"Ne držati sva jaja u istoj korpi" staro je pravilo u poslovanju koje je u Srbiji ponovo aktuelizovano, nakon vesti da će se domaći izvoznici u Sjedinjene Američke Države (SAD) suočiti sa carinama od 37 odsto. Za one koji su dovoljno diverzifikovali svoj izvoz zasad nema brige, ali ima i onih firmi za koje je američko tržište od strateškog značaja. Šire gledano, nagla prekrajanja svetskih trgovinskih odnosa koje nameće nova američka administacija prete da dovedu u pitanje samu suštinu modela globalizacije koji su same SAD nekada forsirale, upozoravaju stručnjaci.
Kako za Bloomberg Adriju kaže Goran Janković, osnivač izvozno orijentisane kompanije Inmold koja proizvodi robote i mašine za prehrambenu i hemijsku industriju, za njih je objavljivanje novih nameta došlo u lošem trenutku, budući da ih je zateklo baš u fazi otvaranja firme u SAD i širenja na njihovo tržište.
"Planirali smo da do kraja aprila završimo proces otvaranja firme, prostor je u Lafajetu i ovo nas je sada malo pomelo. Ne možemo odmah da osposobimo firmu u Americi da se tu sve radi, prvi put smo na toj lokaciji, trebaće nam neki period da se uklopimo tamo. Zamisao je bila da u prvo vreme tamo bude servis, magacin rezervnih delova i sitni deo posla, to jest da se preko te firme praktično približimo kupcima. Hteli smo da radimo u kooperaciji sa srpskom firmom, da većinu posla obavljamo ovde", objašnjava on.
Opširnije
Kina odgovorila na nove Trumpove carine - 34 odsto na sav uvoz iz SAD
Pre najave o carinama, trgovinski disbalans između SAD i Kine bio je očigledan: američke mere na kinesku robu znatno su premašivale kineske carine na američku robu.
pre 13 sati
S&P 500 doživljava najgori pad od početka pandemije
U petak će investitori dobiti uvid u mesečni izveštaj o zaposlenosti.
pre 17 sati
Šta donosi Trumpov carinski uragan
Za liberalne medije ove američke carine predstavljaju „najdublju, štetnu i nepotrebnu ekonomsku grešku u modernoj eri”.
pre 20 sati
Volatilnost - reč koja će obeležiti tržišta roba, ometena američkim carinama
Dugoročno se očekuju povećane potražnje u SAD, posebno u sektoru izgradnje data centara i obnovljivih izvora energije.
pre 20 sati
Prema njegovim rečima, Inmold će nastaviti da radi normalno i bez izvoza u SAD, ali su, prateći svoju konkurenciju, želeli da se i oni pozicioniraju na tom tržištu. Sada je, makar privremeno, upitno kako će se taj plan dalje razvijati. "Teško da možemo cenovno da se uklopimo sa takvim carinama, verovatno ćemo da umirimo firmu, nećemo je zatvarati, ali ćemo sačekati bolja vremena. Postoji i mogućnost da pokrenemo izvoz sa Kosova i Metohije ili iz Crne Gore, jer za njih važe niže carine, videćemo."
Janković dodaje da bi se u većem problemu mogle naći firme koje već izvoze u SAD u većem obimu, poput proizvođača posuđa Metalac ili fabrike municije Prvi partizan u Užicu. "Za Prvi partizan SAD su glavno tržište. Kako će se oni snaći ne znam."
Iz užičkog preduzeća telefonom su za Bloomberg Adriju saopštili da nisu u prilici da trenutno komentarišu ovu temu i da bi više informacija sa javnošću mogli da podele u narednim danima.
Inače, reč je o kompaniji koja je među vodećih 10 srpskih izvoznika u Ameriku.
Kada je reč o Metalcu, predsednik njihove grupacije Dragoljub Vukadinović rekao je da vrednost njihovog izvoza u SAD iznosi blizu tri miliona dolara, što je oko 15 odsto ukupnog izvoza te kompanije, a da se novo tržište ne može naći preko noći.
Metalac
"Nove prilike se jedino mogu tražiti u Evropi, nemamo gde drugde. Izvoz u Rusiju nam je pao za 35 odsto u odnosu na ono koliko smo tamo izvozili. Još oko Nove godine kada su najavljene carine smo razgovarali sa američkim partnerima o podeli potencijalnih troškova - da mi platimo deo, a da oni pokriju ostatak. Rekli smo im da mi možemo da pokrijemo pet odsto carina, a sad tek sa 37 odsto nećemo moći", kazao je sagovornik, dodajući da oni trenutno ne vide izlaz iz ove situacije i da ukoliko carine ne budu revidirane to će verovatno značiti i prestanak izvoza u SAD u njihovom slučaju.
Dok neki nemaju plan B, drugi imaju i C, D, E...
Sa druge strane, oni koji se su prilikom kreiranja izvozne strategije vodili principom "od svega pomalo", očekivano, ne predviđaju da će imati većih - ili ikakvih problema.
Tako Rade Ljubojević, osnivač Sirogojno Companyja koji izvozi zamrznuto voće i povrće i sušeno voće, kaže da objavljene carine svakako predstavljaju poremećaj tržišnih uslova, ali veruje da za domaće firme iz te grane industrije nema razloga za paniku.
"Mi konkretno imamo alternativu. Rasprostranjeni smo po celom svetu i prisutni u 50 zemalja, tako da ako ne ide Amerika, ići će Australija, Japan, Evropa. Davno smo se tako pozicionirali i mislili smo na ta iznenađenja, a rekao bih i da su druge firme iz naše delatnosti uradile slično, pa za ovu našu branšu ne očekujem veće potrese zbog carina."
Ljubojević dodaje u poslednjih pet-šest godina Srbija ne izvozi mnogo voća u Ameriku, iako to ostaje, kako kaže, "jedno interesantno tržište za nas". Smatra i da će nove mere zapravo ponajviše uticati na SAD, koje će morati da smanje potrošnju zbog cena koji će biti više.
Mada njegova kompanija ne izvozi u Ameriku, generalni menadžer brenda smrznute hrane Polar Food Ivan Rakić ističe da je ova sezona za zamrznuto voće bila dosta loša, što potencijalno može biti olakšavajuća okolnost za neke firme. "Možda je ovo i najgora sezona u poslednjih desetak godina, kad su u pitanju prinosi i cene, tako u Evropi nema toliko voća, pa ovo možda i dobro dođe za naše izvoznika jer tamo manjka robe i dosta je skuplja. Videćemo šta će naredna sezona, od juna pa nadalje, doneti."
Rakić navodi da bi carine mogle pogoditi ovdašnju konditorsku industriju.
Iz Jaffe i Bambija nisu odmah odgovorili na upite Bloomberg Adrije o ovoj temi, dok potpredsednik za korporativne aktivnosti hrvatske Atlantic Grupe, koja posluje i u Srbiji, Neven Vranković kaže da uvođenje carina prema zemljama Evropske unije neće imati reperkusija na njihovo poslovanje, s obzirom na to da udeo SAD u ukupnoj prodaji Atlantica iznosi 0,3 odsto i odnosi se najvećim delom na prodaju "argete", koja se i proizvodi lokalno. Podsetimo, za države članice EU američka administracija je objavila recipročne carine od 20 odsto.
Atlantic Group
"Ali šire od našeg konkretnog primera, svakako treba imati u vidu da uvođenje carina kao oblika trgovinskih barijera ima izvestan negativan uticaj na međunarodnu trgovinu i saradnju uopšteno. Povećanje carinskih tarifa isključivo temeljenih na trgovinskom deficitu sa drugom državom, teško da može biti dugoročno podsticajna mera za bilo koju državu jer trgovinski deficit u svojoj suštini predstavlja odraz strukturnih slabosti i nekonkurentnosti određene ekonomije", smatra Vranković.
Sagovornik dodaje da, umesto podsticanja konkurentnosti, takve mere će dovesti do smanjenja trgovinske razmene, povećanja cena za potrošače, kao i dodatnog narušavanja svetskih lanaca snabdevanja, koji su i bez toga već pod velikim pritiskom izazova.
Carine - smrt za eru globalizacije
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić ocenjuje da, ukoliko sve dosad najavljene američke carine zaiste budu primenjene, to definitivno znači kraj postojećeg međunarodnog trgovinskog sistema, koji postoji pod okriljem Svetske trgovinske organizacije, a gde je Amerika bila glavni inicijator.
Depositphotos
"Amerika je stvorila taj globalni sistem, ona ga je forsirala, održavala i imala najviše koristi od njega. Ovo dovodi do deglobalizacije, koja je već bila počela. Premeštala se u regionalne okvire, a sada preti da se preseli u nacionalne okvire jer SAD uvode carine i svojim partnerima - EU, Kanadi... Bilo je logično zatvaranje u dva bloka - zapadni i istočni, ali Trump vodi takvu politiku da teži da Ameriku zatvori za sve ostale, što mislim da je prvo za samu Ameriku negativno. On priča o nekom trgovinskom deficitu, a mnoge američke firme rade u tim državama kojima nameće carine, pa u izvozu u SAD u nekim slučajevima dominiraju upravo američke kompanije", napominje Bjelić.
Podseća da je dosadašnji princip bio da se zemljama u razvoju daje veći stepen povlašćenja, a da SAD praktično najviše carine uvode najmanje razvijenim državama. "To je suprotno tekovinama koje su se razvijale u ova dva veka. Trenutni potezi američke vlasti u najmanju ruku deluju šarlatanski, bez analize i promišljanja."
Profesor kaže i da je, u međunarodnoj trgovini, od samih carina kao takvih opasnija nestabilnost. "Ono što Trump radi, to se jednostavno tako ne radi, već se partneri pozovu na pregovore, otkažu se ugovori uz prelazni rok i drugo, upravo radi te stabilnosti. Ovakvi potezi mogli bi da podignu inflaciju u SAD, roba će poskupeti. On hoće da premesti proizvodnju u Ameriku, ali ta proizvodnja se i iselila odatle jer je jeftinije i racionalnije da se proizvodi negde drugde."
Poslovno okruženje postaje potpuno neizvesno, upozorava sagovornik Bloomberg Adrije, pa bi se kao prvi efekat svetskih trgovinskih trzavica moglo očekivati da firme jednostavno stanu jer ne znaju šta će tačno doneti sutra i kakvi su detalji odluka američke administracije.
"Firme će sigurno oklevati i da značajnije uvoze i izvoze i da investiraju. Nama je tržište EU i dalje najperspektivnije. Mi zasad imamo najpovoljniji režim trgovine sa EU, sa njima smo integrisani jer, osim te liberalizacije kroz ugovor o slobodnoj trgovini, imamo i PEM Konvenciju, koja nam omogućava kumulaciju porekla", smatra Bjelić.
Ipak, neizvesno je proceniti u kolikom obimu bi evropske zemlje nastavile da uvoze iz Srbije i drugih država, ako proizvode robu koju ne mogu da izvezu u SAD.
Prema Bjelićevoj oceni, vrlo je moguće i da Trump uvođenjem silnih drastično visokih carina svetu podiže tenziju sa ciljem da bi potom napravio neki svetski dogovor kojim će te carine biti smanjenje, ali će i dalje ostati više nego što su prvobitno bile. Moguće je i da će pritisak za smanjenje nameta doći iz i iznutra, od američke poslovne zajednice. "Njihovi fondovi su investirali u veliki broj zemalja, brojne njihove kompanije proizvode van granica Amerike i ovo njima ne odgovara."
Greška u formuli?
Kako je Bloomberg Adria već pisala, izveštaji srpskih i američkih državnih agencija o robnoj razmeni dve zemlje poprilično odudaraju, pa se u javnosti povelo pitanje da li je visina carina za Srbiju pogrešno sračunata.
Depositphotos
"Pogledao sam metodologiju koju su koristili kad su računali carine, objavili su tu formulu. Cilj je, kako su rekli, da se izračuna carina koja će dovesti do eliminacije deficita u trgovinskoj razmeni, ali onda su uveli carine i zemljama sa kojima SAD imaju suficit. Ja sam pokušao da po toj formuli izvedem računicu za Srbiju, ali to ne daje onih 74 odsto", napominje profesor Ekonomskog fakulteta, misleći na izjavu administracije SAD da je Srbija opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od 74 odsto.
Uz to, sama formula, dodaje, mogla je biti drugačije postavljena. "Mogli ste da izračunate te carinske ekvivalente, na primer, po tome kolike zaštite imaju druge zemlje prema SAD, uključujući i carine i necarinske barijere, pa da od toga krenete. Podaci koje smo videli ovako deluju netransparentno, nije jasno kako se došlo do tih 74 odsto."
Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali potvrdio je da postoje neslaganja između srpskih i podataka američke administracije o razmeni između dve zemlje, kao i da očekuje da će to biti rešeno u kratkom vremenskom roku na obostrano zadovoljstvo.
"Videli ste formulu na osnovu koje je američka administracija donela odluku. Ne mogu da kažem da se baš u potpunosti slažem sa razlogom ili sa konceptom uvođenja tih carina. Postoje neslaganja između naših podataka i podataka koje američka administracija ima", rekao je Mali za Tanjug.
Naveo je da po podacima iz Evrostata, Srbija ima deficit u robnoj razmeni sa Amerikom, dok po američkim podacima zemlja beleži suficit. "Sledi nam usaglašavanje podataka, kako bismo realno sagledali stvari i ono što je očigledno cilj američke administracije je da se smanji deficit u trgovini sa pojedinim zemljama sveta. Mi smatramo da mi imamo deficit, oni smatraju da oni imaju deficit, ali ono što je važno, mi smo već uspostavili kontakt sa našim prijateljima iz američke administracije, tako da se nadam, kao što je predsednik Vučić najavio, da ćemo u vrlo kratkom vremenskom periodu to razrešiti na obostrano zadovoljstvo", rekao je Mali u petak.
Podsetimo, dan pre je predsednik Srbije Aleksandar Vućić izjavio da će uvođenje američkih carina rešiti u naredna tri meseca, dodavši da su carine izračunate po, kako je rekao - "čudnoj formuli".
"Mi imamo drugačije brojeve pošto mi radimo po Eurostatu, a oni imaju neku američku evidenciju koja je vrlo čudna. Oni računaju nivo robne razmene i kažu da ako Srbija ima 600 miliona suficita, tih 600 miliona se podeli sa ukupnom trgovinskom razmenom koja je preko 800 miliona... Iz mnogo razloga je to čudno. Da se ljudi ne bi brinuli, rešićemo to. Verujem da ćemo ga rešiti u naredna tri meseca", rekao je Vučić.
Govoreći o statistici, profesor Bjelić naglašava i da u današnjem svetu postoji kretanje kapitala i da klasična statistika mora da bude dopunjena. "Ima nešto što se zove analiza trgovine po novododatoj vrednosti, što znači da se ne posmatra bruto izvoz, nego koliki je doprinos komponenti iz svake zemlje. Recimo, može da se desi da u izvozu iz Srbije postoji značajan deo komponenti koje su evropske ili američke. Okolnosti su značajno promenjene, a vi koristite neki instrument iz 19. veka", zaključuje on.
- U pisanju pomogla Marijana Avakumović.
.webp){kind=icon}
