Srbija traži izuzeće od povećanja carina EU na čelik, izvoz pod pritiskom

Vlada Srbije planira da podnese zahtev Evropskoj komisiji da Srbija bude izuzeta iz planiranog povećanja carina na 50 odsto na uvoz čelika u EU, saznaje Bloomberg Adria. Prema informacijama Privredne komore Srbije (PKS), argumenti Beograda zasnivaju se na činjenici da je Srbija kandidat za članstvo u EU, da ima Sporazum o slobodnoj trgovini i da je duboko uključena u lance snabdevanja evropskih kompanija.

Podsetimo da Evropska unija, koja je već ograničila uvoz čelika iz Srbije, uvodi dodatnu carinu od 50 odsto na izvoz čelika koji premašuje količine propisane tim kvotama, kako je Bloomberg Adria u četvrtak objavila.

 

Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize u PKS, ističe da bi povećanje carina svakako pogodilo smederevsku železaru, kojom upravlja kineski HBIS, ali i celokupni izvoz Srbije.

"Ove carine bi se svakako odrazile na izvoz Srbije, čiji bi potencijal bio manji. Srbija će i dalje, najverovatnije, imati pozitivnu stopu rasta izvoza. Prema podacima za prvih osam meseci 2025. izvoz raste i deficit se smanjuje, ali potencijal opada", kaže Stanić za Bloomberg Adriju.

Srbija je za prvih osam meseci 2025. godine u EU izvezla čelika i gvožđa u vrednosti od 358,8 miliona evra, odnosno 492.670 tona, prema podacima PKS. To predstavlja pad od oko osam odsto u odnosu na isti period prošle godine. Srbija, inače, najviše čelika izvozi u Poljsku, Češku i Italiju.

 

Stanić navodi da će Srbija ove godine svakako imati pozitivan rast privredne aktivnosti, ali će on sada pasti ispod globalnog iznosa rasta.

Pad kapaciteta smederevske železare

Prema njegovim rečima, HBIS je prošle godine bio među tri najveća izvoznika iz Srbije, odmah iza dve kineske kompanije Zijina - Zijin Coppera i Zijin Mininga. Međutim, već šest godina železara u Smederevu posluje pod ograničenjima zbog kvota koje je EU uvela 2019. godine, radi zaštite svojih čeličana od jeftinog uvoza iz Kine.

Da podsetimo, u svetu se godišnje proizvede oko dve milijarde tona čelika, od čega Kina proizvodi oko milijardu tona, a Evropska unija oko 160 miliona tona. U svetskim razmerama proizvodnja u Srbiji je tek kap u moru, ali je s druge strane veoma značajna za srpsku privredu, budući da je smederevska železara u BDP Srbije učestvovala sa oko jedan odsto BDP-a.

"Kapacitet HBIS-a bio je nešto više od 1,1 milion tona godišnje, a sada je na oko 50 odsto kapaciteta. Dakle, planirane carine će svakako dodatno uticati na njih. Bez obzira što se konkretno ne kaže da se sankcioniše ta firma, ipak ona već gubi potencijal, ulazi u minus fazu i za nju nastaje šteta."

Stanić kaže da će se najavljeni rast carina odraziti najviše na samo poslovanje smederevske železare, ali će posredno uticati i na celu srpsku privredu.

"Ipak, privreda Srbije nije toliko slaba da zavisi od jedne firme, pa čak ni od jednog tržišta. Međutim, ovde se radi o tržištu celokupne EU."

On dodaje da je HBIS preuzeo železaru u Smederevu i ulagao u nju upravo zbog blizine evropskog tržišta. "Kinezima sada nije ekonomski isplativo da vraćaju proizvode u Kinu, kao što im je isplativ izvoz na tržište EU."

Iz kompanije HBIS nisu odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije, već su samo kratko naveli da "čekaju da se nove mere zvanično iznesu".

Kvote na snazi do 2026. godine

Evropska unija planira da poveća carine na čelik na 50 odsto, prema nacrtu predloga u koji je Bloomberg imao uvid. Odluka dolazi nakon što je predsednik SAD Donald Trump u junu podigao carine na aluminijum i čelik na istih 50 odsto, sa prethodnih 25 odsto, uz obrazloženje da želi da zaštiti američke proizvođače od prekomerne proizvodnje u Kini.

 

Sličan scenario viđen je i ranije – kada je Trump tokom prethodnog mandata uveo carine na evropski čelik i aluminijum, EU je 2019. odgovorila kvotama na uvoz čelika iz trećih zemalja, uključujući Srbiju. Te godine ukupna kvota za sve zemlje iznosila je svega 3,3 miliona tona, dok je samo Srbija godinu ranije u EU izvezla oko milion tona čelika. Kvota je kasnije povećavana, ali je na snazi do 2026. godine, što je maksimalni period koji dopuštaju pravila EU i Svetske trgovinske organizacije.

Trenutno, EU primenjuje privremeni mehanizam zaštite industrije čelika, kojim uvodi carinu od 25 odsto na većinu uvoza kada se kvote iscrpe. Taj režim ističe naredne godine, a Evropska komisija radi na njegovoj zameni novim, trajnijim instrumentom.

Kako je poslovao HBIS u Srbiji

Uvođenje kvota dovelo je do smanjenja proizvodnje i profita smederevske železare. Od 2020. do 2022. proizvodnja se kretala oko 1,1 milion tona godišnje, da bi 2023. pala za 10 odsto na 982.686 tona.

Preduzeće je 2024. godinu završilo sa gubitkom od 17,6 milijardi dinara, dok je prethodne godine zabeležen minus od oko 16 milijardi dinara. Jedina godina sa pozitivnim rezultatom bila je 2021, kada je, zahvaljujući visokim cenama čelika, ostvaren profit od 23,4 milijarde dinara.

 

HBIS je 2021. bio i najveći izvoznik u Srbiji sa izvozom vrednim 752,7 miliona evra, ali su nagomilani gubici već 2023. dostigli 283 miliona evra. To je gotovo isti iznos koji je država preuzela kada je 2016. godine otplatila sve stare dugove železare pre njenog preuzimanja od strane kineske kompanije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar