Šta je ugljenična taksa EU i zašto je obavezna i za srpske kompanije

Najnoviji paket regulative koji dolazi iz Evrospke unije (EU) pomoći će da se jednim delom poboljša crna slika zagađenja u Srbiji, ali ne i potpuno. Obračun sa najvećim zagađivačima ova država će morati ipak da uradi sama, ali kada – to niko ne zna. Poslovanje u skladu sa ESG standardima (engl. Environmental, social and governance) kroz privredu će odraditi ono što država Srbija za svoje građane nije sprovela decenijama, a to je smanjenje zagađenja zbog kojeg zdravstevni fond godišnje gubi velika, po visini još neutvrđena, sredstva. Dokle god privreda Srbije bude vezana za EU, utoliko ćemo moći da računamo na neki vid olakšanja i smanjenih gubitaka u životima, ali i novcu. Srbija sa svoje strane, barem nijedna od relevatnih institucija, nije izašala sa zvaničnom procenom koliko novca je tačno u pitanju.

"S obzirom na to da je EU najveći trgovinski partner Srbije, sa više od 50 odsto ukupne trgovinske aktivnosti Srbije, kao i da je Srbija kandidat za članstvo u EU i aktivno u procesu pridruženja, ESG regulative na nivou EU će što neposredno, što posredno imati veliki uticaj na srpsku privredu", rekli su u pisanim odgovorima za Bloomberg Adriju Ivo Đukanović, viši konsultant u pravnom odeljenju PwC Srbija, i Teodora Pasulj, menadžerka za ESG oblasti PwC Srbija.

Kako objašnjavaju iz ove konsultantske kuće, nova regulativa za oporezivanje emisije ugljenika u EU (CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism) stupa na snagu 1. oktobra 2023. godine, ali će njena puna primena početi tek 2026. godine i ograničena na nekoliko specifičnih grupa proizvoda iz industrija i sektora za koje se procenjuje da emituju najveću količinu CO2 (proizvodnja čelika, cementa, aluminijuma, električne energije itd.).

Uticaj na privredu Srbije

Ono što je brinulo zainteresovane strane u ovom procesu je činjenica da bi EU mogla da preseli "prljave" industrije van svojih granica, jer Srbija pristupa EU još od 2012. godine, kada je postala kandidat, ali ovaj proces je otežan i usporen političkim i drugim faktorima.

"Smatramo da će na duži rok navedena regulativa doprineti poboljšanju situacije u vezi sa tim problemom, s obzirom na veliku povezanost srpske privrede sa zemljama EU i uticaj koji evropsko zakonodavstvo posredno ima na stanje srpske privrede. Jedan od razloga zbog čega se uvodi ova regulativa jeste upravo da se spreči takozvano curenje ugljenika i EU želi da demotiviše uvoz i saradnju sa kompanijama koje svoje poslovne procese baziraju na prljavoj tehnologiji i koje nemaju ugrađenu cenu ugljenika u finalnu cenu svojih proizvoda", navode konsultanti PwC Srbija.

Depositphotos

 

S takvim stavom su saglasni i iz Koalicije 27, a Marina Papović iz tog udruženja ističe da se ne zna koliko su kompanije u Srbiji spremne za ovu promenu i koliko im vremena i finansijskih kapaciteta treba.

Mehanizam obeštećenja za povećanu emisiju ugljen-dioksida predstavlja alat EU da se izjednače uslovi industrija na teritoriji Unije koje već plaćaju zagađenje, a emituju ga sa onima koji posluju van njenih granica. S druge strane, ova regulativa može da se posmatra i kao podsticaj za razvoj čistije industrije i dekarbonizaciju privrede u Srbiji i u drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Koaliciju 27 osnovale su organizacije civilnog društva 2014. godine da bi pratile i doprinele procesu usklađivanja i primene politika i propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti životne sredine i klimatskih promena - Poglavlje 27 u pregovorima o pristupanju EU.

"Kompanije koje dolaze iz pomenutih sektora bi već sada trebalo da se fokusiraju na kalkulaciju svojih GHG emisija (greenhouse gas) i da što pre identifikuju koji su generatori tih emisija, kako bi mogli da donesu pravovremene planove za njihovo smanjenje, što neminovno podrazumeva i određeni nivo investiranja u tehnologiju", objašnjavaju iz PwC Srbija.

S obzirom na industrije obuhvaćene ovom regulativom, a koje su u Srbiji uglavnom u vlasništvu investitora koji nisu iz EU, pa samim tim ne moraju da poštuju ovu regulativu, čini se da će zagađenje u državi samo delom biti smanjeno, barem u početku, i to isključivo zbog kompanija koje posluju sa EU, koje će morati da se prilagode. Značajan deo emisija velikih zagađivača će se nastaviti, kao i emisija možda najvećeg problema u zemlji - individualnih ložišta i načina na koji Srbija proizvodi električnu energiju. Ali to nije sve.

Pored toga, u pripremi je usvajanje nove EU direktive kojom će biti propisane obaveze u izveštavanju, praćenju i zaštiti ljudskih prava i zaštite životne sredine u lancu snabdevanja, bez obzira na to gde se kompanije koje su u lancu snabdevanja nalaze.

Dve regulative, jedna ideja

Jako sličan zakon je usvojen u Nemačkoj i stupio je na snagu prvog januara ove godine, a Francuska i Velika Britanija su trenutno u fazi izrade zakona sa istim ili sličnim obavezama. Sa ovim zakonom, pod nazivom Zakon o due diligence u lancu snabdevanja, bliže se bavila Privredna komora Srbije (PKS), a razlog je najveći obim privredne saradnje i trgovine sa Nemačkom kada je Srbija u pitanju.

"Cilj svih navedenih zakona nije samo smanjenje stope zagađenja životne sredine, već preduzimanje prvih konkretnih koraka u ispunjavanju proklamovanih ESG vrednosti - što uključuje očuvanje i razvoj ljudskih prava i sveobuhvatno održivo poslovanje kao novi koncept poslovanja privrede u svetu", navode dvoje stručnjaka iz PwC Srbija.

Bloomberg Mercury

 

Zakon se odnosi na privredna društva koja imaju sedište ili ogranak u Nemačkoj i koja zapošljavaju više od 3.000 radnika u Nemačkoj. Od 1. januara 2024. se važenje zakona proširuje na sva privredna društva koja u Nemačkoj zapošljavaju više od 1.000 radnika. Takođe, zakon se odnosi na kompanije koje su registrovane u Nemačkoj i na njihove ćerke firme u inostranstvu, kao i na direktne i indirektne dobavljače u njihovim lancima snabdevanja.

PKS pokreće lokalni servis koji informiše, podiže svest i savetuje kompanije u Srbiji kako da implemetiraju u svojim procesima sve zahteve na polju zaštite ljudskih prava i ekološkog due diligence i povezuje ih sa lokalnim stručnjacima i pružaocima usluga.

Sve kompanije koje su sada u nekom lancu dobavljača nemačkih kompanija, ukoliko žele da nastave poslovnu saradnju sa svojim partnetima, moraće da ispune obaveze iz ovog akta, kao i kompanije koje su u pregovorima i planiraju saradnju sa nekom od nemačkih kompanija, navode iz PKS.

S druge strane, ugljeničnu taksu treba posmatrati kao priliku da nešto uradimo za našu zemlju i prihvatimo je kao jedan od mehanizama za smanjenje zagađenja - zbog naših života i našeg zdravlja.

"Ukoliko Srbija uđe u evropski sistem naplate emisija otvara se mogućnost da potražuje sredstva za energetsku tranziciju, dekarbonizaciju privrede i podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća u smeru zelenog poslovanja", navodi Papović iz Koalicije 27.

Iz konsultantske kuće PwC Srbija smatraju da usvajanje zakona na nivou Srbije nije nemoguće, naprotiv, "ali sprovođenje takvog zakona u praksi bi moglo da bude otežano". Oni se slažu da je najveći izazov činjenica da su potrebne ogromne investicije u našu privredu kako bi se omogućili modernizacija i uvođenje svih sistema koji omogućavaju snižavanje stope zagađenja i efektivnu zaštitu životne okoline na najvišem mogućem nivou.

"Prvi korak na tom putu je puna primena i sprovođenje postojeće regulative, kao i strateško približavanje evropskim standardima na duži rok. Privreda je uvek bila nosilac promena i po svojoj prirodi je dosta agilnija od države i regulatornih organa. Samim tim, uticaj evropskih ESG regulativa i njihov efekat će se preko privrede mnogo više osetiti čak i bez izmene zakonskog okvira u Srbiji. Verujemo da će sve ovo biti pozitivne promene koje će doprineti razvoju održivog poslovanja i poboljšanju stanja životne sredine u Srbiji."

Stanje stvari u praksi

Postojeća regulativa nije do sada donela mnogo poboljšanja u praksi u Srbiji.

Prema rečima Slobodana Tošovića, savetnika UNICEF-a i bivšeg direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje koji je i subspecijalizirao ekotoksikologiju, u Srbiji se ne mere dioksini i furani, jer "mi nemamo uslova za to, kao ni za uzorkovanje".  Dioksini i furani koji su slučajno proizvedeni u industrijskim procesima prilikom spaljivanja otpada, u hemijskoj proizvodnji i drugim industrijama, mogu da se nađu u vazduhu, u vodi i zaraženom zemljištu.

Depositphotos

 

"Ispitivanja se ne sprovode u Srbiji jer nemamo laboratorije za to, najčešće se rade u Nemačkoj ili Francuskoj. Isto tako ne možemo da izmerimo ni zagađenje od amonijaka. Nemamo ni pravilnik za farmaceutski otpad, a sve ovo ulazi u lanac ishrane kroz vodu i zemlju", navodi Tošović. U Srbiji su česti akcidenti sa curenjem opasnih materija, kao što je to bio slučaj nedavno u Pirotu i onaj svežiji iz Subotice, kada su iskliznule cisterne propana sa železničih šina.

Prema podacima aktivista iz Ekostraže, šteta od zagađenja u Srbiji godišnje iznosi četiri milijarde evra, a prema podatku iz Fonda za zdravstveno osiguranje, trošak za jednu osobu obolelu od raka je utvrđen na 100.000 evra, prema navodima Ekostraže koje su dobili od neimenovanog izvora.

Srbija je u saradnji sa EU 2014. godine počela da radi na programu koji je rezultirao usvajanjem dokumenta u decembru prošle godine o zaštiti vazduha u Republici Srbiji za period 2022 - 2030. godine, vredan 2,6 milijardi evra, prema navodima Vlade. Srbija je prvi put dobila strateški dokument za oblast zaštite vazduha, saopštilo je tada Ministarstvo zaštite životne sredine. Stručnjaci iz ove oblasti ga karakterišu kao dobar okvir za rešavanje problema. S obzirom na to da, prema navodima ministarstva ekologije, ovaj problem u Srbiji postoji više od 40 godina, država na Balkanu očigledno sporo rešava goruće probleme, a građanima ostaje nada da će najnoviji zakoni iz EU barem malo taj proces ubrzati.