Zanat zlata vredi - majstori sve traženiji i u Srbiji

Stopa nezaposlenosti u Srbiji prošle godine je iznosila 8,2 odsto, što ukazuje na smanjenje broja nezaposlenih u 2025. godini, ali i u prethodnih pet godina. Istovremeno, učešće radno sposobnog stanovništva opada, dok poslodavci u brojnim sektorima prijavljuju manjak radne snage. I dok se u svetu često priča o tome da su zanatlije trenutno najtraženije, izgleda da to važi i za Srbiju.

 

"Uči zanat, pa ga ne baci", "bez alata nema ni zanata" nisu tek tako bile narodne izreke na našim prostorima. U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji su znatno porasle zarade i potražnja za tradicionalno slabije plaćenim zanimanjima, poput vozača, komercijalista, prodavaca, majstora i frizera. U uslužnom i zanatskom sektoru, u prvoj polovini 2025. najtraženiji su bili zidari, auto-limari, mehaničari, vodoinstalateri, frizeri, bravari, stolari, pekari i kozmetičari.

Da se tržište rada menja globalno, sa pojavom veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), ukazao je i prvi čovek Nvidije Jensen Huang, koji je poručio da će zanimanja budućnosti biti zanati, a da će kancelarijski poslovi biti pod znakom pitanja. "Vodoinstalateri, električari i građevinski radnici moći će da ostvare šestocifrene zarade, zahvaljujući potražnji za izgradnjom data centara u kojima se pokreće i trenira veštačka inteligencija."

"Ova tehnologija zahtevaće jedan od najvećih infrastrukturnih ciklusa u istoriji, uz nove investicije vredne bilione dolara. Svedočimo veoma snažnom sektorskom bumu - plate su se gotovo udvostručile. Trebalo bi da svi žive pristojno. Nije vam potreban doktorat iz računarstva da biste to postigli", dodao je Huang.

Gde je Srbija u toj priči - IT i zanati

Kako za Bloomberg Adriju kaže Milan Bosnić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), živimo u nikad turbulentnijem vremenu, svedočeći globalnim promenama koje se sada odvijaju mnogo brže nego ranije. "Tehnološki napredak i geopolitičke promene sada se mnogo više odražavaju na ekonomije širom sveta, a samim time i na tržište rada."

"Do pre godinu dana, IT je bila vodeća industrija u kojoj su se ljudi praktično odmah zapošljavali, čak i bez završenih škola, bilo je potrebno samo da se pokaže znanje programskog jezika. U Srbiji su junior softver developeri bili u top pet najtraženijih zanimanja, a sa skokom veštačke inteligencije došli smo u situaciju da velika većina kompanija uopšte više ne prima ove softver developere, i da najveći deo otpuštanja u IT industriji upravo čine juniori", rekao je.

O tome je bilo reči i prošle godine, kada su na tržištu rada bili najtraženiji mediori i seniori, a mladima je sve teže da pronađu posao, pisala je Bloomberg Adria. Sve to je posledica toga što pojedine početničke pozicije, naročito ako su u pitanju repetitivni poslovi, sada zamenjuju AI rešenja.

 

 

IT sektor i dalje prednjači po platama

Najviše zarade u Srbiji imaju zaposleni u oblasti Informisanje i komunikacije, gde je prosečna neto plata u novembru dostigla 236.884, beležeći rast u odnosu na oktobar, kada je iznosila 235.028 dinara. I dalje je, međutim, niža u odnosu na septembar 2025, kada je bila 237.105 dinara, navodi se u nedavnom saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Slede zaposleni u oblasti Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, sa neto zaradom od 158.648 dinara u novembru. U tom sektoru su plate takođe nešto porasle u odnosu na oktobar kada su zaposleni u proseku primali 152.251 dinar. Radnici sektora Stručne, naučne i tehničke delatnosti su po neto zaradi na trećem mestu sa 143.509 dinara, kao i u oktobru, kada su primali u proseku 141.153 dinara.

Depositphotos

Kako Bosnić kaže za Bloomberg Adriju, najtraženija zanimanja u Srbiji trenutno su zapravo majstorski zanati. Ovi poslovi su danas najdeficitarniji, i najtraženiji. "Pritom, ne govorim samo o Srbiji, već i o Evropi i u dobrom delu zapadnog sveta. To su: vodoinstalateri, keramičari, stolari, bravari. U poslednje vreme velika je potražnja i za mehatroničarima - za ljudima koji su tehničari koji se razumeju i u mehaniku i elektriku."

Nešto slično pokazuju i podaci iz mesečnog statističkog biltena "Nezaposlenost i zapošljavanje u Republici Srbiji" NSZ-a. Naime, prvih 15 najtraženijih zanimanja obuhvataju širok spektar sektora, a na samom vrhu se nalaze programeri i kuriri, zatim čistači, kuvari, manuelni radnici u industriji, zatim stručnjaci za razvoj softvera, manuelni radnici na farmi za ratarsko-stočarsku proizvodnju, vojnici vozači oklopnih borbenih vozila...

Na pitanje Bloomberg Adrije o srpskoj stopi nezaposlenosti u poređenju sa evropskom, Bosnić kaže da je naše tržište rada i dalje dovoljno dinamično. "Veća je potražnja nego ponuda poslova na tržištu rada, i postoji aktivan razvoj privrede. Ovo je rekordno niska stopa nezaposlenosti u Srbiji, te sada nije problem u nedostatku kadrova, već je problem to što nema dovoljno ljudi sa adekvatnim znanjem i veštinama."

"Sada poslodavci sve češće traže kandidate sa izraženim znanjem, posebno kada pričamo o tehničarima i operaterima. To su sve zanimanja u manjku, gde je prosečna starost zaposlenog oko 50 godina. Na ove pozicije mladi se uglavnom ne odlučuju, a podaci pokazuju da su to trenutno jako dobre industrije", rekao je.

Da li treba da se prekvalifikujete zbog razvoja veštačke inteligencije

Tehnološke kompanije u svetu su, samo od početka 2025. godine do oktobra otpustile više od 112.000 zaposlenih, a prema listi Layoffs.fyi, 218 tehnoloških kompanija u ovoj godini je otpustilo ukupno 112.732 zaposlenih. Po otkazima prednjači Intel sa 27.000 otkaza, a sledi ga Microsoft sa 15.305 otkaza, te Amazon sa 14.100 otpuštenih radnika.

Istraživanje "Da li preduzeća smanjuju zapošljavanje zbog veštačke inteligencije?" sproveo je Fed u Njujorku, a rezultati pokazuju značajan porast upotrebe AI-ja tokom protekle godine, ali vrlo mali broj firmi prijavio je otpuštanja uzrokovana tom tehnologijom. Naprotiv, za već zaposlene radnike AI češće znači prekvalifikaciju i dodatnu obuku, a ne gubitak posla - što je u skladu s prošlogodišnjim nalazima, naveli su u njujorškom Fedu.

Ipak, AI utiče na politiku zapošljavanja. Pojedine kompanije smanjuju nova zapošljavanja zbog automatizacije, dok druge zapošljavaju radnike koji poseduju veštine rada s AI alatima. U narednom periodu, međutim, očekuje se veći broj otpuštanja i smanjenje planova zapošljavanja zbog AI-ja, naročito među radnicima s visokom stručnom spremom.