Volatilnost - reč koja će obeležiti tržišta roba, ometena američkim carinama

Tržišta kapitala su u 2025. godini pod pritiskom volatilnosti, koju su podstakle geopolitičke tenzije i promene u ekonomskim politikama, dok dodatni katalizator nestabilnosti dolazi iz Vašingtona, gde najava novih trgovinskih carina unosi neizvesnost među investitore.

U takvom okruženju, tržište roba od početka godine prednjači po prinosima, nadmašujući tradicionalne imovinske klase poput akcija i obveznica. Ključno pitanje sada je koje će sirovine ostati u fokusu i nastaviti da rastu.

 

Kada gledamo tržište roba, podaci jasno pokazuju da su plemeniti metali bili najjača komponenta na tržištu, sa zlatom na rekordnim nivoima. Ono što je još zanimljivo istaći jeste energija - iako je nafta bila pod pritiskom, američki prirodni gas Henry Hub je nadoknadio slabost nafte, što je podiglo ukupni energetski indeks.

Poljoprivredna roba, a posebno žitarice, za sada su ostvarile najslabije rezultate na tržištu roba zbog prekomerne ponude iz glavnih proizvodnih zemalja poput SAD, Brazila i Ukrajine, kao i zbog trgovinskih tenzija i carina.

 

 

Gledajući unapred, cene roba će verovatno ostati volatilne, ponajviše zbog neizvesnosti oko potražnje. Smirivanje tenzija na Bliskom istoku i potencijalni prekid vatre između Rusije i Ukrajine mogli bi pozitivno uticati na globalnu ekonomiju. Ipak, nepredvidljive trgovinske politike administracije Donalda Trumpa, kao i neizvesnost oko odgovora zemalja na carine, ostaju ključni rizik koji bi mogao da zakoči privredni rast na globalnom nivou.

Plemeniti metali su tradicionalno utočište u periodima ekonomske nestabilnosti, a pretnja koja dolazi od trgovinskog rata dodatno je pojačala zabrinutost oko inflacije i globalnog privrednog rasta, što dodatno ojačava sjaj plemenitih metala.

Iako su cene plemenitih metala već značajno porasle ove godine, dalja eskalacija trgovinskog rata stvara potencijal za dalji rast ili, u najmanju ruku, zadržavanje na trenutnim nivoima. To je, u uslovima tržišne nesigurnosti, i dalje odličan ishod.

Dok zlato ostaje u fokusu investitora, srebro takođe privlači našu pažnju, posebno zbog očekivanog nesrazmernog odnosa ponude i potražnje u nadolazećim godinama. Projekcije pokazuju da bi industrijska potražnja za srebrom do 2030. mogla nadmašiti nivo proizvodnje, što će stvoriti dodatni pritisak na cene i otvoriti prilike za investitore.

Nekonvencionalne prilike

Za investitore koji traže manje konvencionalne prilike, uranijum se ističe kao zanimljiva opcija. Podstaknut renesansom nuklearne energije, ograničenom rudarskom proizvodnjom koja ne prati rastuću potražnju, te sve većom institucionalnom alokacijom u uranijum putem ETF-ova i hedže fondova - mogao bi da pruži priliku za zaradu.

Globalni tržišni deficit uranijuma bi trebalo da dosegne sedam odsto do 2025, sa dugoročnim nedostatkom od pet odsto do 2030. Ključni pokretači tog trenda biće znatni porast potražnje za stabilnom energijom, potrebnom za data centre i veštačku inteligenciju velikih tehnološkoh kompanija poput Mete, Microsofta, Googla i ostalih.

 

Bakar je imao negativnu reakciju na Trumpove carine zbog straha od usporavanja ekonomije. Međutim, dugoročno očekujemo povećane potražnje u SAD, posebno u sektoru izgradnje data centara i obnovljivih izvora energije. S obzirom na to da bakar nema pravu zamenu u zelenoj tranziciji, njegova strukturna potražnja dugoročno bi trebalo da ostane snažna, uprkos trgovinskim barijerama.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar