Izveštaj EK o napretku Srbije: gde su pomaci vidni, a gde nema promena?

Evropska komisija je ponovo preporučila otvaranje klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, pozvala je Beograd da se uskladi s restriktivnim merama protiv Rusije i istakla da će sveukupni tempo pristupnih pregovora i dalje zavisiti od reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom.

U godišnjem Izveštaju o Srbiji, koji je deo Paketa proširenja, kako prenosi Beta, navodi se da ostaju na snazi preporuke EK iz ranijih godina da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje.

EK je pozvala Srbiju da unapredi usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i da izbegava aktivnosti i izjave koje su u suprotnosti sa pozicijama spoljne politike EU.

Posle ruske agresije na Ukrajinu, Srbija se uskladila s nekim pozicijama EU u međunarodnim forumima, uključujući Generalnu skupštinu UN, nastavila je da sarađuje s EU na sprečavanju zaobilaženja sankcija i u pružanju finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, ali se u izveštaju navodi sledeće:

"I dalje se ne usklađuje ni sa kakvim restriktivnim merama protiv Ruske Federacije i nije se uskladila s većinom izjava visokog predstavnika o tom pitanju. Održavala je odnose na visokom nivou s Rusijom i intenzivirala je odnose s Kinom, što otvara pitanje o strateškom pravcu Srbije."

Bloomberg

EK, stoga, poziva Srbiju da nastavi da jača aktivnosti kako bi se sprečio bilo kakav pokušaj da se teritorija Srbije ili pravna lica registrovana u Srbiji koriste za zaobilaženje restriktivnih mera EU i da uloži kredibilne napore da zatvori prostor za strani uticaj i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, kao i da preduzme mere za jačanje otpornosti društva na njih i druge oblike hibridnih pretnji.

U delu izveštaja koji se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku (poglavlje 31) Evropska komisija je ocenila da je Srbija umereno pripremljena u toj oblasti, ali da od prošlogodišnjeg izveštaja nije ostvarila napredak i nije sprovela preporuke. Obrazac usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom EU nije značajno promenjen, a određene aktivnosti i izjave bile su u suprotnosti sa stavovima spoljne politike EU, ocenjuje se.

Kada je u pitanju normalizacija odnosa sa Prištinom, EU očekuje od obe strane da primene svoje obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Implementacionog ankesa iz prošle godine, ukljućujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom:

• Od Prištine se očekuje da počne proces koji će dovesti do osnivanja ZSO na osnovu evropskog predloga koji je predstavljen obema stranama 21. oktobra 2023. Predlog je zasnovan na evropskim standardima i najboljim praksama i potpuno je u skladu s kosovskim ustavnim okvirom, navela je Komisija i pozvala Beograd i Prištinu da se bez odlaganja konstruktivno uključe u osnivanje ZSO.

• Od Srbije se očekuje da počne da ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma paralelno sa priznavanjem kosovskih dokumenata, simbola i institucija.

AP/Darko Vojinovic/Beta

 

Sporazum je važeći i pravno obavezujući, navodi se u izveštaju i dodaje da nikakve formalnosti, uključujući one koje se odnose na njegovo usvajanje ili formalizaciju, ne bi trebalo da stoje na putu napretka u njegovoj primeni. "Konstruktivnost strana će biti procenjivana isključivo na osnovu njihovog učinka u implementaciji. Normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", ističe se dalje u izveštaju.

Ograničen napredak za ekonomske reforme

Srbija ima dobar stepen pripreme i postigla je napredak u stvaranju funkcionalne tržišne privrede, ali i dalje postoje strukturni problemi kada je reč o državnim subvencijama, javnim nabavkama i javnim preduzećima, ocenila je Evropska komisija u godišnjem Izveštaju o napretku Srbije na putu u EU.

                      

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku kaže je tema proširenja došla kao prioritetna tema na agendi Evropske komisije. To se desilo već pri kraju mandata prethodne komisije, ali sa novim mandatom, ponovo je podvučeno da je proširenje visoku na agendi EK, odnosno EU i da je u tom kontekstu politička volja nešto što će doprineti da se proces ubuduće ubrza. "Najveći značaj otvaranja klastera 3 je u simboličan. Dakle već neko vreme stagniraju koraci ka EU integracijama i u tom kontekstu, imajući u vidu vokabular koji se u poslednje vreme intenzivno pojavljuje a to je da je proširenje prioritet, ovo je sada nekakav prvi korak koji bi proces odblokirao", kaže Joksimović. Ona kaže i da se bez dileme unapred očekivalo da će ekonomski paket biti najbolji deo izveštaja i da će on dobiti sve pohvale. Navodi i da je važno i to što ni u jednoj oblasti ne postoji nazadovanje, i da svuda manje više postoji određeni napredak.

  

U izveštaju koji je deo Paketa proširenja, u delu koji se odnosi na ekonomske kriterijuma, ocenjuje se da je Srbija umereno spremna, ali da je postigla izvestan napredak u hvatanju ukoštac sa konkurencijom i sa tržišnim faktorima u EU.

 

 

Srbija je u većini oblasti koje čine ekonomske kriterijume od prošlog godišnjeg izveštaja postigla samo ograničen napredak, a u oblasti zaštite konkurencije, finansijske kontrole, slobode poslovnog nastanjivanja i pružanja usluga i u oblasti prava privrednih društava nije postigla nikakav napredak. Komisija je jedino napredak u oblasti statistike ocenila kao dobar.  

U nacrtu izveštaja koji treba da bude objavljen kanije danas, navodi se da je struktura privrede Srbije povoljna, sa rastom proizvodnje i uslužnog sektora koji profitiraju od direktnih stranih investicija i od tesne integracije sa EU.

"Međutim, kvalitet i primenjivost obrazovanja i obuke ne odgovara u potpunosti tržištu rada", navela je u izveštaju EK, dodajući da Srbija treba da ukloni taj raskorak na tržištu rada, između ostalog i tako što će unaprediti stručno obrazovanje i kontinuirano usavršavanje.  

Bloomberg

Dodaje se i da postoji potreba boljeg upravljanja javnim ulaganjima, koja su visoka, a i da se mala i srednja preduzeća suočavaju sa nizom prepreka, uključujući i tržišnu neravnopravnost sa velikim kompanijama i stranim ulagačima.

U izveštaju se preporučuje i ubrzanje zelene tranzicije u Srbiji, kako bi se unapredila konkurentnost njenih kompanija u globalnim lancima stvaranja nove vrednosti i nastavilo privlačenje stranih investitora.

Zelenu tranziciju, kako se ocenjuje u izveštaju, najbolje će podstaći dekarbonizacija privrede, i to prvenstveno energetskog sektora, povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, i smanjenje energetske zavisnosti od Rusije.

U proteklih godinu dana Srbija nije postigla nikakav napredak u oblasti zaštite konkurencije i u toj oblasti je i dalje samo umereno pripremljena, piše u izveštaju, u kojem se Srbiji preporučuje usklađivanje sa pravilama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i stvaranje akcionog plana i identifikacija svih državnih subvencija koje su u suprotnosti sa tim sporazumom.  

U oblasti javnih nabavki, Srbija je umereno pripremljena i učinjen je ograničen napredak amandmanima na Zakon o javnim nabavkama koji bi trebalo je da je približe pravnim stečevinama EU i putem vladinog portala o javnim nabavkama, piše u izveštaju.

Depositphotos

Preporuke EK iz prošlogodišnjeg izveštaja su delom realizovane, pa tako i dalje važe preporuke u zakonodavnom usklađivanju sa direktivom EU iz 2014. godine, o uključivanju javnosti u postupke javne nabavke, usklađenosti javnih nabavki ugovorenih sa trećim zemljama sa pravom EU i jačanju kapaciteta svih tela uključenih u javne nabavke, piše u izveštaju.

EK je ocenila da je Srbija umereno pripremljena u oblasti finansijske kontrole, ali da nijednu preporuku EU iz izveštaja 2023. godine nije sprovela i da u toj oblasti nije učinjen nikakav napredak.

Centralne preporuke su da se obezbedi da unutrašnja finansijska kontrola u javnim preduzećima budu dosledno u skladu sa zakonom, da se obezbedi efikasna unutrašnja revizija i definišu pravila o odgovornosti menadžera koja će biti efikasno sprovođena.

Srbija je, kako se navodi, umereno pripremljena i u oblastima slobodnog kretanja robe i radne snage, i u tim oblastima je u proteklih godinu dana postigla ograničen napredak.  

Depositphotos

I u tim oblastima i dalje važe preporuke od prošle godine koje se, između ostalog, odnose na implementaciju strateških dokumenata koji bi bili u skladu sa osnivačkim ugovorom EU, i intenziviranje saradnje sa članicama EU na koordinaciji sistema socijalnog osiguranja i napora na pridruživanju Evropskoj inspekciji rada (ELA).

Kao umereno pripremljenu, Komisija je Srbiju ocenila i u oblasti slobodnog kretanja kapitala.

EK negoduje zbog vršilaca dužnosti u javnoj upravi

U oblasti reforme javne uprave, ocenila je Komisija, Srbija je "umereno pripremljena i nije ostvaren napredak u odnosu na prethodni izveštaj". Preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja, poput one o smanjenju prevelikog broja vršilaca dužnosti i izdvajanju sredstava za zapošljavanje zasnovano na zaslugama, nisu sprovedene.

Kod poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) Srbija je, ocenjuje se u izveštaju, dostigla određeni nivo pripremljenosti i ostvarila ograničen napredak, dok se kod poglavlja 24 (sloboda, pravda i bezbednost) nalazi oko umerenog nivoa pripremljenosti - tu je postignut određeni napredak. U oblasti slobode izražavanja, Srbija ima određeni nivo pripremljenosti, ali nije ostvarila napredak po preporukama iz prethodne godine koje ostaju na snazi.

Kod funkcionisanja pravosuđa, Srbija je između nekog i umerenog nivoa pripremljenosti i ostvarila je ograničeni napredak, posebno u usvajanju podzakonskih akata uz zakone o sprovođenju ustavnih amandmana.

 

Depositphotos

Korupcija

Kod borbe protiv korupcije Srbija je između nekog i umerenog nivoa pripremljenosti za članstvo u EU. Ostvaren je neki napredak po prošlogodišnjim preporukama, ali je korupcija rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje razlog za brigu, navodi Komisija i ukazuje da je potrebna snažna politička volja za efikasnu borbu protiv korupcije, kao i snažan odgovor na korupciju na visokom nivou. Potrebne su i ciljane procene rizika i posebne mere za borbu protiv te pošasti u najosetljivijim sektorima.

- ažurirano videom.