EU ublažava ESG pravila pod pritiskom Francuske i Nemačke

Francuske vlasti pozivaju na temeljniju reformu evropskog regulatornog okvira, počevši s ESG pravilima, kako bi se odgovorilo na pad globalne konkurentnosti unutar bloka. Proces pojednostavljenja treba započeti "velikom regulatornom pauzom", navodi se u dokumentu od 22 stranice koji je Bloomberg dobio na uvid.

Osim toga, nedavno doneseni zakoni moraju se ponovno ispitati i prilagoditi jer, kako se navodi u dokumentu od 20. januara, "nisu prilagođeni novom kontekstu pojačane međunarodne konkurencije i nekooperativnih politika glavnih globalnih konkurenata" EU.

Pritisak raste

Francuski predlog dodatno povećava pritisak na Evropsku uniju, koja je već najavila da će pojednostavljenje regulative biti ključni deo njene agende za narednih pet godina. U nacrtu izveštaja, koji bi trebalo da bude objavljen sledeće sedmice, EU obećava dosad nezabeležen napor u pojednostavljivanju regulative, sa ciljem smanjenja obaveza izveštavanja za najmanje 25 odsto.

Pozivi na prilagođavanje stižu upravo u trenutku kada evropske firme moraju da sprovedu brojne nove zahteve za izveštavanje o društvenim i upravljačkim, kao i aspektima životne sredine (ESG). Istovremeno, njihovi konkurenti u SAD ulaze u fazu deregulacije, pri čemu predsednik Donald Trump ukida niz zelenih politika iz Bidenovog mandata.

"Mnogi evropski preduzetnici izrazili su ogromno nezadovoljstvo zbog regulatornog režima u EU, navodeći da je sporiji rast ovde uzrokovan brojnim faktorima, a posebno regulativama", izjavio je Trump u četvrtak tokom virtuelnog obraćanja u Davosu.

 

Evropa ne sme da ignoriše promenjeni politički kontekst niti ekonomski teret koji njen regulatorni okvir nameće firmama, piše u francuskom dokumentu. EU trenutno "gubi 10 odsto svog potencijala bruto domaćeg proizvoda (BDP)", ističe francuski manifest za pojednostavljenje, pozivajući se na izveštaj bivšeg predsednika Evropske centralne banke Maria Draghija.

Francuska takođe traži pojednostavljenje pravila za bankarski sektor, uključujući dalje odlaganje primene takozvanog fundamentalnog pregleda trgovačke knjige prema Baselu III.

Osim toga, predlaže stvaranje nove kategorije za srednje velike firme, kako bi im se smanjilo regulatorno opterećenje.

CSRD i nova pravila pod lupom

Razvoj situacije znači da dve najveće ekonomije EU sada javno vrše pritisak na Evropsku komisiju (EK) da smanji obaveze povezane s ključnom regulativom koja bi mogla prisiliti čak 50.000 kompanija na izveštavanje o stotinama ESG pokazatelja. Nemačka je već pozvala na ublažavanje pravila unutar Direktive o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD), jer se najveća evropska privreda suočava s padom.

Mnogi poslovni subjekti i zakonodavci krive evropski regulatorni okvir za gubitak konkurentnosti bloka, upozoravajući da će posebno CSRD zahtevati neproporcionalne resurse za osiguravanje usklađenosti. Francuske vlasti ističu da su promene u toj direktivi "hitne".

 

Evropske deonice ostvarile su slabije rezultate u poređenju s američkim| Bloomberg

Robert Ophele, predsednik Francuskog računovodstvenog standardnog tela i bivši čelnik finansijskog regulatora te zemlje, ranije ove nedelje je izjavio da sada postoji "zajednički konsenzus o potrebi smanjenja opterećenja za firme, kako bi bilo primereno izazovima s kojima se suočavaju".

Međutim, upozorio je da potpuno ukidanje evropskog ESG regulatornog okvira nije rešenje. Istakao je kako se tražena usklađivanja prvenstveno odnose na "opseg i vremenski okvir".

EK bi mogla da podrži značajno ograničavanje opsega CSRD-a, izvestio je Bloomberg, pozivajući se na osobe upoznate s procesom, koje su zatražile anonimnost zbog poverljivosti rasprava. Pregovori su u toku, a Komisija nastavlja da razmatra nove informacije, dodaju izvori.

Pregovori će se nastaviti do 26. februara, kada je zakazana rasprava i moguće usvajanje omnibus zakonodavstva, rekao je portparol Komisije, pozivajući se na zakonodavni proces koji objedinjuje više predloga. Taj rok bi mogao da se promeni, dodaje izvor.

Prema postojećem planu, CSRD će se primenjivati na firme s najmanje 250 zaposlenih i godišnjim prihodima od 50 miliona evra. Prva grupa firmi je počela da prikuplja podatke za CSRD prošle godine, a objave su predviđene u godišnjim izveštajima za 2024. godinu.

CSRD direktiva trpi kritike zbog visokih troškova usklađivanja i uticaja na poslovanje | Depositphotos

Iako je CSRD važan "alat" za tranziciju evropske privrede prema klimatski neutralnoj budućnosti, zahtevi za izveštavanjem bi trebalo da budu "znatno olakšani", a metrike fokusirane na "klimatske ciljeve", prema francuskom dokumentu. Takođe, velikim firmama bi trebalo ograničiti količinu informacija koje mogu da traže od podizvođača.

Francuska, takođe, poziva na odlaganje primene Direktive o korporativnoj održivosti i dubinskoj analizi (CSDDD), koja uvodi nove pravne rizike za firme koje ne uspeju da spreče kršenja ljudskih prava i standarda za okolinu u svojim lancima snabdevanja. Promene su nužne, jer bi trenutna verzija zakona mogla negativno uticati na konkurentnost, "posebno u odnosu na firme koje nisu evropske i koje nisu podložne istim standardima".

Direktiva o korporativnoj održivosti i dubinskoj analizi, usvojena prošle godine, tek treba da dobije nacionalne zakonodavne okvire država članica EU. Već je doživela značajno smanjenje svog opsega.

Francuska, takođe, traži reviziju razmere zelenih sredstava (engl. green asset ratio), metrike koja je trebalo da pomogne investitorima u proceni toga koliko su bankovni portfelji zaista "zeleni". Industrija je kritikovala tu razmeru sredstava, ističući da je praktično beskoristan zbog načina na koji se izračunava.

Trenutna metodologija "čini razmeru nevažnom, jer u velikoj meri zavisi od poslovnog modela banaka i može imati negativne posledice na finansiranje malih i srednjih preduzeća", navodi se u francuskom dokumentu.