Trump želi da istisne interese EU iz Ukrajine

SAD žele kontrolu svih velikih budućih investicija u infrastrukturu i vađenje mineralnih sirovina u Ukrajini, uz moguće dobijajanje veta na bilo koju ulogu drugih ukrajinskih saveznika, sugeriše novi nacrt američko-ukrajinskog sporazuma o mineralima u koje je imao uvid Bloomberg. Ovaj pokušaj administracije Donalda Trumpa da istisne interese Evropske uniije iz Ukrajine, ne samo što bi potkopalo ukrajinsku kadidaturu za članstvo u EU, već bi mogao da bude još jedan plan dubokih nesaganja između SAD i EU, nakon što se zahuktao trgovinski rat carinama između dva nekad bliska transatlantska partnera.

Međutim, mirovni pregovori u Ukrajini u narednom periodu, procenjuju analitičari, tek će biti predmet žestokih svađa između Vašingtona i Brisela, između ostalog, zbog toga što EU nije za pregovaračkim stolom, a jedna o ključnih komponenti u postepenom postizanju prekida vatre i na kraju trajnog mira je i postepeno ukidanje kaznenih sankcija Rusiji.

Štaviše, evropski stav prema SAD-u kada su u pitanju Ukrajina, evropsko naoružavanje, bezbednost i odbrana, kako ukazuju pojedini evropski geostratezi, biće uzrok na podelu evropske dvadesetsedmorice na dva suprostavljena tabora.

Nova američka ponuda Kijevu

Prema saznanjima Bloomberga, u novom nacrtu sporazuma SAD i Ukrajine o mineralima Trumpova administracija zahteva "pravo prve ponude" na ulaganja u sve projekte infrastrukture i prirodnih resursa. Osim toga, američka vlada bi imala pravo preče kupovine ukrajinskih metala, minerala, nafte i gasa, pod komercijalnim uslovima, pri čemu bi Kijevu bio zabranjeno da prodaje ključne minerale zemljama koje su "strateški konkurenti" SAD-a.

Ako Kijev to prihvati, sporazum bi dao Amerikancima da ogromnu moć da u zemlji, koja pokušava da se uskladi sa standardima EU i njoj se pridruži, kontrolišu ulaganja u projekte uključujući puteve i železnice, luke, rudnike, naftu i gas i vađenje minerala od kritičnog značaja.

Ova dramatična ekspanzija ekonomskog uticaja SAD bi mogla da potkopa nastojanja Kijeva na putu ka članstvu u EU, između ostalog i zbog toga što je predviđen specijalni investicioni fond za rekonstrukciju Ukrajine, koji bi kontrolisao Vašington i imao pravo na sav profit uz četiri odsto godišnje kamate dok se njihova investicija ne vrati. Osim toga, Kijev bi bio obavezan da uloži 50 odsto zarade od svih novih prirodnih resursa i infrastrukturnih projekata, dok bi se kao američki doprinos tom fondu smatrale sve "materijalne i finansijske beneficije" koje su SAD pružile Ukrajini od početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Drugim rečima, Ukrajina bi ovime na posredan način morala prvo da otplati svu američku vojnu i ekonomsku podršku pruženu protekle tri godine pre nego što dobije bilo kakav prihod iz ovog partnerskog fonda.

Sporazum bez bezbednosnih garancija

Novi predlog sporazuma, kako ocenjuje spoljnopolitičkog urednik londonskog lista Independent Sam Kiley primorava Ukrajinu "da bira između života kao američka ekonomska kolonija i ruske okupacije".

Potpisivanje prethodnog nacrta sporazume je otkazano, nakon javne svađe predsednika Ukrajine sa predsednikom i potpredsednikom SAD u Ovalnom kabinetu. Ovog puta, zasad nema oštrih i prevelikihi reakcija šefa ukrajinske države, već poznavaoci prilika kažu da se sada iza zatvorenih vrata u diplomatskoj komunikaciji očekuje ukrajinski odgovor na američke predloga.

"Potpuni sporazum koji su predložile SAD zahteva detaljnu studiju, a uslovi se stalno menjaju tokom pregovora", rekao je Zelenski novinarima, koji je jedino govorio o tome da se Kijev ne odriče kontrole nad svokom nuklearnom elektranom, kao i da je prerano reći da je sporazum postignut. "Mi podržavamo saradnju sa SAD-om, ne želimo da damo nijedan signal koji bi mogao da podstakne SAD da zaustave pomoć Ukrajini".

Bloomberg

Kako kaže stručnjak za energetsko pravo u Atlantskom savetu, Alan Riley, ovaj sporazum je "dokument o eksproprijaciji", koji bi mogao da poremeti potencijalno pridruživanje Ukrajine EU. U razgovoru za londonski Telegraph, on ističe da u njemu "nema garancija, nema klauzula o odbrani, a SAD ništa ne daju".

"Amerikanci mogu da odšetaju, a Ukrajinci ne mogu. Nikad nisam video nešto tako", rekao  je za Telegraph profesor Riley, dodajući da ovaj sporazum "nije kompatibilan sa članstvom u EU i možda je i to deo svrhe". "Moram da se zapitam da nije možda prava namera da se Zelenskog natera da to odbije".

U sporazumu se nigde ne pominju bezbednosne garancije koje Ukrajina traži u okviru mirovnih sporazume, koje vode SAD, pri čemu američki zvaničnici ponavljuju da će sam ekonomski sporazum biti najbolja zaštita Ukrajine.

"Sporazum o mineralima nudi Ukrajini priliku da uspostavi trajne ekonomske odnose sa Sjedinjenim Državama što je osnova za dugoročnu bezbednost i mir", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD James Hewitt. "To će ojačati odnose naše dve nacije i biti od koristi obema stranama".

Neki izveštaji sugerišu da Ukrajina ima nalazišta minerala vredna najmanje 10.000 miijardi dolara, uključujući litijum, grafit i titanijum. Ipak, ne zna se mnogo o tome koliko je komercijalno održivo vađenje ovih procenjenih rezervi. Prema pojedinim procenama, za SAD su možda interesantnije ukrajinske rezerve uglja, rude gvožđa i uranijuma jer je, nakon izgradnje rudnika i njihovog vađenja, lakše prodati njihove zalihe direktno na tržištu budući da ne zahtevaju dodatnu obradu, poput grafita i drugih retkih sirovina koje se dominatno prerađuju u Kini uz brojne ekološke i tehničke probleme.

EU protiv ublažavanja sankcija Rusiji

I dok mediji primećuju da u svojim mirovnim naporima Trump traži niz ustupaka od Zelenskog, ali ne i od Putina, "slon u sobi" o kojem se u međunarodnoj javnosti upadljivo ćuti jeste to da će vrlo brzo Trump otvoreno tražiti od Evropske unije da postepeno ukida sankcije Rusiji uvedene zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Konkretno, nedavno su SAD i Rusija objavile postizanje sporazuma Rusije i Ukrajine o prekidu vatre na Crnom moru, pri čemu je Kremlj u odvojenom saopštenju naveo za to niz preduslova za primenu sporazuma, ukljućujući i ukidanje sankcija ruskim bankama i kompanijama koje se bave izvozom poljoprivrednih proizvoda i veštačkih đubriva.

Baš kao i pre dve godine, Rusija zahteva da se ukinu ograničenja za rusku državnu poljoprivrednu banku, Rosselkhozbank, i druge finansijske institucije uključene u trgovinu prehrambenim proizvodima i đubrivima, uključujući njihovo povezivanje sa međunarodnim platnim sistemom SWIFT. Drugim rečima, Kremlj želi da time stvori jedan uspešan presedan za zaobilaženje zapadnih sankcija i, kako ističu pojedini evropski analitičari, "pumpanje devizne likvidnosti u rusku ekonomiju".

Da bi taj preduslov bio ispunjen, osim Amerikanaca, sankcije moraju da ublaži i EU i ostale evropske zemlje budući da je, primera radi, sedište SWIFT-a u Belgiji i potpada pod jurisdikciju EU. Na samitu u Parizu u četvrtak, pak, koalicija evropskih lidera odbacila je tu mogućnost.

"Sada nije vreme za ukidanje sankcija. Naprotiv, ono o čemu smo razgovarali je kako možemo da povećamo sankcije da bismo podržali inicijativu SAD da dodatnom pritiscima dovedu Rusiju za sto", rekao je britanski premijer Keir Starmer novinarima u četvrtak u Parizu, dodajući da je zajednički stav 27 evropskih lidera da Rusija igra igru te da je neophodno "ozbiljnije dovesti Rusiju za pregovarački sto".

U Parizu je i finski predsednik Alexandar Stubb rekao je da evropski lideri već rade na sledećem paketu sankcija, dok je Zelenski istakao da bi Evropu, osim Kijeva, za pregovaračkim stolom o okončanju rata trebalo predstavljati još nekoliko zemalja.

"Evropa je veoma velika i mora imati jasnu zastupljenost za ovim pregovaračkim stolom. Danas smo se svi složili da će Evropu predstavljati Francuska i Velika Britanija – Macron i Starmer. To je zajednički stav svih lidera", rekao je Zelenski, dodavši da se generalno ne plaši nikakvog pregovaračkog formata i da je Putin "taj koji nije spreman za direktne pregovore".

Račvanje unutar Evropske unije

I dok se mogući sukob Trumpa sa Evropljanima oko pregovara sa Rusijom već čini očiglednim, naziru se i nove podele unutar same Evropske unije i to po pitanju odnosa prema Trumpovoj Americi. Proteklih meseci su se čule ideje o otklonu i nezavisnosti EU od SAD-aod brojnih evropskih lidera EU, ali postaje sve jasnije da za takav otklon nije, ne samo Mađarska, već i neke veće zemlje, poput Italije.

Italijanska premijerka Giorgia Meloni odbacila je ideju da će Italija morati da izabere stranu između SAD i Evrope, ocenjujući ovu dilemu kao detinjastu i površnu i insistirajući da će učiniti sve što je potrebno da odbrani interese svoje zemlje. Ona je u razgovoru za londonski Financial Times istakala da je u interesu svih da se prevaziđu ozbiljne napetosti u transatlantskim odnosima, ističući da Trumpa ne vidi kao protivnika te da su reakcija pojedinih evropskih lidera na Trampa pomalo previše političke.

Bloomberg Mercury

 

"Ja sam konzervativka. Trump je republikanski lider. Sigurno sam bliža njemu nego mnogim drugima, ali razumem lidera koji brani svoje nacionalne interese. Ja branim svoje", rekla je Melon, dodajući da se nada da će Trampov "konfrontacijski" pristup evropskoj odbrani biti preko potreban stimulans za kontinent da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost. "Italija može da ima dobre odnose sa (Sjedinjenim Državama) i ako postoji nešto što Italija takođe može da uradi da se izbegne konfrontacija (SAD-a) sa Evropom i izgradi mostove, ja ću to učiniti — i to je u interesu Evropljana".

Dok se mnogi u Evropi plaše da se Trump sprema da primora Ukrajinu na nepovoljan mirovni sporazum, Meloni je izrazio veru u Trumpove napore, nglašavajući potrebu za jakim garancijama kako bi se osiguralo da u budućnosti Rusija ne krene ponovo u rat. Ona je, pak,  skeptična prema francuskom i britanskom predlogu o evropskim snagama u Ukrajini  koje bi, kako kaže, Moskva mogla da vidi kao provokaciju.

"Ovde moramo da budemo oprezni. To se više može posmatrati kao pretnja" rekla je ona, ističući da se ona zalaže za to da NATO, bez ukrajinskog članstva u alijansi, proširi i na Ukrajinu svoju klauzulu o međusobnoj odbrani iz člana 5 Vašingtonskog sporazuma o osnivanju vojnog bloka.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar