Nefinansijski izveštaji su veoma šareni u Srbiji, pravila nema

Srbija je uvela nefinansijsko izveštavanje pre nekoliko godina, ali prati i svet po njihovoj standardizaciji, gde je ona takođe haotična i često konfuzna za one koji treba da podnose izveštaje, posebno iz malih i srednjih preduzeća.

"Zasada se u Srbiji ne kontroliše po kojoj metodologiji je nefinansijski izveštaj urađen", rekla je Tijana Koprivica, direktorka za održivo poslovanje Delta Holdinga i napomenula da Delta Holding koristi GRI metodologiju za izveštavanje. Koprivica je navela da je veoma važno da kompanije krenu da izveštavaju u bilo kom obliku, a da će s vremenom i sama metodologija izveštavanja biti unapređena.

Trenutna pravila o nefinansijskom izveštavanju u Srbiji obavezuju sve kompanije sa više od 500 zaposlenih da objavljuju takve izveštaje, ali ne postoje definisana pravila o tome kako ti izveštaji treba da izgledaju. Samim tim, neki izveštaji su detaljni i zasnivaju se na ESG-u, dok drugi mogu biti samo na jednoj strani. Regulatoru je zasada važno samo da taj izveštaj postoji i to se gleda, ali ne i njegov format.

Ovakav trend nije začudjujuć: i na svetskom nivou kompanije sastavljaju svoje izveštaje prema raznim standardima - doduše, na sam vrh liste izbili su GRI i najnovija pravila Evropske unije u okviru CSRD.

Međunarodne institucije takođe rade na standardizaciji ovih pravila. "Radimo na stvaranju konkretnih instrukcija za kompanije kako bi se snašli u moru lepih velikih poruka i stvarno bili u mogućnosti da sastave izveštaj", rekla je Caroline Bright, regionalna šefica tima za ESG za Evropu, centralnu Aziju, Latinsku Ameriku i Bliski istok iz Međunarodne finansijske korporacije (IFC).

"Važno je pojednostaviti pravila tako da svaki zaposleni u svakoj kompaniji zna kako oni mogu postati deo rešenja", dodala je Bright govoreći na panelu u okviru CSR & ESG Foruma u Beogradu.

"Vidimo pozitivne trendove u Srbiji poput obaveze o nefinansijskom izveštavanju", naglasila je Lorenza Jachia, viša savetnica za ekonomska pitanja pri kancelariji stalne koordinatorke UN u Srbiji na istom događaju. Ona je takođe pohvalila okretanje Privredne komore Srbije (PKS) ka zelenoj tranziciji i izdavanje državnih zelenih obveznica.

Bloomberg Adria

Ove nedelje predsednik PKS Marko Čadež rekao je da Srbija mora brzo da se okrene ka zelenoj tranziciji jer je ona "ključna za unapređenje konkurentnosti privrede", a Srbija je prošle godine izdala svoju prvu zelenu obveznicu.

Još uvek nema jasne provere izveštaja koji se dostavljaju, ali je veoma važno da postoji pristup sa više zainteresovanih strana u ovom domenu, rekao je moderator panela advokat Vladimir Hrle, stručnjak IFC-a. "Kompanije bi mogle same da snose odgovornost za kvalitet svojih izveštaja", rekao je on i dodao da će biti potrebno dodatno obrazovanje kako eksternih, tako i internih revizora koji bi onda mogli da pomognu kompanijama u proveri izveštaja.

Najveće revizorske kuće već rade na nizu ESG pitanja, ali njihovi klijenti su zasada najčešće banke kojima je važno da znaju koliko odgovorno njihovi klijenti posluju zbog odobrenja kredita - i obaveza nametnutnih iz EU.

Aleksandra Babić, direktorka funkcije za upravljanje rizicima u AIK banci rekla je da oni trenutno šalju upitnike svojim korporativnim klijentima kako bi saznali koliko odgovorno posluju, ali da ne očekuju da će rezultate dobiti brzo. Ceo process mogao bi da traje i do sedam godina, upozorila je.

Bright je istakla da je stvaranje ovih pravila put na koji je svet zajedno pošao te da ne možemo očekivati brzo rešenje – uostalom brzog rešenja nije bilo ni kada su se stvarala međunarodna pravila o klasničnom finansijskom izveštavanju.

(Ažurirano u drugom pasusu sa preciziranjem u vezi sa kontrolom izveštavanja i metodologije koju Delta Holding koristi.)