Energetske kompanije regiona zajedno na dugom putu ka EU ETS

U Beogradu je nedavno u organizaciji Elektroprivrede Srbije (EPS) održana radionica povodom uključivanja regionalnih elektroprivreda u ETS sistem i korišćenje namenskih sredstava za finansiranje izgradnje zamenskih kapaciteta. Predstavnici poslovodstva elektroprivreda Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije razgovarali su o saradnji i mogućnostima zajedničkog nastupa za obezbeđenje sredstava za investicije neophodne za zelenu tranziciju.

Region se već organizovao u nekoliko navrata praveći trgovinske i privredno-političke programe kao što su CEFTA i Otvoreni Balkan, te ovakve incijative nisu nepoznate. Dodatno, zbog regulative koja dolazi iz Evropske unije koja se tiče smanjenja emisija ugljenika, a koja će uticati na mnoge kompanije u regionu, privrednici su sami počeli da prilagođavaju svoje poslovanje. Daleko najveći, sistemski pristup rešavanju ovog problema, bio bi organizovanje lokalnih elektroprivreda, koje su i najveći uročnici ovih emisija. Zemlje regiona i vode pristupne pregovore sa EU, a većina njih je i okrenuta saradnji sa zemljama Evrope.

Izvršni direktor Direkcije za razvoj i investicije Ivan Mrvaljević iz Elektroprivrede Crne Gore naglasio je da sve elektroprivrede treba da u saradnji sa nadležnim državnim organima rade na stvaranju uslova za uvođenje ETS šeme za trgovanje emisijom CO2 i ispunjavaju uslove kako bi podneli zahtev za izuzeće od Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM – engl. Carbon Border Adjustment Mechanism) do 2030. godine.

"Elektroprivreda Srbije, kao najveća u regionu, spremna je na saradnju sa svima i na zajednički nastup da bi došli do pravih rešenja za pristup fondovima za realizaciju projekata i pravednih rokova za tranziciju", rekao je Miroslav Tomašević, v. d. direktora EPS na radionici o uvođenju regionalnih elektroprivreda u sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida (ETS) i korišćenja namenskih fondova za finansiranje izgradnje zamenskih kapaciteta, navodi EPS u saopštenju.

"Non-paper"

Kako je najavljeno na konferenciji, trenutno je u izradi nova Direktiva EU o ETS, koja je u procesu usvajanja od strane različitih institucija EU. Ovo pruža priliku da se zakonski uredi odgovarajuća, poštena i nepristrasna integracija Zapadnog Balkana u evropska energetska, ugljenična i finansijska tržišta.

Dodatno, prvog marta je u Briselu izašao je tzv. "non-paper" pod naslovom "Preporuka za omogućavanje integracije Zapadnog Balkana u EU tržišta električne energije i ugljenika" u kome se i navode razlozi za brži ulazak regiona u ovaj sistem.

Bloomberg

"Nova EU ETS Direktiva je u izradi i sada je u procesu usvajanja u raznim institucijama EU. Ovo pruža priliku za donošenje zakona o odgovarajućoj, pravičnoj i pravičnoj integraciji Zapadnog Balkana na evropska tržišta energije, ugljenika i finansijskih tržišta. Brzo uključivanje ugovornih strana Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana u EU ETS mehanizam je hrabar poduhvat da se regionu obezbede najbolje dostupne tehnologije i čvrsto integriše u evropska energetska tržišta. Pružanje mape puta ugovornim stranama Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana za punu integraciju u EU ETS, podstaći će nacionalne vlade da stvore okvir koji će podupiru postepeno ukidanje uglja", navodi se u dokumentu.

Dodatno, kako se navodi, sigurna i pouzdana energija koja zadovoljava domaću potražnju oslobodiće masiv Zapadnog Balkana fleksibilni hidroenergetski potencijal za podršku evropskim tržištima električne energije tamo gde je potrebna kao obnovljivi izvor energije alternativa fleksibilnosti koju trenutno pruža gasno polje Groningen, a koja će uskoro biti izgubljena.

Šta je uopšte EU ETS sistem? Kakve koristi imaju zemlje koje su članice koje pristupe ovom fondu? Da li mogu da stignu svoje kolege iz EU koje su davno uspostavile ovaj sistem i razrađuju ga već skoro dve decenije?

Početak i faze

Evropski zeleni dogovor (engl. European Green Deal) plan je koji je EU predstavila 2019. godine i koji podrazumeva tranziciju ka održivom privrednom rastu i klimatsku neutralnost do 2050. godine.

Evropska komisija je 14. jula 2021. usvojila niz zakonskih predloga u kojima se navodi ova namera, uključujući srednji cilj za najmanje 55 odsto neto smanjenja gasova staklene bašte emisije do 2030. Paket pod nazivom "Fit for 55" predlaže da se revidira nekoliko delova klimatskog zakonodavstva EU, uključujući EU ETS (EU sistem trgovanja emisijama, engl. EU Emissions Trading System), Uredbu o podeli napora, zakonodavstvo o transportu i korišćenju zemljišta, utvrđujući u stvarnosti načine na koje Komisija namerava da postigne klimatske ciljeve EU u okviru sporazuma.

Uspostavljen 2005. godine, EU ETS je prvi svetski međunarodni sistem za trgovinu emisijama. Sada je u svojoj četvrtoj fazi (2021 - 2030).

Protokol iz Kjota iz 1997. postavio je prvi put pravno obavezujuće ciljeve smanjenja emisija, ili ograničenja, za 37 industrijalizovanih zemalja. To je dovelo do potrebe za instrumentima politike za postizanje ovih ciljeva.

Depositphotos

U martu 2000. godine je predstavljen je zeleni papir sa nekim prvim idejama o dizajnu EU ETS koji je poslužio kao osnova za brojne diskusije sa zainteresovanim stranama koje su dodatno pomogle u oblikovanju sistema.

EU ETS direktiva usvojena je 2003. godine, a sistem je pokrenut 2005. godine.

Granica za dozvole u emisijama postavljena je na nacionalnom nivou kroz nacionalne planove raspodele (NAP).

Reforma ETS okvira za fazu tri (2013 - 2020) značajno je promenila sistem u poređenju sa fazama jedan i dva.

Glavne promene su uključivale jedinstveno ograničenje emisija za celu EU umesto prethodnog sistema nacionalnih ograničenja; aukcija kao podrazumevani metod za dodelu dozvola (umesto besplatne alokacije); harmonizovana pravila raspodele koja se primenjuju na dodatke koji se još uvek daju besplatno; više sektora i vrsta gasova je uključeno; 300 miliona dozvola izdvojenih u rezervi za nove učesnike za finansiranje primene inovativnih tehnologija obnovljivih izvora energije i hvatanja i skladištenja ugljenika kroz program "NER 300".

Trgovanje dozvolama

Tržište emisionih dozvola se snažno razvijalo od samog početka.

U 2010. godini, na primer, dozvole EU su činile 84 odsto vrednosti ukupnog globalnog tržišta ugljenika. Obim trgovine je skočio sa 3,1 milijarde u 2008. na 6,3 milijarde u 2009. U 2012. trgovano je sa 7,9 milijardi emisijskih jedinica (u vrednosti od 56 milijardi evra).

Dnevni obim trgovanja premašio je 70 miliona jedinica sredinom 2011, pokazuju podaci koje su prikupili Bloomberg News Energy Finance i London Energy Brokers Association.

Odstupanje od pravila

Proizvođači električne energije su od 2013. godine u obavezi da kupuju sve dozvole koje su im potrebne za proizvodnju električne energije. Međutim, određene države članice EU mogu da obezbede besplatnu alokaciju za postrojenja za proizvodnju električne energije i za modernizaciju svojih energetskih sektora.

Član 10c EU ETS direktive predviđa odstupanje od opštih pravila o zabrani besplatne alokacije za proizvodnju električne energije.

EPS

Države članice sa nižim dohotkom mogu besplatno dodeliti sredstva od iznosa koji je toj državi članici već dodeljen za aukciju, za postrojenja za proizvodnju električne energije. To se odnosi na investicije koje doprinose: diverzifikaciji energetskog miksa i izvora snabdevanja, restrukturiranju, unapređenju životne sredine i rekonstrukciji infrastrukture, čistoj tehnologiji, modernizaciji sektora proizvodnje energije i sektora prenosa i distribucije.

U kontekstu klimatskog i energetskog okvira za 2030, lideri EU su odlučili da ova besplatna alokacija bude dostupna i tokom faze četiri EU ETS (2021 - 2030).

Direktiva ETS stoga proširuje dostupnost opcione besplatne alokacije za zemlje članice sa nižim prihodima u fazu četiri.

Od deset kvalifikovanih država članica, samo su Bugarska, Mađarska i Rumunija odlučile da obezbede besplatnu dodelu prema članu 10c Direktive o ETS u fazi četiri.

Češka, Hrvatska, Litvanija, Rumunija i Slovačka odlučile su da iskoriste mogućnost da prenesu sve ili delove svojih obima iz člana 10c u Fond za modernizaciju, čime su povećali svoje odgovarajuće količine i udeo u potrošnji u okviru Fonda. Estonija, Letonija i Poljska su takođe bile kvalifikovane, ali su odabrale da ne koriste derogaciju iz člana 10c, već su se odlučile da se njihove dozvole prodaju na uobičajen način.