Zeleno finansiranje, ESG ili AI – šta će odrediti smer održivosti u 2025.

Dvadesete godine 21. veka često se nazivaju presudnom decenijom za klimatske akcije - periodom u kojem se mora preduzeti odlučujući korak prema održivoj budućnosti. Iako je pandemija kovida 19 početkom 2020. privremeno smanjila emisije i podigla svest o klimatskim ciljevima, polovinom decenije zamah je počeo da usporava.

Ulaskom u 2025. godinu suočavamo se s rekordnim emisijama gasova staklene bašte, ekstremnim vremenskim uslovima i geopolitičkom nestabilnošću, koji dodatno naglašavaju hitnost delovanja. Uprkos izazovima, tehnološke inovacije, rast ulaganja u održive projekte i povećana korporativna odgovornost nude priliku za ubrzanje napretka prema klimatskim i ekološkim ciljevima.

Hoće li 2025. biti godina u kojoj će klimatska održivost postati nezaobilazna stvarnost ili ćemo se približiti tački nakon koje odlučno delovanje više neće biti opcija? Jedno je sigurno - koraci koje preduzmemo sada, odrediće smer za decenije koje dolaze. Evo što predviđanja za 2025. godinu otkrivaju o izazovima i mogućnostima koje nas očekuju.

Politička nesigurnost i budućnost klimatskih politika

Trump je u prošlom mandatu povukao SAD iz Pariskog sporazuma | Bloomberg

Političke promene u ključnim svetskim privredama stvaraju nesigurnost oko budućnosti klimatskih politika. U SAD, reizbor Donalda Trumpa za predsednika mogao bi da znači povlačenje iz Pariskog sporazuma i smanjenje uticaja Zakona o smanjenju inflacije (IRA), što bi usporilo napore na dekarbonizaciji. Međutim, republikanske savezne države i dalje značajno profitiraju od ulaganja iz IRA, dok većina Amerikanaca podržava ostanak u Pariskom sporazumu. To otežava Trumpovoj administraciji donošenje odluka koje bi potpuno zaustavile klimatski napredak, iako je jasno da će fosilna goriva ostati prioritet.

S druge strane, Evropa se suočava sa sopstvenim političkim izazovima. Nestabilnost u ključnim zemljama poput Nemačke i Francuske preti zajedničkim klimatskim ciljevima EU.

Klimatske politike u 2025. godini suočiće se s izazovom održavanja kontinuiteta, uprkos političkim promenama. Stabilne i dosledne mere biće ključne kako bi se zaštitile postojeće obaveze i sprečila politizacija klimatskih akcija, što je neophodno za ostvarenje dugoročnih ciljeva održivosti.

Klimatsko finansiranje

Fond za gubitke i štetu trebalo bi da postane operativan u 2025. | Bloomberg

Na konferenciji COP29 postavljen je Novi kolektivni kvantifikovani cilj (NCQG), kojim se predviđa godišnji prenos 300 milijardi dolara iz bogatijih zemalja u one u razvoju - do 2035. godine. Iako taj iznos ne pokriva sve potrebe, pokazuje rastuću važnost redistributivnih mera za ublažavanje klimatskih nepravdi. Paralelno, Fond za gubitke i štetu (LDF) trebalo bi da postane operativan 2025. godine, pružajući finansijsku pomoć za oporavak od ekstremnih vremenskih uslova. Ipak, njegovo izostavljanje iz NCQG-a otvara pitanja o dugoročnoj održivosti.

Privatni sektor sve više ulaže u zelene obveznice, koje su postale ključni instrument za finansiranje održivih projekata, što smo ove godine mogli videti i u Adria regionu. Očekuje se da će tržište zelenih obveznica nastaviti da raste rapidno, s projekcijama da dosegne vrednost od dva biliona dolara do 2025. godine, uz godišnju stopu rasta od 25 odsto. Ove obveznice, zajedno s drugim održivim finansijskim instrumentima, mobilizuju kapital za rešenja klimatskih promena, dok vlade i velike kompanije koriste ove alate za finansiranje održivih inicijativa.

Pored zelenih obveznica, popularnost dobijaju i zajmovi povezani sa održivošću, koji povezuju kamatne stope s postizanjem ESG ciljeva. Ovi instrumenti podstiču kompanije da integrišu održivost u svoje operacije, dok istovremeno osiguravaju finansijsku korist za investitore.

Ključna će biti sinergija između javnog i privatnog sektora. Dok javna sredstva osiguravaju osnovnu infrastrukturu i podršku za velike projekte, privatne investicije dodatno ubrzavaju tranziciju prema održivim praksama, posebno u zemljama u razvoju.

Očekuje se da će 2025. godina biti prekretnica u povezivanju ovih finansijskih mehanizama s nacionalnim klimatskim ciljevima (NDC-ovima), čime bi se maksimalno uvećao uticaj na smanjenje emisija i prilagođavanje klimatskim promenama.

AI u službi održivosti

AI ima ogroman potencijal u borbi protiv klimatskih promena | Depositphotos

Veštačka inteligencija (AI) otvara vrata održivijoj budućnosti, nudeći rešenja poput optimizacije energetskih mreža, transportnih sistema i preciznog klimatskog modeliranja. Ipak, dok se njen potencijal čini neograničenim, razvoj AI tehnologija dolazi s visokim resursnim troškovima. Veliki jezični modeli zahtevaju ogromne količine električne energije, vode i retkih minerala, a rastuća konkurencija u industriji dodatno povećava opterećenje.

Iako AI može doneti značajne koristi, izazovi poput "povratnog učinka" - gde veća efikasnost vodi većoj potrošnji - predstavljaju prepreku za dugoročno održiv razvoj. Uprkos naporima pojedinih kompanija da smanje uticaj korišćenjem čiste energije, pravi potencijal AI tehnologija za održivost ostaje neiskorišćen bez šire promene pristupa.

Godina 2025. mogla bi biti presudna za postavljanje jasnih standarda u korišćenju AI-ja. Očekuju se inicijative koje će promovisati čistu energiju za data centre, razvoj modela s manjom potrošnjom resursa i preciznije usmeravanje AI tehnologija prema ciljevima održivosti. Ako se veštačka inteligencija usmeri na pravi način, mogla bi postati jedan od najvažnijih alata za stvaranje održive budućnosti, uz istovremeno minimiziranje sopstvenog ekološkog otiska.

ESG kao globalni prioritet

ESG metrike već su prioritet za 80 odsto globalnih kompanija | Depositphotos

Godina 2025. donosi ključne promene u ESG regulativi i praksi. Prema Direktivi EU o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD), kompanije će morati da dostave svoje prve ESG izveštaje za fiskalnu godinu 2024. Ovi izveštaji obuhvataju podatke o emisijama staklene bašte, klimatskim rizicima i održivim praksama, te zahtevaju potpunu transparentnost u skladu s novim standardima. Uz EU, i američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) postavlja dodatne zahteve za klimatsko izveštavanje, čime ESG postaje globalni prioritet.

Očekuje se da će ove obaveze povećati pritisak na kompanije, ali i otvoriti prilike za diferencijaciju na tržištu. Firme koje uspešno ispune regulatorne zahteve biće u prednosti u očima učesnika na tržištu i investitora, dok bi oni koji ne uspeju - mogli da snose finansijske i reputacijske posledice. ESG metrike, poput smanjenja emisija ugljenika, već su postale prioritet za više od 80 odsto globalnih kompanija, s naglaskom na sektore poput energetike, proizvodnje i transporta.

Tehnološki napredak, predvođen veštačkom inteligencijom, ključan je za uspešno upravljanje ovim izazovima. AI omogućava prikupljanje i analizu podataka u stvarnom vremenu, što ubrzava proces izveštavanja i pomaže u upravljanju rizicima. Lanci snabdevanja su sve više pod regulatornim nadzorom, koji zahteva od kompanija da prate održivost na svim nivoima, od dobavljača do krajnjih proizvoda.

Tržište ugljeničnih kredita u 2025. godini nastaviće da raste, i postaće ključni alat za dekarbonizaciju. Kompanije će se oslanjati na visokokvalitetne ugljenične kredite, kako bi ispunile ciljeve emisija, dok će potražnja za ovim instrumentima dodatno rasti, posebno u sektorima s visokim emisijama.

Nova godina će biti godina u kojoj će ESG preći iz okvira regulatorne obaveze u stratešku prednost. Kompanije koje se pravovremeno prilagode novim zahtevima - ne samo da će osigurati usklađenost već će stvoriti temelje za dugoročni uspeh i konkurentsku prednost u svetu koji se ubrzano menja prema održivosti.

Prekretnica za globalni energetski sektor

Geopolitički izazovi i klimatske promene dodatno ubrzavaju prelazak na obnovljive izvore | OIEH

Godina 2025. označava prekretnicu u globalnom energetskom sektoru, s obnovljivim izvorima energije koji preuzimaju ključnu ulogu u tranziciji prema održivijoj budućnosti. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), obnovljivi izvori poput solarne i energije vetra, trebalo bi da prestignu ugljenik kao glavni izvori globalne proizvodnje električne energije, dok se očekuje da će solarna energija zadovoljiti polovinu globalnog rasta potražnje za električnom energijom u 2024. i 2025. godini.

Troškovi solarne i energije vetra drastično su pali tokom poslednje decenije zahvaljujući tehnološkim unapređenjima i povećanju proizvodnih kapaciteta. Ovaj trend podržavaju vlade i kompanije koje ostaju predane postizanju ciljeva za obnovljive izvore energije, dodatno ulažući i podstičući njihovu široku primenu. Očekuje se da će 2025. godine obnovljivi izvori postati najjeftinija i najisplativija opcija za energiju u mnogim regionima.

Ključni napredak zabeležen je i u razvoju baterijskih sistema, koji omogućuju efikasno skladištenje viška energije proizvedene iz obnovljivih izvora. To rešenje pomaže u prevladavanju izazova povremene proizvodnje solarne energije i energije vetra, omogućavajući korišćenje uskladištene energije tokom perioda niske proizvodnje.

Geopolitički izazovi i klimatske promene dodatno ubrzavaju prelazak na obnovljive izvore. Uz sve izraženiju potrebu za energetskom sigurnošću i smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva, obnovljivi izvori postaju strateški prioritet za mnoge zemlje i kompanije.

S padom troškova, tehnološkim inovacijama i globalnom predanošću zelenim ciljevima, 2025. godina mogla bi obeležiti prekretnicu prema održivoj energetskoj budućnosti.

Dekarbonizacija saobraćaja

Tehnološke inovacije igraće ključnu ulogu u širenju tržišta | Bloomberg

U 2025. električna vozila će nastaviti da transformišu globalni saobraćajni sektor, a očekuje se da će tržišni udeo baterijskih električnih vozila (BEV) u Evropskoj uniji dosegnuti između 20 i 24 odsto. Ovaj rast je podstaknut sve pristupačnijim modelima, padom cena baterija, te ubrzanim razvojem infrastrukture za punjenje, što povećava poverenje potrošača u električna vozila kao svakodnevno rešenje.

Međutim, nova dinamika na tržištu dolazi zbog trgovinskih politika Evropske unije. Uvedene carine na kineske električne automobile, koje dosežu do 45 odsto za određene proizvođače, već su smanjile njihov tržišni udeo u Evropi. Očekuje se da će ove mere dodatno ograničiti konkurentnost kineskih brendova kao što su MG i BYD, dok će evropski proizvođači automobila, poput Volkswagena i Stellantisa, imati priliku da povećaju svoj tržišni udeo. Istovremeno, ove carine mogle bi povećati cene EV na tržištu, potencijalno usporavajući rast potražnje među potrošačima osetljivim na cene.

Globalno, očekuje se značajan rast proizvodnje električnih automobila, predvođen ne samo Evropom, već i SAD i Kinom. Kineski proizvođači, suočeni s izazovima u Evropi, mogli bi da se okrenu bržem rastu na tržištima u razvoju, poput Latinske Amerike i Afrike, gde potražnja za pristupačnim električnim vozilima raste. U isto vreme, SAD nastavljaju da šire kapacitete za lokalnu proizvodnju baterija i automobila kroz podsticaje iz Inflation Reduction Acta, što dodatno povećava globalnu konkurenciju.

Tehnološke inovacije igraće ključnu ulogu u širenju tržišta. Ubrzani razvoj baterijskih tehnologija, uključujući "solid-state" baterije, mogao bi omogućiti veći domet i brže punjenje, što će dodatno povećati atraktivnost električnih vozila. 

U 2025. godini, EV ostaju glavni alat za dekarbonizaciju saobraćaja. Iako će trgovinske politike, geopolitičke napetosti i nestašica sirovina oblikovati dinamiku tržišta, rast potražnje za održivim rešenjima ne pokazuje znakove usporavanja.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar