Toplije vreme donelo više neprijavljenih radnika u agraru i građevini

Srpska poljoprivreda je u drugom kvartalu doživela pad broja formalno zaposlenih ljudi veći od 16.000, dok je broj neprijavljenih radnika skočio za skoro 10.000, pokazala je najnovija zvanična statistika.

Ipak, opšte tendencije deluju optimistično. Stopa zaposlenosti u drugom tromesečju porasla je za 2,6 procentnih poena u odnosu na isti period lane, dok je stopa nezaposlenosti manja za 2,2 poena. Zabeleženo je oko 2.950.000 zaposlenih, a broj nezaposlenih iznosio je nešto više od 287.000, obznanio je Republički zavod za statisku (RZS) u anketi o radnoj snazi objavljenoj u sredu.

Međugodišnji rast broja zaposlenih iznosi 122.400, dok međugodišnji pad broja nezaposlenih iznosi 64.800, precizira se u zvaničnom izveštaju. Stopa dugoročne nezaposlenosti takođe beleži pad na međugodišnjem nivou, i to od 0,9 odsto.

Posmatrano teritorijalno, u svim regionima primećuje se ujednačen rast zaposlenosti, dok se po najvećem padu nezaposlenosti izdvaja region Šumadije i zapadne Srbije (-29.100).

Neformalna zaposlenost

Kada je u pitanju pomenuti neprijavljeni rad, u dokumentu se navodi da je u datom periodu povećana i formalna i neformalna zaposlenost – prva za oko 75.000, druga za 47.500. Uočljivo je, naime, da je poljoprivredni sektor doživeo znatan pad u okviru formalne zaposlenosti (-16.200) i skok na polju neformalne (9.800). Rekorder po međugodišnjem rastu neformalne zaposlenosti van poljoprivrede bilo je građevinarstvo, gde je broj neformalno zaposlenih veći za 14.000.

"Stopa ukupne neformalne zaposlenosti u drugom kvartalu 2022. godine iznosila je 14,3 odsto i, u odnosu na drugi kvartal 2021. godine, veća je za 1,1 procentni poen. Stopa neformalne zaposlenosti van poljoprivrede iznosila je 7,5 odsto, dok je ta ista stopa u poljoprivredi iznosila 54,8 odsto, i, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, obe stope su povećane (za 1,2 procentna poena, odnosno 3,1 procentni poen respektivno)", precizira RZS.

Mladih sve manje

U izveštaju se napominje da, "za razliku od pozitivnih međugodišnjih kretanja na tržištu rada u ukupnoj populaciji", u populaciji mladih uzrasta od 15 do 24 godine, takva tendencija izostaje.

"Broj nezaposlenih mladih jeste manji za 10.100, ali je smanjena i ukupna populacija mladih starosti 15−24 godine, i to za oko 10.000 u drugom kvartalu 2022. godine u odnosu na drugi kvartal 2021. godine", kaže se u dokumentu.

Prognoze nisu optimistične

Podsetimo, kako je Bloomberg Adria nedavno pisala, fundamentalni parametri za regionalno tržište rada u budućnosti su negativni, imajući u vidu opšte slabljenje privredne aktivnosti - kako lokalno, tako i u inostranstvu - što će dovesti do rezanja plata i pada broja zaposlenih.

"Ipak, budući da predviđamo da će značajnije slabljenje privredne aktivnosti nastupiti tek u poslednjem kvartalu 2022. i da postoji standardno kašnjenje slabljenja radne snage u odnosu na pad privredne aktivnosti od najmanje dva kvartala, očekujemo povećanje stope nezaposlenosti (van redovnog sezonskog otpuštanje osoblja nakon završetka turističke sezone) tek 2023. godine", poručio je analitički tim našeg medija o stanju u Adria regionu.

Pogoršanje raspoloženja u korporativnom sektoru direktno je povezano sa negativnim implikacijama inflacije na potrošačku aktivnost, kao i sa korporativnim investicijama na koje utiču nesigurnosti povezane sa energijom i globalnet geopolitičke brige.

"Buduće implikacije na potrošnju domaćinstava takođe su negativne – nakon jake potrošnje vođene turističkom sezonom, očekujemo sporiji rast potrošnje u kasnijem delu 2022. i dalje slabljenje u 2023, imajući u vidu gorepomenuta očekivanja slabljenja tržišta rada", zaključuje se u izveštaju našeg tima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar