BBA analiza: Da li će Kina uticati na tržište nafte?

Kineska centralna banka usvojila je novi krug podsticaja privrede kroz monetarno kvantitativno popuštanje kako bi podstakla ekonomski rast. On bi, prema ciljevima Pekinga, trebalo da dostigne pet odsto. Smanjenjem obavezne rezerve banaka u privredu će se sliti dodatne 142 milijarde dolara. Repo stopa (stopa po kojoj centralna banka zemlje pozajmljuje novac komercijalnim bankama) i kamatne stope za postojeće stambene kredite takođe se smanjuju za 0,5 procentnih poena.

Može li kineska monetarna politika bez uključivanja dodatne fiskalne politike imati značajan uticaj na rast cena nafte?

Novi kineski podsticaji ne utiču direktno na cene nafte. Potrošnja Kine u kombinaciji sa visokim uvozom nafte iz Rusije (oko 18 odsto ukupnih potreba) ne utiče značajno na svetski rast cena nafte. Naftu trenutno najviše pogađaju previranja na Bliskom istoku, slabija tražnja na svetskom nivou i mogući povratak Libije na globalno tržište (sa oko 0,5 odsto svetske ponude).

Na Kinu otpada 16 odsto svetske potražnje za naftom, što će reći da je zemlja jedan od najvećih svetskih potrošača. U prvih osam meseci ove godine tražnja iz Kine smanjena je za više od pet odsto na godišnjem nivou, što doprinosi stabilizaciji cena nafte na nižim nivoima nego prethodnih meseci. Takođe, prema indeksima koji prate raspoloženje menadžera, ne primećuje se značajniji oporavak kineske privrede.

PMI (engl. Purchasing Managers' Index - indeks menadžera nabavke) u proizvodnji je i dalje ispod 50 (što ukazuje na smanjenje), dok je indeks poverenja u sektoru usluga neznatno iznad 50. Iskorišćenost industrijskih kapaciteta je trenutno 74,9 odsto - ispod petogodišnjeg proseka, što takođe ne ide u prilog argumentu da bi Kina mogla da ima značajan uticaj na rast cena nafte.

Ruska nafta je istorijski jeftinija u poređenju sa brentom iz Severnog mora. S druge strane, bilateralni sporazum Rusije i Kine stavlja kineski uvoz ruske nafte u privilegovan položaj, što zapravo omogućava uvoz po cenama nižim od tržišnih, zaobilazeći sankcije. Upravo iz tog razloga kineski fiskalno-monetarni stimulans nema uticaja na svetsku cenu nafte, jer će i u slučaju oporavka proizvodnje i snažnijeg privrednog rasta Kina verovatno većinu potrebnih količina uvoziti iz Rusije.

 

Na tržištima kapitala može se detektovati pesimistično, takozvano "bikovsko" raspoloženje po pitanju cene nafte. Naime, razlika između procene analitičara za poslednji kvartal ove godine i krive fjučersa je deset dolara - kriva je obrnuta (fjučers cene su niže od onih na spot tržištu) s obzirom na to da učesnici na tržištu očekuju niže cene u budućnosti, odražavajući zabrinutost zbog moguće prevelike ponude ili slabljenja tražnje.

Kakva su predviđanja?

Naš stav je malo rezervisaniji u odnosu na druge analitičare i očekujemo blagi postepeni rast cene nafte tipa brent ka 75 dolara po barelu. Uz to, kineski stimulans nema uticaja na rast cena nafte. Povećanje isporuka električnih vozila i smanjenje proizvodnje dizel-vozila takođe smanjuju potražnju za naftom u Kini. S druge strane, sporovi na Bliskom istoku sa mogućom obustavom saobraćaja kroz Suecki kanal i neizvesnost oko izvoza nafte iz Libije vrše pritisak na rast cena nafte.

Nemiri na Bliskom istoku će sigurno povećati volatilnost cena nafte, posebno ako se Iran više uključi (ili napadne rafinerije), pošto on čini oko četiri odsto svetske ponude. Na nivou planete, verujemo da postoji veći rizik povezan sa stabilizacijom cena nafte oko 75 dolara za barel nego rizik da nafta poraste iznad 80 dolara za barel.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar