Plate u zdravstvu i obrazovanju rastu od oktobra, nastavnici sustižu prosek

Plate u zdravstvu i prosveti biće vanredno povećane od 1. oktobra za pet odsto, a njih očekuje i redovno povećanje od 1. januara sledeće godine. Sa ovim povećanjem osnovne plate nastavnika izjednačiće se sa prosečnom zaradom u Srbiji, navode zvaničnici.

"Podigli smo plate za pet odsto u martu. Sledi još jedno povećanje sada u oktobru (od pet odsto) i tada će biti izjednačene osnovne plate nastavnika sa prosečnom zaradom Republike Srbije, što je na delu i biće do kraja ove godine, kao što smo i obećali", rekao je ministar finansija Siniša Mali.

 

Mali je naveo i "da država misli na radnike u zdravstvu i želi da ih zadrži u zemlji". On je na svom Fejsbuk profilu napisao da je 2012. godine doktor specijalista imao platu 67.540 dinara, a 2025. prima 160.496 dinara osnovnu plate, što je rast od 137,6 odsto. Kako je naveo, "lekar opšte prakse je 2012. imao 53.931 dinara, a 2025. godine prima 128.158 dinara, što je rast od 137,6 odsto. Medicinske sestre su 2012. primale 32.454 dinara, a u 2025. godini primaju 86.609 dinara, što je uvećanje od 166,9 odsto u odnosu na 2012. godinu".

Naglasio je da ove godine u budžetu postoje rekordna izdvajanja za zdravstvo, koja su povećana sa 573,6 milijardi na 613,9 milijardi dinara i dodao je da je to 40,2 milijardi dinara više za sektor zdravstva u 2025. godini, u odnosu na prethodnu godinu.

Depositphotos

 

Problem odlaska zdravstvenih radnika već dugo muči državu, a istraživanje Instituta za razvoj i inovacije (IRI), pokazalo je da državu najviše košta odlazak studenata medicine i stomatologije, jer njihovo studiranje traje sedam godina.

Zdravstvenim radnicima je u poslednjih nekoliko godina plata povećavana u više navrata. Tokom pandemije kovida, u aprilu 2020. godine, plate u ovom sektoru povećane su za 10 odsto, a zatim je usledilo povećanje od pet odsto od 1. januara 2021.

 

 

I naredne godine u januara usledilo je novo redovno povećanje od osam odsto. U januaru 2023. godine plate zaposlenima u javnom sektoru, uključujući i lekare skočile su za 12 odsto, a zatim je u septembru ove godine došlo do povećanje plata od 5,5 procenata za određene grupe zdravstvenih radnika (medicinske sestre, tehničari, negovatelji), kojima je i u decembru iste godine dato dodatno povećanje od 10 procenata. Kao i svake godine i naredne 2024. godine usledilo je redovno povećanje za javni sektor od 10 odsto, a sledeće 2025. zarada je uvećana za osam procenata.

Nastavnici više puta ukazivali na niska primanja

Prosvetni radnici su u januaru ove godine dobili povećanje plata od 11 odsto, zatim u martu od pet odsto, a nakon povećanja u oktobru takođe za pet odsto, i njima će uslediti i redovno povećanje plata u januaru 2026. od sedam odsto.

Prosvetni radnici su više puta ukazivali na problem niskih plata i tražili da se one izjednače sa prosečnom platom u Srbiji, a sindikati su imali potpisan sporazum sa vladom da će do toga doći pre kraja 2024. Oni su obustavljali rad i protestvovali krajem prošle i tokom ove godine kako bi ukazali na lošu materijalnu situaciju u kojoj se nalaze, kao i na loše uslove rada i status profesije. Prosvetne radnike su na protestima podržavali studenti u blokadi, kao i brojni građani.

 

 

Poređenja radi, radnici u prosveti su 2024. godinu zaključili početničkom zaradom od nepunih 87.000 dinara. Nastavnici su 2023. godinu završili s prosekom od 76.062 dinara, što je tada bilo 10.000 dinara manje od republičkog proseka, koji je iznosio 86.007 dinara. Razlika je 2021. godine bila 3.814 dinara, a 2022. godine 8.539 dinara.

Prosečna plata u junu ove godine je bila 107.075 dinara, a podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je prosečna neto plata u sektoru obrazovanja istog meseca bila 102.345 dinara

Plate u javnom sektoru veće nego u privatnom

Prosečne plate u javnom sektoru u Srbiji u 2025. povratile su prednost u odnosu na one u privatnim firmama. Kako je Bloomberg Adrija već pisala, evidencija Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koja seže do početka 2003. godine pokazuje da se dosad samo u šest slučajeva desilo da je prosečna neto plata u javnom sektoru bila niža od one u privatnom. Od tih šest slučajeva, njih pet desilo se u decembru.

Generalno govoreći, razlika u prosečnim zaradama između javnog i privatnog sektora je znatno smanjena u poređenju sa situacijom s početka veka, napominju poznavaoci prilika. "U poslednjih nekoliko kvartala ona je iznosila oko pet do osam odsto. Ta razlika bila je veoma visoka 2003. i 2004. godine. Za oko 50-60 odsto su u proseku bile veće zarade u javnom sektoru u odnosu na privatni. Ta razlika je dodatno veća ukoliko se posmatraju javna preduzeća u odnosu na privatni sektor, jer kada posmatramo javni sektor, zarade su dosta veće u javnim preduzećima u odnosu na opšti sektor države", rekla je ranije ove godine docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Aleksandra Anić.

 

 

Procenjuje se da su plate u većini zemalja u Evropi veće za 10 odsto u javnom sektoru nego u onom tržišnom, a Anić smatra da bi one i trebalo da budu veće u javnom sektoru, s obzirom na važnost javnog sektora u društvu, kao i obrazovnu strukturu zaposlenih u javnom sektoru. "Tu rade lekari, sudije, tužioci, nastavnici, profesori, socijalni radnici. Većina zaposlenih ima visoku stručnu spremu i dosta godina provedenih u školovanju i usavršavanju."

Stručnjaci neretko ukazuju i na problematičnu činjenicu da deo nižekvalifikovane i nižeobrazovane radne snage u javnom sektoru uglavnom ima veće plate u odnosu na ista zanimanja u privatnom sektoru, a da su, na primer, lekari i inženjeri u javnom sektoru značajno manje plaćeni nego što bi bili plaćeni u privatnoj praksi.

Depositphotos

 

MMF traži ograničen rast plata u javnom sektoru

Treba napomenuti i da se država u aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) obavezala da ograniči rast penzija i plata u javnom sektoru. Država će morati da izbegava ad hok povećanja penzija i da se oslanja samo na poštovanje fiskalnog pravila o usklađivanju rasta ovih primanja.

Druga ključna obaveza srpskih vlasti odnosi se na posebno fiskalno pravilo koje ograničava ukupnu masu plata u opštoj državi na 10 odsto BDP-a.

"Vlada je za 2026. posvećena obuzdavanju rasta zarada u javnom sektoru u skladu s fiskalnim pravilom, uz nastavak proširenja obuhvata opšte države na institucionalno značajne jedinice, na primer, pojedine obrazovne i zdravstvene ustanove i omogućavanje ciljnih povećanja u sektorima koji se suočavaju s akutnim izazovima u zapošljavanju", naveo je MMF u svom poslednjem izveštaju o Srbiji.