Sporazum između Ukrajine i SAD o predlogu prekida vatre stavlja teret na Putina

Manje od dve nedelje nakon što je Donald Trump kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog tokom sukobu u Ovalnom kabinetu, američki predsednik je izvršio pritisak na Rusiju da prihvati sporazum o prekidu vatre sklopljen sa savetnicima Zelenskog.

Sporazum koji su američki i ukrajinski pregovarači postigli u Saudijskoj Arabiji o prekidu sukoba od 30 dana, koji je počeo invazijom Rusije pre tri godine, sada zavisi od Vladimira Putina, koji možda nema dovoljno podsticaja da ga se pridržava.

"Nadajmo se da će i predsednik Putin pristati na to i da možemo da pokrenemo stvari", rekao je Trump novinarima u Beloj kući u utorak. "Za tango je potrebno dvoje."

Uslovi predloga objavljeni su nakon osam sati sastanaka u Džedi između ukrajinskih i američkih zvaničnika, uključujući državnog sekretara Marca Rubioa i savetnika za nacionalnu bezbednost Mikea Waltza. U zamenu za ukrajinsko prihvatanje američkog predloga, Trumpova administracija je pristala da ukine zamrzavanje vojne pomoći i obaveštajnih podataka za Kijev.

Bio je to dogovor zahvaljujući kojem je Ukrajina uspela da se vrati u Trumpovu milost nakon katastrofalnog sastanka u Ovalnom kabinetu koji se pretvorio u žestok meč između Zelenskog, Trumpa i potpredsednika JD Vancea. U ovoj rundi, ukrajinska delegacija je potvrdila svoju želju za mirom, ali je inače napravila malo ustupaka.

"To je prilično pametan potez Ukrajinaca", rekao je Samuel Charap, viši politikolog u RAND-u. "Oni prebacuju odgovornost na Rusiju da ili prihvati aranžman kojem bi se inače potpuno protivili, ili da rizikuju Trumpov gnev."

Bloomberg

 

Putinovi zahtevi

Trump je rekao da će američki zvaničnici razgovarati sa svojim ruskim kolegama u sredu i da je moguće da će razgovarati sa Putinom ove nedelje. Ali Putin može da postavi svoj skup uslova koje bi Ukrajini i njenim evropskim saveznicima bilo teško da prihvate.

Sporazumi o prekidu vatre nakon Putinovih početnih upada u Ukrajinu propali su 2014. i 2015. zbog kršenja Rusije, ostavljajući sukob da tinja do ruske invazije 2022. godine. Rusija je već postavila sopstveni skup zahteva za dugoročnim sporazumom.

Moskva je odbacila prisustvo evropskih trupa u Ukrajini koje bi mogle da deluju kao mirovne snage. Takođe insistira na zadržavanju teritorije koju je zauzela, da Ukrajina odustane od težnje da se pridruži Severnoatlantskom savezu i da se u Ukrajini održe predsednički izbori.

Britanski premijer Keir Starmer nazvao je sporazum u Džedi "izvanrednim prodorom" i rekao da je "lopta sada na ruskom terenu". Rusija sada mora da pristane na prekid vatre i prekid borbi.

Intenzivna diplomatija, koju je predvodila Velika Britanija, vođena je iza kulisa kako bi se pomoglo SAD i Ukrajini da postignu sporazum, rekao je britanski zvaničnik koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.

Umesto da potpuno odbaci američko-ukrajinski plan, Putin bi mogao da pokuša da ponovo pregovara o njemu ili da kaže da se on ne odnosi na teritoriju koju je Ukrajina zauzela u ruskoj oblasti Kursk, rekao je John Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini.

"Drugim rečima, Moskva će nastaviti da održava svoj kurs, a šta će onda reći Trumpova administracija?" pita se Herbst, koji je sada viši direktor u Atlantskom savetu.

Marco Rubio i Mohammed bin Salman/Bloomberg

 

Trump, koji je više puta rekao da veruje da Putin želi mir, mogao bi da podrži neke od njegovih zahteva, mogao bi ponovo da otvori pitanje menjanja sporazum koji su njegovi emisari postigli. Zapadni bezbednosni zvaničnici kažu da Putin namerno postavlja maksimalističke zahteve jer zna da će oni biti neprihvatljivi za Ukrajinu i Evropu i da je spreman da nastavi borbu, preneo je Bloomberg u utorak.

Waltz je u Džedi rekao novinarima da je ukrajinska delegacija "napravila konkretne korake i dala konkretne predloge", uključujući "kako će se ovaj rat trajno završiti". Dve nacije su u zajedničkom saopštenju navele da su se takođe složile da zaključe "što je pre moguće" sporazum kojim je Trump zahtevao da SAD učestvuju u ukrajinskom razvoju minerala.

U video-obraćanju Ukrajincima, Zelenski je rekao da je "Ukrajina spremna za mir" i da "Rusija mora da pokaže da li je spremna da okonča rat ili da nastavlja rat".

Trump je poslao Rubija i Waltza da se sastanu sa ukrajinskom delegacijom nakon "eksplozije" u Ovalnom kabinetu 28. februara koja je dovela do obustave kritične vojne pomoći Ukrajini. Upitan u utorak da li će Zelenski sada biti pozvan nazad u Belu kuću, Trump je rekao: "Naravno, apsolutno".

Rubio i Waltz sastali su se sa glavnim pomoćnikom ukrajinskog predsednika, Andrijem Jermakom, i ministrima odbrane i spoljnih poslova zemlje Rustemom Umerovom i Andrijem Sibihom.

Moskovska misija

Predlog primirja dolazi u trenutku kada je Ukrajina teško pritisnuta duž linije fronta zbog nedostatka oružja i ljudstva.

Američki izaslanik Steve Witkoff trebalo bi da se sastane sa Putinom u Moskvi, preneo je Bloomberg News. Među podsticajima koje može da ponudi Putinu da prihvati prekid vatre jeste i sastanak na vrhu sa Trumpom.

Steve Witkoff ispred Bele kuće/Bloomberg

 

Ruski zvaničnici nisu odmah odgovorili na sporazum između SAD i Ukrajine. Međutim, Fjodor Lukjanov, šef Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, istraživačkog centra koji savetuje Kremlj, rekao je da "način na koji je ovo formulisano verovatno neće nikoga zadovoljiti".

"Mnogo puta smo rekli da neće biti primirja dok se ne ugovore uslovi za trajni mir", rekao je Lukyanov. "Ovde nisu navedeni nikakvi uslovi, sve će morati naknadno da se dogovori.

- U pisanju teksta pomogli: Jordan Fabian, Alex Wickham, Daryna Krasnolutska, Aliaksandr Kudrytski, Volodymyr Verbianyi i Christine Burke.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar