.webp){kind=icon}
Broj stanovnika u Srbiji neprestano pada, puno ljudi se seli u inostranstvo, a stanovništvo stari. Sve to će opteretiti (i već opterećuje) tržište rada i celokupnu ekonomiju, a posledice ćemo osećati svi.
Početkom 2023. godine u Srbiji je živelo 6.641.197 stanovnika, dok je 10 godina ranije na teritoriji Srbije bilo preko pola miliona ljudi više (tačnije 7.183.925 stanovnika). Prirodni priraštaj je, uprkos podsticajima države da se poveća natalitet, još uvek negativan: iz meseca u mesec statistika pokazuje da više ljudi umre nego što se rodi. U proseku, ako gledamo 2023. i 2024. godinu, Srbija je mesečno gubila oko 8.300 ljudi, a rađalo se oko 5.000 živorođenih, prema zvaničnim podacima.
Očekuje se, međutim, da će se brojke malo popraviti, bar u 2026. Ako ne bude uopšte migracija, procenjuje Republički zavod za statistiku (RZS), 2026. biće nas 6.773.407, a ako ih bude, u najgorem slučaju će još uvek biti više ljudi nego sad: 6.750.715. Međutim, kako sežemo dalje u budućnost, opet vidimo pad. U najboljem slučaju, 2041. godine biće 6.522.206 stanovnika, a u najgorem 6.180.614. Uz to, jasno se vidi da će, po oba scenarija, još manji udeo u stanovništvu činiti oni ispod 19 godina. Međutim, scenariji pojedinih demografa su mnogo pesimističniji i predviđaju da bismo mogli da izgubimo i oko dva miliona stanovnika do sredine veka.
Prošle godine je u Srbiji rođeno najmanje beba od Drugog svetskog rata. Začarani krug opterećuje stanovništvo: što je manje stanovnika, to je manje beba jer je manje žena da ih rode. Vlada je zbog toga uvela određene mere, većinski finansijske koje ciljaju na to da se podigne stopa fertiliteta (broj dece po jednoj ženi). Ako se pogleda raspon od decenije, to se i jeste desilo, pošto je 2012. stopa fertiliteta bila 1,45, a sada je 1,63, a povećala se u svim regionima Srbije.
Početkom godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio još jednu rundu podsticaja za buduće roditelje, koja bi trebalo da važi od aprila ili maja. On je rekao da će majke za prvo dete dobiti 500.000 dinara, za drugo 600.000, a za treće i četvrto još više, dok će oni sa četvoro dece dobijati "posebne nagrade". Prema rečima Vučića, cilj je da se do kraja 2027. godine stopa fertiliteta podigne na 1,75 odsto.
Uz to, povećan roditeljski dodatak od početka godine za prvo dete sada iznosi 371.614 dinara i isplaćuje se jednokratno, za drugo 329.643 i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate, za treće 1.977.861 i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata, a za četvrto 2.966.792 dinara i isplaćuje se u 120 mesečnih rata.
Na to se dodaje i paušal za nabavku opreme za dete u iznosu od 6.867 dinara, koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom dodatka za prvo, odnosno prvom ratom za drugo, treće i četvrto dete.
Kao još jednu vrstu podsticaja, Vlada Srbije utvrdila je da će država ove godine izdvojiti 1.500.000.000 dinara za izgradnju ili učešće u kupovini prve nekretnine za majke koje rode dete. Maksimalni iznos sredstava koji se može odobriti za ove namene je 20.000 evra, a to pravo je do sada ostvarilo preko 600 mama.
Vučić je u nekoliko navrata naglasio da je demografsko pitanje jedno od najbitnijih pitanja, a Vlada Srbije osnovala je i posebno ministarstvo koje će se baviti ovim problemom - Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.
Depositphotos
Stručnjaci često napominju da novčani podsticaji nisu dovoljni, iako su važni, te da treba raditi na nekim drugim vrstama podsticajima da bi se natalitet povećao.
Bilo je raznih mera Vlade u prošlosti, pa je tako 2018. godine buru na društvenim mrežama izazvao konkurs za slogane u planiranoj vladinoj kampanji za podsticanje rađanja beba. "Dosta reči, nek zakmeči", "Rađaj ne odgađaj" bili su neki od slogana izabranih za kampanju podsticanja rađanja, mada je na kraju Ministarstvo kulture i informisanja, koje je i raspisalo konkurs za slogane, odlučilo da ih ipak ne koristi za kampanju.
"Ono što donosioci odluka mogu uraditi kako bi podržali porodice i podstakli natalitet ne može se rešiti pukim novčanim davanjima. Finansijski podsticaj porodicama nije nebitan faktor, ali svakako nije presudan jer parovi ne osnivaju porodice zarad novca, niti novac može biti motiv da se porodica proširi. Naprotiv, roditelji smatraju uvredom to što im se 'potura' novac kao motivacija, a s druge strane kada se beba rodi u domovima zdravlja nema pedijatara, nema mesta u vrtićima, škole su daleko od besplatnih...", kaže Jelena Ćirić Nikolić, urednica portala Bebac.
Ona dodaje da oni koji se pak odluče da porodicu osnivaju u Srbiji, na prvi kamen spoticanja naići će već tokom trudnoće. "Naime, u Srbiji u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ima svega 509 ginekologa, što govori o stanju našeg zdravstvenog sistema. Sistem bi u želji da podstakne porodice trebalo više da osluškuje roditelje, da podržava majke i njihov povratak na posao, motiviše očeve da aktivnije učestvuju u roditeljstvu", ocenjuje ona.
Stanovništvo stari, a sve je manje mladih
Sva negativna statistika opterećuje tržište rada, pošto neće biti dovoljno mladih da na tržištu zameni starije građane, koji uglavnom sa 64 ili 65 godina idu u penziju. Prosečni građanin Srbije sve je stariji: prema popisu iz 2011. imao je 42,1 godinu, a prema poslednjem popisu iz 2022. 43,8 godina. To se poklapa i sa evropskom slikom, pošto je u 2023. srednja starost stanovništva EU dostigla 44,5 godina. Pošto i očekivana dužina života raste (u 2022. iznosila je 73 godine za muškarce, a 78 za žene), pa možemo da zaključimo da ćemo verovatno živeti još duže, ali je pitanje da li će na tržištu ostati dovoljno mladih da zamene starije građane.
Zavod za statistiku prati i kategoriju koja pokazuje koji je odnos starog stanovništva, starijih od 60 godina, u odnosu na one mlađe od 19 godina, koji većinski još uvek ne rade. Sve je više starih u odnosu na mlade, pokazuje taj indeks, pošto je 10 godina ranije iznosio 125,4, a sada iznosi 149,7, a dodatno je povišen u istočnoj i južnoj Srbiji (167,7).
Bloomberg
Dugoročno gledano, manji broj stanovnika bi mogao da zada glavobolje i penzionerima i radnosposobnim građanima, ali i poslodavcima u potrazi za visokoobrazovanom radnom snagom. Pretpostavka je da ćemo raditi više godina, a da će penzioni sistem biti preopterećen. Ako je sve manji broj onih koja rade i sve više neaktivnih, manji broj radnika mora da izdržava više penzionera. Međutim, nezaposlenih će još uvek biti, kaže za Bloomberg Businessweek Adria Vera Gligorijević sa Geografskog fakulteta, rukovodilac odseka za demografiju.
"Istina je da će usled smanjenja ukupnog broja stanovnika opadati broj radnosposobnih lica, kao i njihov udeo u ukupnoj populaciji", dodaje. Objašnjava da su projekcije ukupnog i radnosposobnog stanovništva su precizne i tačne, ali se projekcije stope aktivnosti (radne snage) ne mogu tako precizno izračunati, pošto na stopu aktivnosti utiču socioekonomski faktori "čak više nego demografski".
Dodaje da to što će biti manje radne snage ne znači automatski da će svi nezaposleni umeti da rade u novim zanimanjima koja se traže, ili da će želeti da obavljaju poslove koji ostanu nakon penzionisanja aktuelnih zaposlenih.
"Mnogi poslovi će se ugasiti ili se gase kada se zaposleni penzioniše, jer je to poslodavcu dobar mehanizam da se reši viškova zaposlenih, posebno u javnom sektoru, gde za mnogim nije ni bilo realne potrebe, ali su opstajali usled jake zakonske zaštite zaposlenih", dodaje ona.
Srbi u Nemačku, Rusi u Srbiju
Iako je negativan prirodni priraštaj tipičan za Evropu, Srbija na listu problema dodaje i problem negativnog migracionog salda, pošto više ljudi ode iz zemlje, a manje dođe. Poseban problem je emigracija visokoobrazovanih ljudi, koji u potrazi za boljom platom i uslovima odu u bogatije zemlje.
Depositphotos
Srbija je i 2022. godine bila emigraciona zemlja, što znači da se više ljudi godišnje odseli nego doseli, pokazuju poslednju dostupni podaci. Teško je odrediti koliko je situacija loša jer ne raspolažemo potpunim podacima, posebno ne o emigraciji. Kako navodi Institut za razvoj i inovacije, gotovo da ne postoji domaća statistika emigracija iz Srbije, a međunarodne nisu sveobuhvatne. Oni su ukrštanjem podataka iz međunarodnih izvora došli do procena da godišnje iz Srbije emigrira od 15.700 do 49.000 građana. Građani Srbije uglavnom biraju Nemačku kao destinaciju, a popularna je i Austrija. Iako je puno Rusa došlo u Srbiju od 2022. godine, to nije dovoljno da popuni rupe na tržištu rada, posebno imajući u vidu da se odliv mozgova ne zaustavlja.
Istraživanje koje je Institut sproveo 2019. godine pokazuje da je (direktno i indirektno) usled nemogućnosti da se godišnji odliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, generisan godišnji gubitak bruto dodate vrednosti u iznosu od oko 897,3 miliona evra, što čini oko 2,1 odsto srpskog BDP-a iz 2018. godine. Prostije rečeno, svaki radno aktivni stanovnik emigriranjem iz Srbije sa sobom u proseku odnese najmanje oko 19.500 evra nekog budućeg godišnjeg BDP-a koji je mogao biti ostvaren. Uz to, iz Instituta navode da postoji velika razlika između delatnosti, pa se tako za IKT stručnjaka dolazi do iznosa od oko 40.800 evra.
Pored toga što više ne učestvuju u kreiranju BDP-a, gubitak uvećava i novac koji je u njih ulagan kroz njihovo obrazovanje. Analiza je pokazala da, zbog ta dva faktora, Srbija godišnje trpi gubitak između 2,5 i tri milijarde evra. Metodologija koja je razvijena za Srbiju, primenjena je i na ostale zemlje Zapadnog Balkana i došlo se do podatka da region godišnje trpi gubitke veće od pet milijardi evra.
