Kina odgovorila na nove Trumpove carine - 34 odsto na sav uvoz iz SAD

Kina je uzvratila na nove američke carine nizom kontramera, među kojima su i uvođenje carina na sav američki uvoz i ograničenja izvoza retkih metala. Time je odgovorila na odluku predsednika Donalda Trumpa da uvede nove trgovinske barijere. Taj potez dodatno je zaoštrio trgovinski sukob dve najveće svetske ekonomije.

Peking će od 10. aprila uvesti carinu od 34 odsto na sav uvoz iz Sjedinjenih Američkih Država, izjednačavajući tako nivo sa tzv. recipročnim carinama koje je Trump uveo na kinesku robu.

Kineske vlasti su takođe najavile da će odmah da ograniče izvoz sedam vrsta retkih zemnih metala, pokrenuti istragu zbog prodaje ispod tržišne cene za medicinske CT rendgen cevi iz SAD i Indije, i da će obustaviti uvoz živinskih proizvoda od dve američke kompanije. Uz to, na "listu nepouzdanih entiteta" dodaju se 11 američkih odbrambenih firmi, a za 16 američkih kompanija uvode se kontrole izvoza.

Te mere stižu nakon što je Trump najavio recipročne carine prema svetskim trgovinskim partnerima. Najnovije američke mere podižu carine na gotovo svu kinesku robu na najmanje 54 odsto, što bi moglo ozbiljno ugroziti kineski izvoz u SAD.
Odnosi između Vašingtona i Pekinga dodatno su pogoršani otkako se Donald Trump u januaru vratio u Belu kuću.

Posebno je upečatljivo to da američki predsednik još nije razgovarao sa svojim kineskim kolegom, iako je prošlo više od dva meseca od inauguracije. Takođe, dve sile i dalje su u zastoju oko navodne uloge Kine u švercu fentanila u SAD, što je Trump naveo kao jedan od razloga za prethodna dva kruga carina.

Bloomberg

Pre najave o carinama, trgovinski disbalans između SAD i Kine bio je očigledan: američke mere na kinesku robu znatno su premašivale kineske carine na američku robu. Prema analizi Bloomberg Economicsa, prosečna kineska carina na američku robu iznosila je 17,8 odsto, dok su američke carine na kineske proizvode bile 32,8 odsto.

Prošle godine Kina je uvezla skoro 164 milijarde dolara robe iz SAD, što je najniži nivo u poslednje četiri godine.

"Potez SAD nije u skladu s međunarodnim trgovinskim pravilima, ozbiljno narušava legitimna i zakonska prava i interese Kine i predstavlja klasičan primer jednostranog nasilničkog ponašanja", saopštilo je Ministarstvo finansija Kine povodom uvođenja carine od 34 odsto.

Ekonomski sukob između dve zemlje već se preliva i na privatni sektor. Kineske vlasti pružile su otpor zahtevima kompanije Walmart Inc. da kineski dobavljači snize cene kako bi se amortizovao efekat Trumpovih carina. Hongkonški tajkun Li Ka-shing izazvao je nezadovoljstvo u Pekingu nakon što je odlučio da proda luke svoje kompanije u Panami, kako bi umirio Trumpa.

Trump je svoje nove carine pravdao kao pravičan način, tačnije da se izjednače trgovinske barijere koje druge zemlje postavljaju prema američkim firmama i proizvodima. Njegova administracija takođe optužuje Kinu za postavljanje necarinskih barijera koje štete američkom izvozu i kompanijama - pritužbe koje su iznete i u godišnjem izveštaju američke Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD (USTR) ove nedelje.