišta na svetu", kaže se u pismu.

U dokumentu se ističe da su SAD imale godine da razmotre trgovinske odnose sa Srbijom i da je zaključak da sada moraju da odstupe od "ovih dugoročnih i vrlo upornih trgovinskih deficita koje su izazvale srpske carinske, necarinske politike i trgovinske barijere". "Naš odnos, nažalost, nije bio ni približno uzajaman", ocenjuje se u spisu Bele kuće.

Ipak, Trump je u pismu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koje je objavio na društvenoj mreži TruthSocial, naveo da ove carine mogu biti izmenjene, naviše ili naniže, u zavisnosti od odnosa SAD i Srbije, dodavši da Beograd "nikada neće biti razočaran SAD".

"Ako želite da otvorite svoja do sada zatvorena tržišta za SAD i eliminišete svoje carinske i necarinske politike i trgovinske barijere, možda ćemo razmotriti izmene ovog pisma", napisao je Trump.

On je u pismu zamolio Vučića da razume da je carina od 35 odsto daleko manja od onoga što je potrebno da se eliminiše razlika u trgovinskom deficitu između dve zemlje.

"Kao što znate, neće biti carina ako Srbija ili kompanije u Vašoj zemlji odluče da grade ili proizvode proizvode u SAD i, zapravo, učinićemo sve što je moguće da dobijemo odobrenja brzo, profesionalno i rutinski - drugim rečima, za nekoliko nedelja", naveo je Trump.

Bloomberg

Američki predsednik je na pismo o uvođenju novih carina uputio liderima više od 14 zemalja, među kojima su Japan i Južna Koreja, kojima je određena carina od 25 odsto. Ista visina carine određena je i za Maleziju, Kazahstan i Tunis. Južnoj Africi i Bosni i Hercegovini uvedene su carine od 30 odsto, Indoneziji 32 odsto, Bangladešu 35 odsto, Kambodži i Tajlandu 36 odsto, a Laosu i Mjanmaru 40 odsto.

Trump je u pismima upozorio zemlje u pogledu uvođenja recipročnih mera, rekavši da će SAD u tom slučaju odgovoriti uvođenjem novih carina.

U aprilu najavljeno 37 odsto

Podsetimo, on je u aprilu objavio osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto. Tada je najavljeno da će izvoz proizvoda iz Srbije u SAD ubuduće biti carinjen po stopi od 37 odsto, što je bio najgori rezultat među zemljama regiona.

Mera je bila zasnovana prema računici američke administracije po kojoj je Srbija opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74 odsto. Međutim, izneti ekonomski parametri nisu bili potpuno jasni, naročito imajući u vidu da je srpska zvanična statistika zapravo pokazivala da su SAD u trgovinskom suficitu u razmeni robe sa Srbijom.

Kasnije je Trump odložio do 9. jula stupanje na snagu novih nameta za sve osim za one zemlje kojima je određena stopa od 10 odsto. Novi datum, 1. avgust, omogućava zemljama dodatno tronedeljno odlaganje, ali takođe primorava uvoznike na produženi period neizvesnosti zbog nejasnoća oko uvođenja carina.

Šta Srbija uopšte izvozi u SAD

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Srbija svoj izvoz u SAD, ukupno gledano, uglavnom zasniva na IT uslugama. Naime, lane je tamo izvezeno preko 1,8 milijardi evra usluga, uglavnom informacione tehnologije. Uvoz usluga, s druge strane, bio je višestruko manji i iznosio je nešto manje od 420 miliona evra, prema podacima Narodne banke Srbije.

Kada je reč o razmeni roba, zemlja je, prema domaćim podacima, prošle godine u Ameriku izvezla robu vrednu 620 miliona evra (dok je uvezla robu vrednu nešto manje od 690 miliona), što je porast od 20 odsto u odnosu na 2023. Najznačajniji izvozni proizvodi su automobilske gume i oprema za namensku industriju, dok iz SAD uvozimo lekove i oružje.

Na listi najvećih izvoznika iz Srbije u SAD prvi je japanski Toyo Tire, a evidentno je prisustvo i više kineskih kompanija - Linglong, Johnson Electric i Minth. Sve navedene kompanije posluju u okviru automobilske industrije.

Domaći automobilski sektor prošle godine je u SAD izvezao delove u vrednosti od 150 miliona evra, prvenstveno pomenute gume za automobile, ali i komponente.

Treba imati u vidu da je za Srbiju centralno tržište na koje plasira svoje proizvode Evropska unija (EU), a da je usled složene ekonomske i političke situacije privredna aktivnost u najvažnijim članicama EU usporena i bez novih trgovinskih ograničenja, pa bi nove američke carine dodatno mogle gurnuti evropski ekonomski blok u usporavanje, a možda i u kontrakciju.

 

Podaci Privredne komore Srbije potvrdili su da je vrednost izvoza domaće robe u SAD znatno manja nego što je slučaj sa izvozom u zemlje članice EU. Njihova ranija ocena (pre objave sveopštih carina) bila je da će trgovinske mere pogoditi srpsku privredu, ali ne suštinski, budući da američko tržište nije ključno za srpski izvoz. "Mi izvozimo relativno skromne količine kao zemlja, ali potencijalne carine jesu značajne za par fabrika", kazao je zamenik direktora sektora za Strateške analize u PKS Bojan Stanić ranije ove godine.

Carine na čelik i aluminijum povećane sa 25 na 50 odsto

Depositphotos

Kako je Bloomberg Adria već pisala, to se dosta dobro moglo videti već na primeru carina od 25 odsto koje je Trump uveo na čelik i aluminijum.

Srbija u Ameriku ne izvozi čelik, a u svetskoj proizvodnji čelika učestvuje sa manje od jedan odsto, što je na nivou statističke greške, ali smederevsku železaru carine i te kako mogu da zabole. Uostalom, ona se još nije oporavila od prethodnih Trumpovih carina zbog kojih je imala gubitak od oko 300 miliona evra i znatno je smanjila proizvodnju.

U međuvremenu je Bela kuća najavila povećanje carina na čelik i aluminijum na 50 odsto, što zatvara vrata srpskim izvoznicima na američkom tržištu, a indirektno dodatno može da smanji i izvoz srpskog čelika u EU.

(Ažurirano novim detaljima i kontekstom.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar