ESG vodi ka investicijama i obavezama u Srbiji

Vesti o gradnji vetroparkova i ugradnji solarnih panela teraju nas da razmišljamo o tome kako trošimo energiju. Sami po sebi, obnovljivi izvori energije su veoma bitni jer diverzifikuju energetski miks država, čineći ih manje podložnim eksternim faktorima van njihove kontrole – poput rata u Ukrajini ili pandemije virusa kovid 19. Tako je nedavno potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla da je neophodno razgovarati o klimatskim promenama i energetskoj tranziciji. Međutim, obnovljivi izvori energije su samo deo šireg koncepta zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i odgovornog upravljanja (engl. Environmental, Social, Governance – ESG), koja je prešla iz sveta investicija u korporativno upravljanje i zakonodavstvo.

"Uloga ESG-a u početku je bila pitanje ugleda kompanija. Korporativni svet većinski je bio usmeren na sticanje profita, dok su kompanije kojima je održivi razvoj bio u fokusu bile samo izuzetak", rekla je za Bloomberg Adriju Nina Cvetanović iz Beogradske otvorene škole. "Danas ESG već postaje oblast koja je sve više pravno uređena, čime iz domena dobre poslovne prakse polako ali sigurno prelazi u zakonsku obavezu. Međutim, važno je naglasiti da je pravno uređivanje ove oblasti u toku, čak i u EU, koja ima najviše standarde po ovom pitanju, i da precizne propise u ovoj oblasti još uvek čekamo", dodala je.

Uprkos tome što još uvek ne postoje precizna rešenja u zakonodavstvu, kompanije aktivno rade na stvaranju praksi odgovornog poslovanja, a pošto se sam pojam ESG razvijao maltene uporedo sa ciljevima održivog razvoja, određene smernice postoje.

"Na svetskom nivou, UN su definisale 17 ciljeva održivog razvoja kao univerzalni poziv na delovanje radi iskorenjivanja siromaštva, zaštite životne sredine i obezbeđivanja mira i prosperiteta za sve, dok Pariski sporazum donosi nešto specifičniju klimatsku agendu", objašnjava Ivan Pavlović iz PwC-a. Govoreći za Bloomberg Adriju, on je istakao da su se klimatski rizici izdvojili kao prvi među jednakim kada se razgovara o ESG-u zbog trke s vremenom da se globalni porast temperature stavi pod kontrolu.

Bloomberg

Naučna zajednica već godinama upozorava da bi globalno zagrevanje trebalo ograničiti na rast od 1,5 stepeni Celzijusa do 2100. godine kako bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena. Ovaj limit predviđen je i Pariskim sporazumom iz 2015. godine. Uprkos tome, prema podacima "Climate Action Trackera", na kom rade vodeće naučne institucije u oblasti klimatskih promena, svet je bliži zagrevanju od oko dva stepena Celzijusa u ovom veku.

Međutim, napomenuo je da su svi ciljevi ne samo podjednako bitni, već i međusobno povezani.

Sam pojam ESG je prvi put detaljnije analiziran u jednom izveštaju Međunarodne finansijske korporacije (engl. International Finance Corporation - IFC) iz 2005. godine. U tom dokumentu su institucionalni investitori, analitičari, konsultanti i predstavnici država zaključili da će se dugoročno isplatiti investicije koje uzimaju u obzir činioce ESG-a.

Sveukupno, može se reći da ESG predstavlja odgovornost na svakom polju poslovanja. Kao sastavni deo pojma ESG, E označava korišćenje obnovljivih izvora energije, odgovorno ponašanje prema prirodi, savesno upravljanje otpadom i njegovo odgovorno odlaganje. Slovo S u pojmu ESG označava odnose prema radnoj snazi i zajednici u kojoj kompanije posluju dok se korporativno upravljanje tiče transparentnosti u vođenju poslovanja, etike, zarada na vodećim pozicijama i poreske politike. Međutim, kako se određuje koliko jedna kompanija odgovorno posluje?

ESG rejtinzi i izveštaji

Investitorima je važno da nijedan od aspekata poslovanja u okviru ESG ne utiče negativno na zaradu.

ESG rejtinzi služe kako bi pomogli investitorima da vide koji su to nefinansijski rizici koji mogu uticati na buduću uspešnost jedne kompanije. Oni se najčešće bave velikim korporacijama koje trguju na berzi i služe kako bi investitori dobili bolji uvid u poslovanje kompanija u koje ulažu. Ovu vrstu izveštavanja vrše nezavisne rejting agencije koje imaju svoje metodologije.

Pred toga, kompanije sve češće same obaveštavaju javnost o svojim praksama odgovornog poslovanja.

Bloomberg

 

Taj trend krenuo je još sa CSR-om (engl. Corporate Social Responsibility). Međutim, važno je razlikovati CSR od ESG-a. Prvi i stariji pojam se odnosi na unutrašnje prakse upravljanja kompanijom. On je više kvalitativan nego kvantitativan. S druge strane, ESG potiče od investitora i zakonodavaca. U okviru ESG-a se teži kvantitativnom izveštavanju. Primera radi, u okviru CSR-a bi jedna kompanija mogla da kaže svojim zaposlenima da je u skladu sa kulturom kompanije da što veći broj ljudi na posao dolazi biciklom. CSR bi se tu, na komunikaciji namera, i završio. ESG ide dalje – u okviru ovog koncepta, kompanija će istražiti koliko zaposlenih je počelo da dolazi na posao biciklom, onda će zabeležiti tačan procenat zaposlenih koji su promenili svoje navike i uvrstiće to u izveštaj.

U Srbiji još uvek nismo svedoci rangiranja pojedinačnih kompanija, ali veliki broj kompanija na tržištu već radi na nekim delovima ESG-a. "Naime, u Srbiji trenutno postoji samo obaveza nefinansijskog izveštavanja u okviru godišnjeg izveštaja o poslovanju, ali samo za kompanije koje imaju u proseku 500 zaposlenih u toku godine. Obaveza se tiče izveštavanja o rezultatima aktivnosti određenog pravnog lica koje se odnose minimum na zaštitu životne sredine, socijalna i kadrovska pitanja, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i pitanja u vezi sa podmićivanjem", objašnjava Cvetanović.

Bloomberg

Istovremeno, ona naglašava da je bitno razlikovati nefinansijske izveštaje, koji su zakonski obavezni, od izveštaja o održivosti koje neke kompanije objavljuju. Oni predstavljaju određenu vrstu dodatnog angažovanja kompanija na polju ESG-a ukoliko verno oslikavaju stvarnu primenu pomenutih standarda, rekla je Cvetanović i dodala da su izveštaji o održivosti uglavnom detaljniji i pretežno se oslanjaju na ciljeve održivog razvoja, koji se u velikoj meri podudaraju sa principima ESG-a.

Međutim, prema rečima sagovornice Bloomberg Adrije, postojanje ove dve vrste izveštaja može stvoriti konfuziju te je potrebno dodatno urediti ovu oblast tako da bude jasno i nedvosmisleno šta su sličnosti, a šta razlike, kao i šta je zakonska obaveza, a šta dodatni napor i stvar slobodnog izbora svake pojedinačne kompanije.

Pošto u srpskom zakonodavstvu nije precizirano kako kompanije treba da izveštavaju o praksama iz oblasti ESG, zasad profesionalci koji se bave ovom temom kao oslonac koriste taksonomiju Evropske unije, koja će najverovatnije i biti oslonac za buduća pravna rešenja s obzirom na status Srbije kao kandidata za članstvo u EU.

Sama taksonomija EU nastala je u okviru napora EU da implementira obećanja iz "Evropskog zelenog dogovora". Pavlović objašnjava da već sada veliki broj banaka koje posluju u Srbiji, čije se centrale nalaze u  EU, rade na strategijama i implementaciji ESG okvira za upravljanje rizicima u svom poslovanju.

Zašto investirati u odgovorno poslovanje

Obaveznost poštovanja načela iz ESG-a dovešće do dva važna fenomena na polju investicija, objašnjava Pavlović.

Kao prvo, mnogo novca će biti potrebno za finansiranje tranzicije i usklađivanje poslovanja kompanija sa principima odgovornog i zelenog poslovanja. Prema nekim grubim procenama, energetskom sektoru će u 2030. biti potrebno dva puta više sredstava nego danas. Primeri samo nekih od potrebnih izdataka su obnova voznog parka i zamena stolarije.

Bloomberg

Drugo, očekuje se usmeravanje kreditnih i investicionih portfolija banaka ka klijentima koji imaju odgovorne planove za smanjenje emisije ugljen-dioksida u svom poslovanju, odnosno smanjenje izloženosti prema klijentima koji imaju manje prostora ili ne pokazuju želju da se usklade sa okvirom ESG-a.

"Prema nekim istraživanjima, kompanije koje nisu uspostavile adekvatan pristup ESG temama uviđaju da polako gube podršku investitora i banaka koji očekuju ESG kao integralni deo korporativne strategije. U skladu sa tim preduzimaju korake ka razumevanju emisije gasova staklene bašte u svom lancu vrednosti, jasnim i transparentnim pravilima izveštavanja, obavezuju se na ispunjenje određenih ciljeva i preduzimaju aktivnosti ka njihovom ispunjenju", rekao je Pavlović i dodao da baš zbog toga kompanije počinju da shvataju važnost izveštavanja o ispunjenju ciljeva održivog razvoja.