Evropske akcije gube trku s AI bumom i energetskom krizom

Priča koja je pokretala rast evropskih akcija počela je da se raspada, dok investitori traže sigurnije utočište od svetske energetske krize i sve agresivnije ulažu u kompanije povezane sa napretkom veštačke inteligencije (AI).

Evropske akcije su snažno rasle pre rata na Bliskom istoku jer su investitori smanjivali izloženost američkom tržištu i okretali se znatno jeftinijim evropskim akcijama. Međutim, taj narativ sada je zamenjen novim okolnostima: evropska ekonomija izložena je inflaciji i poremećajima u lancima snabdevanja izazvanim sukobom, dok se na kontinentu gotovo i ne nalaze kompanije koje su u centru AI revolucije.

Indeks STOXX Europe 600 sada zaostaje za globalnim konkurentima. Vetar u leđa na koji su investitori računali - veća ulaganja u infrastrukturu i odbranu, kao i povoljnija monetarna politika - oslabio je. Skepticizam se vratio na tržište.

Prilivi kapitala u fondove fokusirane na evropske akcije potpuno su izbrisani zaključno s ovom nedeljom, navode stratezi Banke Amerike, pozivajući se na podatke EPFR Globala. "Evropa je region bez jasne investicione priče, bez tržišne euforije i sa premalo rasta", rekao je Bobby Molavi iz Goldman Sachs.

Praznina u AI sektoru

SAD imaju hiperskalere, dok su u Aziji smešteni vodeći proizvođači čipova i druge kompanije ključne za razvoj AI infrastrukture. Evropa, za razliku od njih, ima malo toga da ponudi investitorima koji žele izloženost tehnološkom sektoru.

Na kontinentu se nalazi gigant za opremu za proizvodnju čipova ASML, kao i nekoliko manjih kompanija povezanih s AI sektorom poput Aixtrona i STMicroelectronicsa. Ipak, njihov ukupni značaj u evropskom indeksu nije dovoljan da nadoknadi slabost industrijskih, potrošačkih i defanzivnih sektora koje investitori ove godine izbegavaju.

Tehnološke akcije čine oko osam odsto indeksa Stoxx Europe 600, dok u indeksu S&P 500 njihov udeo iznosi čak 42 odsto. Poluprovodnici posebno čine samo 3,5 odsto evropskog referentnog indeksa, naspram oko 18 odsto u indeksima S&P 500 i MSCI Asia Pacific.

Na nivou indeksa, ulaganje u akcije u velikoj meri zavisi od rasta profita kompanija. Ova godina bi mogla biti solidna za Stoxx Europe 600, uz očekivani rast profita od 11 odsto. Međutim, to je tek polovina očekivanog rasta za S&P 500 i oko trećine rasta prognoziranog za MSCI Asia Pacific.

Pored toga, očekuje se da će prognoze rasta profita u Evropi kasnije tokom godine biti smanjene zbog posledica energetske krize. "Kontinent se suočava sa sistemskim nedostatkom izloženosti AI sektoru, zbog čega evropski indeksi uglavnom ostaju po strani u najznačajnijem investicionom ciklusu poslednjih godina", kaže Stephan Kemper iz BNP Paribasa.

Energetska zavisnost

Rat na Bliskom istoku istovremeno je investitore podsetio koliko je evropska ekonomija ranjiva na energetske krize. Evropska unija uvozi 57 odsto energije koja joj je potrebna i više od 90 procenata nafte i gasa koje troši. SAD su, nasuprot tome, neto izvoznik nafte i goriva, što njihovu ekonomiju štiti kada globalno snabdevanje energijom oslabi.

Bloomberg

"Dokle god ne dođe do jasne normalizacije pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, Evropa će nositi veću premiju rizika zbog veće izloženosti uvoznoj energiji i novog inflatornog pritiska", rekao je Andrea Gabellone iz KBC Securitiesa.

U centru pažnje je i monetarna politika. Prošle godine, akcije su dobile podsticaj kada je Evropska centralna banka (ECB) agresivnije snižavala kamatne stope od američkog Feda. Ta dinamika sada bi mogla da se preokrene, jer trgovci očekuju da ECB ove godine tri puta poveća troškove zaduživanja, dok bi Fed mogao da zadrži kamate nepromenjenim.

Postoji rizik da kombinacija inflacije i viših kamata dodatno pogodi ekonomski rast, za koji se očekivalo da će ubrzati zahvaljujući nemačkom infrastrukturnom fondu vrednom 500 milijardi evra, većoj potrošnji EU na odbranu i oporavku evropske ekonomije nakon pandemije.

"Rastući jaz u rastu između Evrope i ostatka sveta investitori sve više vide kao strukturni, a ne ciklični problem", rekao je Kemper.

 

Raznovrsnije i jeftinije tržište

Rast tržišta u SAD i Aziji bio je veoma koncentrisan, pri čemu je najveći deo dobitaka dolazio od malog broja AI kompanija. Evropsko tržište je, nasuprot tome, raznovrsnije i ima širu sektorsku zastupljenost, što bi mu moglo ići u korist ukoliko dođe do pucanja tehnološke euforije. Evropske akcije su, pritom, i znatno jeftinije.

Ipak, ti argumenti zasad ne uspevaju da ubede investitore.

Prema Maxu Kettneru iz HSBC-ja, velika koncentracija ulaganja u tehnološke akcije još uvek nije problem. Pokazatelji koje prati i dalje su daleko od znaka za prodaju, dok Evropa ostaje potpuno po strani.

"Mislim da je ovo priča o rastu svuda, osim u Evropi. Problem Evrope trenutno je što svi čekaju da se Ormuz ponovo normalno otvori i da se sukob na Bliskom istoku završi, pa tek onda mogu ponovo da kupuju banke, ciklične akcije ili potrošački sektor", dodao je.

Kada je reč o valuacijama, evropskim akcijama se trguje uz veliki popust u odnosu na američke konkurente, i na nivou tržišta i unutar pojedinačnih sektora. Uz očekivani odnos cene i zarade ispod 15, akcijama u indeksu Stoxx Europe 600 trguje se uz popust od oko 30 odsto u odnosu na S&P 500. Dugoročni prosek u poslednjih 20 godina iznosio je oko 20 odsto. Jedno od mogućih objašnjenja zašto evropske akcije deluju jeftino jeste da su negativni faktori već uračunati u njihove cene.

"Takav argument maši poentu, jer Evropa nema dinamiku rasta profita kakvu imaju SAD. Bez sektorskog katalizatora poput AI-ja koji bi podstakao rast valuacija, niske cene više odražavaju dugoročnu stagnaciju nego priliku za kupovinu", rekao je Kemper iz BNP Paribasa.

Nedostatak entuzijazma čini da evropske akcije uglavnom služe kao alat za diverzifikaciju portfolija, dok niže valuacije regionalnih kompanija povećavaju mogućnost preuzimanja i spajanja.

Za Molavija iz Goldman Sachsa postoji makar jedna pozitivna strana. "Situacija postaje toliko loša da bi Evropa konačno mogla da se probudi, počne brzo da reaguje i ruši ustaljena pravila", rekao je on.

 

- U pisanju pomogli Jan-Patrick Barnert, Levin Stamm i Olivia Levieux.