Američki predsednik produžio rok za carine od 50 odsto na robu iz EU do 9. jula

Predsednik Donald Trump izjavio je da će produžiti rok za uvođenje carina od 50 odsto na robu iz Evropske unije do 9. jula, nakon telefonskog razgovora sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom von der Leyen.

"Imali smo veoma prijatan razgovor i složio sam se da pomerimo rok", rekao je Trump novinarima u nedelju na aerodromu Morristown u Nju Džersiju, na putu nazad za Vašington.

Von der Leyen, koja predvodi izvršno telo EU, ranije u nedelju je u objavi na mreži X napisala da je "Evropa spremna da brzo i odlučno napreduje u pregovorima", ali da će za "dobar sporazum" biti potrebno "vreme do 9. jula". To je datum kada je prvobitno trebalo da se okonča Trumpova 90-dnevna pauza u uvođenju takozvanih recipročnih carina.

EU je prema recipročnim carinama najavljenim u aprilu trebalo da bude pogođena stopom od 20 odsto, ali je privremena pauza smanjila tu stopu na 10 procenata do 9. jula.

Međutim, Trump je u petak zapretio da će od 1. juna uvesti više carine od čak 50 odsto na robu iz EU, nakon što se požalio da blok namerno usporava pregovore i nepravedno cilja američke kompanije tužbama i regulativama.

Fjučersi američkih i evropskih berzanskih indeksa su porasli, zajedno sa azijskim akcijama u ponedeljak. Dolar je oscilirao nakon što je pao na najniži nivo od decembra 2023. godine.

EU se muči da shvati šta Trump zapravo traži u trgovinskim pregovorima. Zvaničnici su predložili da bi EU i SAD mogle da ukinu carine na mnoge proizvode, ali je Trump usredsređen na ono što naziva necarinskim trgovinskim barijerama.

Zamenik ministra finansija, Michael Faulkender, rekao je ranije istog dana u emisiji Sunday Morning Futures na Fox Newsu da se SAD suočavaju sa "istovremenim izazovom" - da pregovaraju sa EU kao blokom o carinama, dok istovremeno pokušavaju da reše većinu necarinskih barijera kroz razgovore sa pojedinačnim evropskim državama, što stvara "problem u pregovorima".

Bloomberg

 

EU je prošle nedelje podelila obnovljeni trgovinski predlog sa SAD, u pokušaju da podstakne pregovore, a trgovinski komesar bloka Maroš Šefčovič održao je telefonski razgovor sa svojim američkim kolegom Jamiesonom Greerom u petak.

Novi okvir EU obuhvata i carinske i necarinske barijere, kao i načine za jačanje ekonomske bezbednosti, međusobna ulaganja, strateške nabavke i saradnju u rešavanju globalnih izazova, prema navodima osoba koje su upoznate sa sadržajem predloga, a koje su tražile da ostanu anonimne, jer uslovi još nisu javni.

Trumpova pretnja uvođenjem 50 odsto carina odnosi se na robnu razmenu između SAD i EU u vrednosti od 321 milijardu dolara, što bi, prema proračunima Bloomberg Economics, moglo da smanji američki bruto domaći proizvod za gotovo 0,6 odsto i poveća cene za više od 0,3 procenata.

Predsednik SAD je izjavio da želi da koristi carine kako bi podstakao kompanije da otvaraju fabrike u SAD, umesto da proizvode robu u inostranstvu. Istog dana kada je najavio pretnju uvođenjem 50 odsto carina na robu iz EU, zapretio je i carinama od 25 odsto na pametne telefone proizvedene u inostranstvu od strane kompanija kao što su Apple Inc. i Samsung Electronics Co.

Međutim, u nedelju je Trump rekao da se slaže sa nedavnim izjavama ministra finansija Scotta Bessenta da SAD ne moraju da vraćaju tekstilnu proizvodnju unutar svojih granica.

"Ne želimo da pravimo patike i majice, mi želimo da pravimo vojnu opremu", rekao je Trump, dodajući da želi da se u SAD proizvode "velike stvari", navodeći kao primere čipove, računare i razvoj veštačke inteligencije.

- U pisanju pomogli María Paula Mijares Torres i James Mayger.