Kako će srpske firme proći kroz vrtlog carina

"Ne držati sva jaja u istoj korpi" staro je pravilo u poslovanju koje je u Srbiji ponovo aktuelizovano, nakon vesti da će se domaći izvoznici u Sjedinjene Američke Države (SAD) suočiti sa carinama od 37 odsto. Za one koji su dovoljno diverzifikovali svoj izvoz zasad nema brige, ali ima i onih firmi za koje je američko tržište od strateškog značaja. Šire gledano, nagla prekrajanja svetskih trgovinskih odnosa koje nameće nova američka administracija prete da dovedu u pitanje samu suštinu modela globalizacije koji su same SAD nekada forsirale, upozoravaju stručnjaci.

Kako za Bloomberg Adriju kaže Goran Janković, osnivač izvozno orijentisane kompanije Inmold koja proizvodi robote i mašine za prehrambenu i hemijsku industriju, za njih je objavljivanje novih nameta došlo u lošem trenutku, budući da ih je zateklo baš u fazi otvaranja firme u SAD i širenja na njihovo tržište.

"Planirali smo da do kraja aprila završimo proces otvaranja firme, prostor je u Lafajetu i ovo nas je sada malo pomelo. Ne možemo odmah da osposobimo firmu u Americi da se tu sve radi, prvi put smo na toj lokaciji, trebaće nam neki period da se uklopimo tamo. Zamisao je bila da u prvo vreme tamo bude servis, magacin rezervnih delova i sitni deo posla, to jest da se preko te firme praktično približimo kupcima. Hteli smo da radimo u kooperaciji sa srpskom firmom, da većinu posla obavljamo ovde", objašnjava on.

Prema njegovim rečima, Inmold će nastaviti da radi normalno i bez izvoza u SAD, ali su, prateći svoju konkurenciju, želeli da se i oni pozicioniraju na tom tržištu. Sada je, makar privremeno, upitno kako će se taj plan dalje razvijati. "Teško da možemo cenovno da se uklopimo sa takvim carinama, verovatno ćemo da umirimo firmu, nećemo je zatvarati, ali ćemo sačekati bolja vremena. Postoji i mogućnost da pokrenemo izvoz sa Kosova i Metohije ili iz Crne Gore, jer za njih važe niže carine, videćemo."

Janković dodaje da bi se u većem problemu mogle naći firme koje već izvoze u SAD u većem obimu, poput proizvođača posuđa Metalac ili fabrike municije Prvi partizan u Užicu. "Za Prvi partizan SAD su glavno tržište. Kako će se oni snaći ne znam."

Iz užičkog preduzeća telefonom su za Bloomberg Adriju saopštili da nisu u prilici da trenutno komentarišu ovu temu i da bi više informacija sa javnošću mogli da podele u narednim danima.

Inače, reč je o kompaniji koja je među vodećih 10 srpskih izvoznika u Ameriku.

Kada je reč o Metalcu, predsednik njihove grupacije Dragoljub Vukadinović rekao je da vrednost njihovog izvoza u SAD iznosi blizu tri miliona dolara, što je oko 15 odsto ukupnog izvoza te kompanije, a da se novo tržište ne može naći preko noći.

Metalac

"Nove prilike se jedino mogu tražiti u Evropi, nemamo gde drugde. Izvoz u Rusiju nam je pao za 35 odsto u odnosu na ono koliko smo tamo izvozili. Još oko Nove godine, kada su najavljene carine, razgovarali smo sa američkim partnerima o podeli potencijalnih troškova - da mi platimo deo, a da oni pokriju ostatak. Rekli smo im da mi možemo da pokrijemo pet odsto carina, a sad tek sa 37 odsto nećemo moći", kazao je sagovornik, dodajući da oni trenutno ne vide izlaz iz ove situacije i da ukoliko carine ne budu revidirane, to će verovatno značiti i prestanak izvoza u SAD u njihovom slučaju.

Dok neki nemaju plan B, drugi imaju i C, D, E...

S druge strane, oni koji se su prilikom kreiranja izvozne strategije vodili principom "od svega pomalo", očekivano, ne predviđaju da će imati većih - ili ikakvih problema. 

Tako Rade Ljubojević, osnivač Sirogojno Companyja, koji izvozi zamrznuto voće i povrće i sušeno voće, kaže da objavljene carine svakako predstavljaju poremećaj tržišnih uslova, ali veruje da za domaće firme iz te grane industrije nema razloga za paniku.

"Mi konkretno imamo alternativu. Rasprostranjeni smo po celom svetu i prisutni u 50 zemalja, tako da ako ne ide Amerika, ići će Australija, Japan, Evropa. Davno smo se tako pozicionirali i mislili smo na ta iznenađenja, a rekao bih i da su druge firme iz naše delatnosti uradile slično, pa za ovu našu branšu ne očekujem veće potrese zbog carina."

Ljubojević dodaje u poslednjih pet-šest godina Srbija ne izvozi mnogo voća u Ameriku, iako to ostaje, kako kaže, "jedno interesantno tržište za nas". Smatra i da će nove mere zapravo ponajviše uticati na SAD, koje će morati da smanje potrošnju zbog cena koji će biti više.

Mada njegova kompanija ne izvozi u Ameriku, generalni menadžer brenda smrznute hrane Polar Food Ivan Rakić ističe da je ova sezona za zamrznuto voće bila dosta loša, što potencijalno može biti olakšavajuća okolnost za neke firme. "Možda je ovo i najgora sezona u poslednjih desetak godina, kad su u pitanju prinosi i cene, tako u Evropi nema toliko voća, pa ovo možda i dobro dođe za naše izvoznika jer tamo manjka robe i dosta je skuplja. Videćemo šta će naredna sezona, od juna pa nadalje, doneti."

Rakić navodi da bi carine mogle pogoditi ovdašnju konditorsku industriju.

Iz Jaffe i Bambija nisu odmah odgovorili na upite Bloomberg Adrije o ovoj temi, dok potpredsednik za korporativne aktivnosti hrvatske Atlantic Grupe, koja posluje i u Srbiji, Neven Vranković kaže da uvođenje carina prema zemljama Evropske unije neće imati reperkusija na njihovo poslovanje, s obzirom na to da udeo SAD u ukupnoj prodaji Atlantica iznosi 0,3 odsto i odnosi se najvećim delom na prodaju "argete", koja se i proizvodi lokalno. Podsetimo, za države članice EU američka administracija je objavila recipročne carine od 20 odsto.

Atlantic Group

"Ali šire od našeg konkretnog primera, svakako treba imati u vidu da uvođenje carina kao oblika trgovinskih barijera ima izvestan negativan uticaj na međunarodnu trgovinu i saradnju uopšteno. Povećanje carina isključivo temeljenih na trgovinskom deficitu sa drugom državom, teško da može biti dugoročno podsticajna mera za bilo koju državu jer trgovinski deficit u svojoj suštini predstavlja odraz strukturnih slabosti i nekonkurentnosti određene ekonomije", smatra Vranković.

Sagovornik dodaje da će, umesto do podsticanja konkurentnosti, takve mere dovesti do smanjenja trgovinske razmene, povećanja cena za potrošače, kao i dodatnog narušavanja svetskih lanaca snabdevanja, koji su i bez toga već pod velikim pritiskom izazova.

 

Trump se ponaša kao ljuti razredni starešina    Kakav je položaj stranih i domaćih kompanija u Srbiji, šta one mogu da urade kako bi smanjile negativan uticaj američkih carina, ali i unutrašnjih nestabilnosti, kao i kako je Donald Trump započeo tarifni rat protiv sveta i koje su posledice po Adria region, za Bloomberg Adria TV su govorili  Aleksandar  Ljubić iz Saveta stranih investitora i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Ne postoji nijedna zemlja na svetu koju su ove tarife zaobišle, čak ni one zemlje u koje Amerika izvozi više, gde ima suficit, one su takođe dobile 10 odsto rekao je Ljubić, dodajući da ga Trump podseća na ljutog razrednog starešinu koji kažnjava svoje đake i da sve ovo, žargonski rečeno, više liči na reket nego na tarife, kao i da očekuje da će se stvari u narednom periodu stabilizovati. "Kod ovako velikih potresa, na početku imate špekulativne radnje, ljudi pokušavaju da zarade kupovinom, ali nije bilo vremena da se uradi obuhvat roba, nije bilo carinjenja, ničega. Treba sačekati, neki rok je tri meseca, ali ja lično ne verujem da će ovakve tarife ostati na duži rok", poručio je on. Zajednički imenitelj za srpske izvoznike je da su zbunjeni. Još uvek nemamo potpune informacije kako će funkcionisati američka administracija prema robi koja ulazi iz Srbije, i ako bi carine ostale 37 odsto, pozicija većine kompanija koje izvoze u Ameriku ne bi bila održiva. "Sada se više računa na diplomatiju i formula obračunavanja carina jeste jednostavna, ali činioci koji su korišćeni se ne slažu sa našom statistikom i mi želimo da koristimo argument da je naša statistika usklađena sa Evrostatom. Mi imamo blagi deficit u razmeni, daleko od toga da možemo reći da imamo toliki suficit kao što oni raportiraju. Za zemlje koje imaju sporazum o slobodnoj trgovini sa Amerikom, nekih 20-ak zemalja, smo u šali rekli da su se tog jutra kada je Trump predstavio carine, na Dan oslobođenja Amerike, zapitale da li su i dalje u slobodnoj trgovini ili su oslobođene slobodne trgovine“, rekao je Stanić, dodajući da je sekundarni efekat carina daleko više zabrinjavajući za nas, odnosno kako će se to odraziti na privredu. „Većina stranih investitora u Srbiji dolazi iz Evropske unije, koja je naš najvažniiji trgovinski partner. Srbija bez Evropske unije nema ekonomiju. Sve te kompanije i njihove matične kuće nalaze se u EU i mi gledamo kako će EU odgovoriti na Trumpovu bačenu rukavicu. S druge strane, Srbija od čitave EU najviše trguje sa tri zemlje, Nemačkom, Austrijom i Italijom, i bilo kakav poremećaj ekonomija te tri zemlje može za nas da predstavlja veliki problem. Moramo razumeti da je Evropska unija veliko tržište, pola milijarde ljudi. Tek oko 20% ukupnog izvoza tog bloka ide u SAD i, po mom mišljenju, tu se neće ništa drastično desiti. Ovo je pre svega politička odluka i nema nikakve veze sa ekonomijom", rekao je Ljubić, pojasnivši da je Amerika početkom 90-ih godina bila fabrika sveta i 30 odsto svega na svetu se proizvodilo u Americi. Kina je bila negde na tri odsto. Danas je situacija obrnuta i Kina proizvodi skoro 35 odsto svega na svetu, a Amerika oko 15 odsto. Ono što je nekad odgovaralo Americi, da bude slobodna trgovina, danas ide u korist njenog trgovinskog neprijatelja i zato ona pokušava političkim merama da to suzbije, naravno, kažnjavajući i sve ostale. Moramo razumeti da su ove tarife na dugoročni rok neodržive, jer nisu zasnovane na činjenicama, dodao je on. "Ono što privreda može da uradi je da čeka i pokušava da finansira to sa određenim gubicima, ali postoji i mogućnost podrške od strane države, o čemu se govorilo na sastanku u Privrednoj komori, recimo kroz oslobađanje dela poreza, da se ponude kreditne linije i povoljna sredstva za njihovo finansiranje i tako dalje, ali to ne može da bude dugoročno. Privreda je rekla da oni mogu da tolerišu carine do 10 odsto, s tim da teret podele oni i partneri u Americi“, rekao je Stanić.

  

Carine - smrt za doba globalizacije

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić ocenjuje da, ukoliko sve dosad najavljene američke carine zaista budu primenjene, to definitivno znači kraj postojećeg međunarodnog trgovinskog sistema, koji postoji pod okriljem Svetske trgovinske organizacije, a gde je Amerika bila glavni inicijator.

Depositphotos

"Amerika je stvorila taj globalni sistem, ona ga je forsirala, održavala i imala najviše koristi od njega. To dovodi do deglobalizacije, koja je već bila počela. Premeštala se u regionalne okvire, a sada preti da se preseli u nacionalne okvire jer SAD uvode carine i svojim partnerima - EU, Kanadi... Bilo je logično zatvaranje u dva bloka - zapadni i istočni, ali Trump vodi takvu politiku da teži da Ameriku zatvori za sve ostale, što mislim da je prvo za samu Ameriku negativno. On priča o nekom trgovinskom deficitu, a mnoge američke firme rade u tim državama kojima nameće carine, pa u izvozu u SAD u nekim slučajevima dominiraju upravo američke kompanije", napominje Bjelić.

Podseća da je dosadašnji princip bio da se zemljama u razvoju daje veći stepen povlašćenja, a da SAD praktično najviše carine uvode najmanje razvijenim državama. "To je suprotno tekovinama koje su se razvijale u ova dva veka. Trenutni potezi američke vlasti u najmanju ruku deluju šarlatanski, bez analize i promišljanja."

Profesor kaže i da je, u međunarodnoj trgovini, od samih carina kao takvih opasnija nestabilnost. "Ono što Trump radi, to se jednostavno tako ne radi, već se partneri pozovu na pregovore, otkažu se ugovori uz prelazni rok i drugo, upravo radi te stabilnosti. Ovakvi potezi mogli bi da podignu inflaciju u SAD, roba će poskupeti. On hoće da premesti proizvodnju u Ameriku, ali ta proizvodnja se i iselila odatle jer je jeftinije i racionalnije da se proizvodi negde drugde."

Poslovno okruženje postaje potpuno neizvesno, upozorava sagovornik Bloomberg Adrije, pa bi se kao prvi efekat svetskih trgovinskih trzavica moglo očekivati da firme jednostavno stanu jer ne znaju šta će tačno doneti sutra i kakvi su detalji odluka američke administracije.

"Firme će sigurno oklevati i da značajnije uvoze i izvoze i da investiraju. Nama je tržište EU i dalje najperspektivnije. Mi zasad imamo najpovoljniji režim trgovine sa EU, sa njima smo integrisani jer, osim te liberalizacije kroz ugovor o slobodnoj trgovini, imamo i PEM Konvenciju, koja nam omogućava kumulaciju porekla", smatra Bjelić.

Ipak, neizvesno je proceniti koliko bi evropske zemlje nastavile da uvoze iz Srbije i drugih država ako proizvode robu koju ne mogu da izvezu u SAD.

Prema Bjelićevoj oceni, vrlo je moguće i da Trump uvođenjem silnih drastično visokih carina svetu podiže tenziju sa ciljem da bi potom napravio neki svetski dogovor kojim će te carine biti smanjenje, ali će i dalje ostati više nego što su prvobitno bile. Moguće je i da će pritisak za smanjenje nameta doći iz i iznutra, od američke poslovne zajednice. "Njihovi fondovi su investirali u veliki broj zemalja, brojne njihove kompanije proizvode van granica Amerike i ovo njima ne odgovara."

Greška u formuli?

Kako je Bloomberg Adria već pisala, izveštaji srpskih i američkih državnih agencija o robnoj razmeni dve zemlje poprilično odudaraju, pa se u javnosti povelo pitanje da li je visina carina za Srbiju pogrešno sračunata. 

Depositphotos

"Pogledao sam metodologiju koju su koristili kad su računali carine, objavili su tu formulu. Cilj je, kako su rekli, da se izračuna carina koja će dovesti do eliminacije deficita u trgovinskoj razmeni, ali onda su uveli carine i zemljama sa kojima SAD imaju suficit. Ja sam pokušao da po toj formuli izvedem računicu za Srbiju, ali to ne daje onih 74 odsto", napominje profesor Ekonomskog fakulteta, misleći na izjavu administracije SAD da je Srbija opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od 74 odsto.

Uz to, sama formula, dodaje, mogla je biti drugačije postavljena. "Mogli ste da izračunate te carinske ekvivalente, na primer, po tome kolike zaštite imaju druge zemlje prema SAD, uključujući i carine i necarinske barijere, pa da od toga krenete. Podaci koje smo videli ovako deluju netransparentno, nije jasno kako se došlo do tih 74 odsto."

"Način na koji se carine obračunavaju izazvao je šok. Ta formula je zapravo prilično jednostavna i deli dva broja, deficit i ukupan uvoz u Ameriku iz određene zemlje. Srbija ima deficit od oko 500 miliona, ukupan izvoz je 700 miliona, kada to podelite, dobijete 67, Trumpova prosta računica je da je pola od toga 37, ali jednostavno, to nisu tačni pokazatelji, jer nisu uračunate prave carine, parafiskali ili druge stvari koje realno opterećuju određenu robu kada ulazi u određenu zemlju. Ne postoji nijedna zemlja na svetu koju su ove carine zaobišle, čak ni one zemlje u koje Amerika izvozi više, gde ima suficit, one su takođe dobile 10 odsto", rekao je Aleksandar Ljubić iz Saveta stranih investitora, dodajući da ga Trump podseća na ljutog razrednog starešinu koji kažnjava svoje đake i da sve ovo, žargonski rečeno, više liči na reket nego na carine, kao i da očekuje da će se stvari u narednom periodu stabilizovati. On procenjuje da ovakve carine neće ostati na duži rok. "Zajednički imenitelj za srpske izvoznike je da su zbunjeni. Još uvek nemamo potpune informacije kako će funkcionisati američka administracija prema robi koja ulazi iz Srbije, sada se više računa na diplomatiju", naveo je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. "Za zemlje koje imaju sporazum o slobodnoj trgovini sa Amerikom, nekih 20-ak zemalja, u šali smo rekli da su se tog jutra kada je Trump predstavio carine, na Dan oslobođenja Amerike, zapitale da li su i dalje u slobodnoj trgovini ili su oslobođene slobodne trgovine." Stanić napominje da se u relativno kratkom vremenskom periodu očekuje da dođe do sastanka predstavnika Amerike i Srbije, gde će moći da se ispregovara nešto slično kao što je bio slučaj sa Naftnom industrijom Srbije i odlaganjem sankcije. "Ono što privreda može da uradi jeste da čeka i pokušava da finansira to sa određenim gubicima, ali postoji i mogućnost podrške od strane države, o čemu se govorilo na sastanku u Privrednoj komori - recimo, kroz oslobađanje dela poreza, da se ponude kreditne linije i povoljna sredstva za njihovo finansiranje i tako dalje, ali to ne može da bude dugoročno. Privreda je rekla da oni mogu da tolerišu carine do 10 odsto, s tim da teret podele oni i partneri u Americi", rekao je Stanić.

Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali potvrdio je da postoje neslaganja između srpskih podataka i podataka američke administracije o razmeni između dve zemlje, kao i da očekuje da će to biti rešeno u kratkom vremenskom roku na obostrano zadovoljstvo.

"Videli ste formulu na osnovu koje je američka administracija donela odluku. Ne mogu da kažem da se baš u potpunosti slažem sa razlogom ili sa konceptom uvođenja tih carina. Postoje neslaganja između naših podataka i podataka koje američka administracija ima", rekao je Mali za Tanjug.

Naveo je da, po podacima iz Evrostata, Srbija ima deficit u robnoj razmeni sa Amerikom, dok po američkim podacima zemlja beleži suficit. "Sledi nam usaglašavanje podataka, kako bismo realno sagledali stvari i ono što je očigledno cilj američke administracije je da se smanji deficit u trgovini sa pojedinim zemljama sveta. Mi smatramo da mi imamo deficit, oni smatraju da oni imaju deficit, ali ono što je važno, mi smo već uspostavili kontakt sa našim prijateljima iz američke administracije, tako da se nadam, kao što je predsednik Vučić najavio, da ćemo u vrlo kratkom vremenskom periodu to razrešiti na obostrano zadovoljstvo", rekao je Mali u petak.

Podsetimo, dan pre je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će uvođenje američkih carina rešiti u naredna tri meseca, dodavši da su carine izračunate po, kako je rekao - "čudnoj formuli".

"Mi imamo drugačije brojeve pošto mi radimo po Evrostatu, a oni imaju neku američku evidenciju koja je vrlo čudna. Oni računaju nivo robne razmene i kažu da ako Srbija ima 600 miliona suficita, tih 600 miliona se podeli sa ukupnom trgovinskom razmenom koja je preko 800 miliona... Iz mnogo razloga je to čudno. Da se ljudi ne bi brinuli, rešićemo to. Verujem da ćemo ga rešiti u naredna tri meseca", rekao je Vučić.

Govoreći o statistici, profesor Bjelić naglašava i da u današnjem svetu postoji kretanje kapitala i da klasična statistika mora da bude dopunjena. "Ima nešto što se zove analiza trgovine po novododatoj vrednosti, što znači da se ne posmatra bruto izvoz, nego koliki je doprinos komponenti iz svake zemlje. Recimo, može da se desi da u izvozu iz Srbije postoji značajan deo komponenti koje su evropske ili američke. Okolnosti su znatno promenjene, a vi koristite neki instrument iz 19. veka", zaključuje on.

(Dopunjeno videom.)

- U pisanju pomogla Marijana Avakumović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar