Podaci Inspektorata za rad pokazuju da se takozvani rad na crno u Srbiji smanjuje, rekli su iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za Bloomberg Adriju početkom avgusta. Međutim, iz samog ministarstva priznaju da ne postoji sveobuhvatna statistika koja bi potvrdila takav stav.
"U periodu januar - jun 2022. godine, inspekcija rada je u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu izvršila ukupno 30.132 inspekcijska nadzora. Prilikom izvršenih nadzora, inspektori rada su utvrdili 2.210 lica na radu na crno, a što je za 15 odsto manje nego u istom periodu 2021. godine", navodi se u odgovoru ministarstva.
Iako ovi podaci ukazuju da poslodavci ne prijavljuju oko sedam odsto angažovanih radnika, iz ministarstva navode da "inspektorat za rad raspolaže samo podacima utvrđenim prilikom izvršenih inspekcijskih nadzora".
Ne zna se ni broj koverti
U isto vreme, privrednici su anketi koju je objavio NALED procenili da se oko 12 odsto preduzeća ne uspeva da uplati pripadajuće poreze i doprinose na zarade zaposlenih, a da se u proseku na oko 35 odsto zarade ne uplaćuju porezi i doprinosi u preduzećima u istoj delatnosti. Kao i u slučaju sa radom na crno, iz ministarstva navode da nemaju podatke o broju poslodavaca koji deo plate uplaćuju na ruke.
"Inspektorat za rad ne raspolaže podacima o isplati dela zarade na ruke, za koji se ne plaćaju porezi i doprinosi", navode za Bloomberg Adriju iz ministarstva.
Iz ministarstva optimistični
Iako ne postoji obuhvatan statistički izveštaj koji bi potvrdio stav ministarstva, zvaničnici kao glavni razlog za optimizam vide sve manje nepravilnosti utvrđenih inspekcijskim nadzorom.
"Krajnji cilj vršenja inspekcijskog nadzora u delu otkrivanja rada na crno i neprijavljenog rada nije samo sankcionisanje poslodavca zbog nezakonitog radnog angažovanja lica, već prevođenje iz nelegalnih u legalne tokove radnog angažovanja i poslovanja", dodaju u odgovoru na pitanja redakcije Bloomberg Adrije.
Pored smanjenja od 15 odsto broja nepravilnosti registrovanih inspekcijskim nadzorom, primećuje se i veća spremnost kompanija da isprave nepravilnosti nakon nadzora.
"Nakon preduzetih mera inspektora rada, poslodavci su zasnovali radni odnos sa 1.556 lica, odnosno sa 70 odsto lica od ukupnog broja lica zatečenih na radu na crno. Istovremeno, inspektori rada su utvrdili i 147 neregistrovanih subjekata, od kojih se odmah nakon inspekcijskog nadzora njih 86, odnosno 59 odsto registrovalo u Agenciji za privredne registre", rekli su iz ministarstva.
Do podataka teško doći, razlike po sektorima drastične
Da je do preciznih podataka teško doći, slažu se i iz Saveta stranih investitora (FIC). Najveći procenat neprijavljenih radnika prisutan je u sektoru poljoprivrede, dok su turizam i ugostiteljstvo i građevinski sektor sledeći na toj listi, rekla je za Bloomberg Adriju Renata Pindžo, direktor komunikacija u FIC. Neke procene su ukazivale da je rad na crno u ugostiteljstvu dosezao i 33 odsto, a da je broj neprijavljenih radnika u poljoprivredi iznosio i više od 40 odsto.
Ona podvlači da je moguće da se aktuelni podaci razlikuju, jer se poslednja istraživanja odnose na period pre pandemije virusa korona.
Moguće da je došlo do promene nabolje što se tiče rada na crno i uslova koje su poslodavci spremni da ponude usled smanjenja ponude radne snage, tvrdi naša sagovornica.
"Nedostatak radne snage i demografija su uticali na to da su i poslodavci iz sektora gde je siva ekonomija tradicionalno bila zastupljenija spremni da ponude bolje uslove ne bi li došli do radne snage", navodi Pindžo, podvlačeći da situacija zavisi od sektora poslovanja i stepena stručne spreme zaposlenih.
.webp){kind=icon}
