Startap sa srpskom osnivačicom automatizuje ESG izveštavanje

ESG izveštavanje je rudarski posao, a još uvek ne postoji jedan pravilnik koji ga u potpunosti reguliše. Dok svi pomno isčekuju regulativu Evropske unije koja bi trebalo da da finalni odgovor na ovo pitanje, jedan startap iz Berlina sa suosnivačicom iz Srbije aktivno radi na automatizaciji i verifikaciji procesa izveštavanja o ESG-u.

"Činjenica je da čak i u razvijenijim zemljama u okviru Evropske unije nema dovoljno eksperata za oblast ESG-a", kaže Sonja Radović Paul iz Codio Impacta i dodaje da zbog toga često takav posao, čak i u velikim korporacijama, ode onima koji su se makar malo zainteresovali za temu održivosti.

Specifičnost Codio Impacta je u tome što je ovaj startap kroz softversko rešenje uvrstio sva moguća pitanja na koja treba da se odgovori u ESG izveštaju – i to ne samo prema jednoj metodologiji, već sam korisnik može da izabere metodologiju koju će pratiti, bio to najtradicionalniji GRI, lokalno zakonodavstvo u državama članicama EU ili nadolazeća rešenja poput CSRD.

Trenutno u EU nefinansijsko izveštavanje najbliže propisuje NFRD (engl. non-financial reporting directive) koja obavezuje kompanije na berzi, banke i osiguravajuća društva sa više od 500 zaposlenih da sastavljaju nefinansijske izveštaje (slično zakonodavstvo postoji i u Srbiji). "NFRD je zapravo prvi neki veći pokušaj određivanja obaveze izveštavanja, ali nekako nije uspeo u svom cilju jer direktiva nije tražila standardizovano izveštavanje, tako da rezultati nisu uporedivi i jednostavno potrošačima i korisnicima ne nude dovoljno informacija na način koji bi im bio razumljiv i transparentan", kaže Saša Sodja, partner u advokatskoj kancelariji CMS Ljubljana.

Codio Impact

 

"Ima dosta rizika koje ljudi koji treba da sastave izveštaje stvarno ne mogu da pokriju i mi smo shvatili da dosta problema tu može da se reši na jedan tehnološki način", kaže Radović Paul. "Ono što pojedinac treba da uradi jeste da sakupi određene podatke, da ih isprati i da sazna gde se nalaze rizici za kompaniju", objašnjava ona.

Nova regulativa dalje će promeniti stanje na tržištu. Naime, kako Sodja objašnjava, NFRD će zameniti CSRD, koja će obavezati sve velike kompanije i one koji se kotiraju na berzi ako nemaju manje od 10 zaposlenih ili prihode ispod 20 miliona evra. Velike kompanije su prema definiciji te regulative društva koja moraju da ispune bar jedan od dva kriterijuma: 250 zaposlenih, 40 miliona evra prihoda, 20 miliona evra aktive).

Direktiva CSRD je već stupila na snagu, a koristiće se od 1.1.2024 (prvo razdoblje izveštavanja je 2023. godina) – procenjuje se da će prema toj direktivi izveštaje morati da pripremi 49.000 kompanija unutar EU. Prema CSRD, obveznici će pripremati izveštaje kako to traži SFRD (eng. Sustainable Finance Disclosure Regulation) i taksonomija EU. Osim toga u EU se priprema i direktiva o održivom poslovanju (engl. Corporate Sustainability Due Diligence Directive).

Codio Impact

 

Softver startapa Codio Impact u moru podataka koje zahtevaju sve ove direktive omogućava sistematizaciju podataka, postavljanje ciljeva, ali i delegaciju popunjavanja formulara, tako da onaj koji sastavlja finalni izveštaj može preko platforme da prosledi nekoliko pitanja kolegama u relevantnim sektorima kako bi oni jednostavno uneli podatke.

Kompanijama je ESG izveštavanje postalo sve važnije. Tako je, primera radi, kako je ranije izvestila Bloomberg Adria Hrvatska, finansijski direktor Končara Jospi Lasić rekao u Dubrovniku da su najviši standardi poslovanja i kvalitetni projekti koji izlaze iz okvira i vode napretku društva, a koje će i investitori rado podržati, ključni za otpornost na tržištu kapitala u doba krize.

Tim analitičara Bloomberg Adrije ustanovio je da danas obveznice kompanija koje u upravama imaju stručnjake s ESG KPI-jevima prolaze bolje na svetskim tržištima kapitala u odnosu na kompanije koje to nemaju.

Stručnjaci u ovoj oblasti se slažu da ukoliko kompanija ne obraća pažnju na ESG, moguće je da neće primetiti neki postojeći rizik, a ni investitori neće tako lako potrčati ka investicijama u takve kompanije.

"Do momenta kad CSRD u potpunosti stupi na snagu i kada ćemo moći da pričamo o jasno definisanim obavezama ili bar pretnjom sankcijama, mislim da su najveći katalizatori za ESG izveštavanje ipak učesnici na tržištu i njihova očekivanja. Sve više multinacionalnih kompanija izveštaje priprema dobrovoljno jer znaju da im to uvećava rejting kod kupaca ili korisnika njihovih usluga", dodaje Sodja.

Codio Impact

 

Ali ESG nije samo stvar koja se završava kaznom nedolaženja investicije ili klijenta, već je potencijal za razumevanje problema, kaže Radović Paul. Ono što njen startap radi je ne samo omogućavanje kompanijama da štikliraju šta ispunjavaju od pravila, već kroz analizu podataka daju klijentima informacije o tome kako se oni porede sa drugim kompanijama u njihovom sektoru kako bi i pre nego što zakonodavac pokuca na vrata mogli da preduprede rizične prakse poslovanja.

"Svako može da se uporedi sa tim šta njihovi anonimizovani konkurentni rade", objašnjava ona, ali i dodaje da se proizvod njene kompanije i dalje razvija.

Najveći deo posla do sada u ovoj sferi uradile su veliki konsultantske kuće, ali ni oni ne znaju uvek šta je ono što se traži. "Svi su malo zbunjeni sada i u stvari zajedno stvaraju ono što će biti standard izveštavanja", kaže Radović Paul. "Ovo je takav početak razvoja tržišta jer pravite nešto što će tek da se koristi, mi sada svi razmišljamo o tome šta nam je potrebno ali ono što mislim da najviše pomaže je upoređivanje ovog ESG izveštaja sa izveštajem finansijskih revizora – kako gledate finansijske i nefinansijske metrike."

S vremenom bi trebalo da dođe do podele u okviru ESG izveštavanja, kaže Sodja, tako da će izveštaje o ESG većinski pripremati velike konsultantske kuće dok će advokati raditi na sankcijama i savetodavnim uslugama. Pritom, ona posebno naglašava važnost automatizacije posla zbog velike količine podataka.

Codio Impact

 

"Bez automatizacije skupljanja i obrade podataka u realnom vremenu koja omogući i proveru te upoređivanje s standardima, izveštavanje će jednostavno biti preskupo, ako ne i nemoguće. Jednostavno, kompanija će imati previše obaveza da bi mogla samostalno ili uz pomoć savetnika da sastavi izveštaj bez softvera. Ne mogu zamisliti da bi neko to mogao raditi putem eksel tabele", dodaje Sodja.

Radović Paul smatra da su kompanije koje treba da izveštavaju i dalje u nekoj vrsti šoka, te da će tek doći vreme kada će svi shvatiti o čemu treba da izveštavaju.

"Ako neko ili nešto skupi i obradi sve podatke koji su osnova za izveštavanje ili čak i pripremi prvi nacrt izveštaja, zadatak onog koji takav izveštaj priprema je ili samo da ga proveri ili da ga dovrši, a to je puno jednostavnije i jeftinije. Plus konsultanti dobro znaju da bi im bilo skupljanje podataka jako teško prodati klijentima po visokim satnicama", zaključuje Sodja.

Radović Paul naglašava da planira da širi svoje poslovanje i na Srbiju jer iako zemlja nije članica EU, s obzirom na obim trgovine sa EU, i kompanije u Srbiji će morati da se pridržavaju ovih standarda ako žele da ostanu konkurentne na tržištu.