Proizvođači vetroturbina nastaviće da ubiraju profit, uprkos rastu cena sirovina

Dok cene sirovina poput bakra rastu, pad cena čelika i sposobnost proizvođača opreme za vetroturbine (OEM) da povećaju cenu po instaliranom megavatu doprineli su poboljšanju njihovih marži. Ipak, EU proizvođači ostaju manje izloženi volatilnosti ulaznih troškova u poređenju sa konkurentima u SAD, prvenstveno zbog uvoznih carina na čelik i aluminijum i nesigurnosti oko budućih regulatornih promena.

 

 

Čelik čini više od dve trećine mase vetroturbine i predstavlja najznačajniju pojedinačnu sirovinu po uticaju na troškove. Cene HRC-a (toplo valjanog čelika) opale su za oko 60 odsto u odnosu na rekordne nivoe iz 2022. godine - usled stabilizacije lanaca snabdevanja i stabilizacije potražnje. Proizvođači turbina su rast sirovina inicijalno iskoristili da opravdaju povećanje cena po instaliranom megavatu, a pad cena je pomogao da se poboljšaju operativni rezultati.

Cena bakra, koji je po uticaju na troškove druga po važnosti sirovina, nastavlja da raste zbog povećane potražnje u procesu elektrifikacije. U zavisnosti od toga da li su vetroparkovi na kopnu ili na moru, turbine mogu uključivati do 10 tona bakra po megavatu. Ova sirovina ima značajan uticaj na ukupne materijalne troškove, što se vidi u tome da je trenutno poskupljenje negativno uticalo na bruto marže proizvođača.

 

 

Pored čelika i bakra, glavne sirovine uključene u izradu vetroturbina uključuju liveno gvožđe, aluminijum i retke metale (neodimijum i disprozijum). Neke od cena ovih sirovina beleže blag rast, ali one imaju manji uticaj na marže.

Nabavka i prerada ovih sirovina često zavisi od jednog regiona, što predstavlja dodatni rizik, pogotovo u situaciji pogoršanja globalnih geopolitičkih odnosa.

Proizvođači iz SAD se suočavaju sa većim opterećenjem na marže usled carina na uvoz sirovina, pogotovo čelika i aluminijuma. Ove kompanije su, takođe, izložene neizvesnostima u vezi sa daljim pristupom nove administracije regulatornim subvencijama i poreskim olakšicama za obnovljive izvore energije. Evropski proizvođači imaju stabilnije regulatorno okruženje koje im pomaže u efikasnijem planiranju troškova i proizvodnje. Međutim, kako je sve veće ulaganje EU u odbrambeni sektor, tako u budućnosti može potencijalno doći do smanjenja izdataka u zelenu tranziciju.

Kineski proizvođači imaju značajnu prednost u tome što im je proizvodnja znatno jeftinija zahvaljujući nižim troškovima rada, subvencijama i lokalno dostupnim sirovinama. Ovo im omogućava korišćenje agresivnijih cenovnih strategija, što vrši dodatni pritisak na ostale proizvođače.

 

 

U narednom periodu očekujemo da proizvođači vetroturbina nastave da beleže povećanje prihoda u kombinaciji sa stabilnim maržama, s obzirom na orijentaciju na jačanje obnovljivih izvora energije. Međutim, takođe se predviđa rast cena čelika i ostalih sirovina, što će vršiti pritisak na troškove proizvodnje i bruto marže, posebno za proizvođače koji nemaju dugoročne ugovore za kupovinu sirovina. Održivost marži će zavisiti od sposobnosti proizvođača da nastave sa prenošenjem troškova na kupce.