Pregled berze - Wall Street obara rekorde, Powell pod pritiskom, nafta u padu

Zabeležen je rast cena akcija na Wall Streetu naviše zbog smirivanja napetosti na Bliskom istoku i blagih komentara predsednika Federalnih rezervi Jeromea Powella o smanjenju kamatnih stopa. S&P 500 je na rekordno visokom nivou, ali će temelji tog rasta uskoro biti testirani objavama o zaradi u narednim nedeljama, piše Bloomberg.

Prema Bloomberg Intelligenceu, Wall Street očekuje da će zarada u drugom kvartalu porasti za 2,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je najslabiji rast u dve godine. Dodatnu zabrinutost izaziva i činjenica da se očekuje da će samo šest od 11 sektora u S&P 500 zabeležiti rast zarade, što je najmanje od prvog kvartala 2023. godine, prema procenama Yardeni Researcha.

Pogledajmo globalna tržišta akcija prošle nedelje: indeks S&P 500 porastao je za 3,41 odsto, tehnološki indeks Nasdaq za 4,36 odsto, a industrijski prosek Dow Jones za 3,89 odsto.

U Aziji, kineski indeks CSI 300 porastao je za 2,36 odsto, japanski Nikkei za nešto manje od pet odsto, korejski Kospi za 2,13 odsto, a hongkonški Hang Seng za četiri odsto.

Evropa je takođe bila zelena: nemački DAX je završio nedelju s porastom od 3,40 odsto, francuski CAC 40 je dobio 1,88 odsto, britanski FTSE 0,28 odsto, Euro Stoxx 1,94 odsto, a Euro Stoxx 600 1,50odsto.

Akcije su takođe porasle zbog obećanja novih trgovinskih sporazuma. Američki ministar trgovine Howard Lutnick izjavio je u petak da su Sjedinjene Američke Države i Kina postigle dogovor, dodajući da se Bela kuća približava postizanju sporazuma sa 10 glavnih trgovinskih partnera pre roka za uvođenje odmazde, 9. jula.

U međuvremenu, američko Ministarstvo finansija objavilo je sporazum sa saveznicima G7 koji će omogućiti američkim kompanijama da budu oslobođene nekih poreza koje nameću druge zemlje u zamenu za povlačenje predloga "odmazde" iz Trumpovog zakona o porezu.

Bloomberg

 

'Kasni' Powell

Predsednik FED-a ponovio je zakonodavcima da banka ne planira da uskoro smanji kamatne stope dok zvaničnici čekaju više informacija o ekonomskom uticaju carina predsednika Donalda Trumpa. "Efekti carina će zavisiti, između ostalog, od njihovog konačnog nivoa", rekao je Powell u saopštenju pripremljenom za Kongres u utorak. "Za sada smo u dobroj poziciji da sačekamo više informacija o verovatnom toku ekonomije pre nego što razmotrimo bilo kakve izmene naše monetarne politike."

Powellove izjave pred Odborom za finansijske usluge Predstavničkog doma usledile su nakon prošlonedeljne odluke FED-a da zadrži kamatne stope nepromenjenima. Naglasio je da kreatori politike ne bi trebalo da žure sa akcijama, što je suprotno nedavnim izjavama guvernera Christophera Wallera i Michelle Bowman, koji su signalizirali spremnost za smanjenje već u julu.  Krishna Guha iz Evercora  kaže da je "uravnoteženi Powell" zadržao fokus na septembru, a ne na julu.

Odluka centralne banke da ne menja kamatne stope razljutila je Trumpa, koji je dosledno pozivao na smanjenje kamatnih stopa i tvrdio da održavanjem kamatnih stopa nepromenjenima Fed održava visoke troškove zaduživanja za američku vladu.

Da li se isplati klađenje na rast evropskih berzi?

Rizici koje predstavljaju trgovinske i geopolitičke tenzije će usporiti, ali neće zaustaviti evropske akcija, kažu stratezi s Wall Streeta. Očekuje se da će indeks Stoxx Europe 600 završiti godinu na oko 557 bodova, prema prosečnoj proceni 19 stratega koje je anketirao Bloomberg. To bi predstavljalo dodatni dobitak od 4,5 odsto u odnosu na njegovu trenutnu vrednost. Sve u svemu, investitori bi ove godine mogli da ostvare prinos od 10 odsto klađenjem na indeks 600 evropskih akcija.

Labavija monetarna politika i veća državna potrošnja trebalo bi da podstaknu evropske akcije da prevaziđu rizike koji proizlaze iz carina i rastućih međunarodnih tenzija. Da li se isplati klađenje u rast evropskih berzi?

Kriza na Bliskom istoku: Zašto je reakcija tržišta bila tako mirna?

Kriza između Izraela i Irana okončana je početkom nedelje (barem za sada) krhkim primirjem između dve strane. Reakcija finansijskih tržišta na eskalaciju situacije, izuzev skoka cena nafte, može se čak opisati kao "ravnodušna". "Uticaj eskalacije tenzija na Bliskom istoku tržišta kapitala prihvatila su prilično mirno", rekao je za Bloomberg Adriju  Matej Krajnik iz Generali Investmentsa. 

 

"Ako se primirje održi, a nema garancije da hoće, tržišta će ga nesumnjivo pozdraviti jer će smanjiti određenu neizvesnost“, rekao je za Bloomberg Daniel Murray, glavni izvršni direktor EFG Asset Managementa. Niže cene nafte smanjiće inflacijske pritiske i "pomoći u podršci potrošačkim trendovima, a time i ukupnom rastu".

Primirje je uzrokovalo značajan pad cena nafte. U vreme pisanja ovog teksta, barel nafte tipa Brent iz Severnog mora trgovao se oko 68 dolara, što je nivo na koji je pala od završetka rata između Izraela i Irana.

Izraelske akcije dostigle su rekordne visine nakon američkog napada na Iran

Izraelske akcije dostigle su nove rekorde nakon što su Sjedinjene Američke Države u nedelju pokrenule napad na iranska nuklearna postrojenja. Lokalno tržište je prošle nedelje zabeležilo najbolje nedeljne rezultate od maja 2020. godine, a strani mediji izveštavaju da je eskalacija sukoba između Irana i Sjedinjenih Američkih Država izazvala talas optimizma na lokalnom tržištu - i među institucionalnim i individualnim investitorima, kao i stranim investitorima.

 

Bloomberg

 

Rast referentnog indeksa od 6,1 odsto prošle nedelje ujedno je i najveći dobitak u prvoj nedelji bilo kojeg rata ili vojne operacije. Yaniv Pagot, potpredsednik za trgovanje na berzi u Tel Avivu, rekao je za Bloomberg da tržište pokazuje "oprezan optimizam uprkos sigurnosnoj situaciji".

"Rast indeksa odražava poboljšanje rizika zemlje, odnosno pad premije rizika za Izrael", objasnio je u nedelju. U Izraelu su banke predvodile rast akcija, dok je proizvođač vojne opreme Elbit Systems pao za više od dva odsto.

Bum berze u SAD: hiljade novih milionera svaki dan zahvaljujući berzi

Sjedinjene Američke Države su prošle godine svakodnevno dobijale više od hiljadu novih milionera, a rast bogatstva uglavnom je uzrokovan naglim rastom berzi, otkriva novi izveštaj švajcarske banke UBS. Više od 684.000 novih milionera stvoreno je širom sveta u 2024. godini, od čega više od 379.000 u SAD. Sveukupno, globalno bogatstvo poraslo je za 4,6 odsto, ali "rast nipošto nije bio ujednačen i uglavnom je bio koncentrisan u SAD", navodi se u Izveštaju o globalnom bogatstvu UBS-a za 2025. godinu.

U izveštaju se kao ključni faktori globalnog rasta bogatstva navode stabilan američki dolar i procvat tržišta kapitala. Rast je bio umereniji u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku, gde su zemlje poput Belgije, Francuske i Nemačke izgubile mesta na lestvici prosečnog bogatstva po odrasloj osobi u američkim dolarima.

Novi rekord za Nvidiju, koja je svrgnula Microsoft s trona

Akcije Nvidije dostigle su rekordni nivo u sredu, čineći vodećeg proizvođača čipova za veštačku inteligenciju najvrednijom kompanijom na svijetu. Deonica je porasla za 4,3 odsto, na 154,31 dolara, probivši prethodni rekord iz januara. Ova nova prekretnica dolazi nakon rasta od 63 odsto od aprila, čime je tržišna kapitalizacija Nvidije porasla za gotovo 1,5 hiljada milijardi dolara.

Sredinom godine profit je takođe učinio Nvidiju najvećom javno trgovanom kompanijom na svetu, s tržišnom kapitalizacijom od oko 3,77  hiljada milijardi dolara. Takođe je pretekla Microsoft, čija se vrednost procjenjuje na 3,66  hiljada milijardi .

despositphotos

 

Jensen Huang počinje prodaju akcija Nvidije

Izvršni direktor proizvođača čipova Nvidia, Jensen Huang, počeo je da prodaje akcije svoje kompanije, što je njegova prva transakcija u okviru plana koji mu omogućava da do kraja godine proda akcije u vrednosti do 865 miliona dolara. Huang je 12. najbogatija osoba na svetu sa bogatstvom od 126 milijardi dolara, koje gotovo u potpunosti čine akcije Nvidije.

Jensen Huang je prodao 100.000 ackija za 14,4 miliona dolara tokom dva dana, 20. i 23. juna, prema dokumentima podnetim Komisiji za hartije od vrednosti i berzu u ponedeljak. Huangova prodaja deo je novog plana 10b5-1 odobrenog u martu i najavljenog prošlog meseca u kvartalnom izveštaju Nvidije.

Najviša vrednost evra od septembra 2021.

Na deviznom tržištu su se intenzivirale spekulacije da bi američka centralna banka mogla da smanji kamatne stope ranije nego što se prvobitno očekivalo. Mogućnost smanjenja stope stavila je dolar pod pritisak u trgovanju u odnosu na sve ostale glavne valute. Dolar je bio pod pritiskom zbog izveštaja u Wall Street Journalu o nasledniku predsednika američke centralne banke. Američki predsednik Donald Trump mogao bi da odluči o nasledniku već u septembru ili oktobru, iako će Powell ostati na funkciji do maja.

Rast evra rezultat je konvergencije faktora. Podstaknut je fiskalnim stimulansima u Evropi, padom poverenja u monetarnu politiku SAD i akumulacijom spekulativnih kratkih pozicija u dolarima. Dok Evropska centralna banka (ECB) nastavlja svoj ciklus smanjenja kamatnih stopa, ključni potez koji podržava snagu evra došao je iz Nemačke, izveštava Euronews. U martu je Bundestag odobrio ustavni amandman kojim se vojni i infrastrukturni izdaci izuzimaju od strogog zakona o kočnici duga.

Bloomberg

 

Želim investirati u zlato. Da li da to uradim putem ETF-a?

"Budući da zlato ne generiše novčani tok (nema kamate ni dividende), njegova glavna svrha je očuvanje vrednosti u neizvesnim uslovima“, rekao je Lojze Kozole. Koje su prednosti i mane?

Hrvati s još jednom IPO-om: Akcija Žita s 18,5 na 22 evra

"Odluka o IPO-u (inicijalnoj javnoj ponudi, op. ur.) bila je logična“, rekao je Marko Pipunić, izvršni direktor Žito Grupe, na predstavljanju detalja javne ponude kompanije u četvrtak. Počela je u petak, 27. juna 2025. godine, i trajaće do srede, 9. jula 2025. godine.

Zainteresovanim investitorima biće dostupno ukupno 6,6 miliona akcija, a očekuje se da će cena po akciji biti između 18,5 i 22 evra. Ponuđene akcije uključuju novoizdane akcije (4.371.535), trezorske (do milion) i akcije na prodaju (1.280.385).

Pored novoizdatih akcija, uprava Žita će ponuditi do milion vlastitih akcija, a Marko Pipunić i njegova supruga Marijana Majić Pipunić će ponuditi javnosti dodatnih 896.270, odnosno 384.115 akcija.

 

Šta pratimo ove nedelje?

Ponedeljek, 30. jun

• Podaci o inflaciji biće objavljeni u Nemačkoj.

• Forum ECB-a će početi u Portugalu.

• Japan će objaviti podatke o industrijskoj proizvodnji.

• Nemačka će objaviti podatke o maloprodaji.

• Banka Slovenije će objaviti konsolidovani bilans stanja monetarnog sistema i direktnih investicija.

• Surs će objaviti podatke o inflaciji.

Utorak, 1. jul

• PMI-ji za proizvodnju biće objavljeni u evrozoni, Kini i SAD-u.

• Christine Lagarde i Jerome Powell će govoriti na konferenciji ECB-a.

• Podaci o nezaposlenosti biće objavljeni u Nemačkoj.

Sreda, 2. jul

• Evrostat će objaviti podatke o nezaposlenosti.

• Kina će biti domaćin Svetskog mirovnog foruma.

• Tesla će otpustiti podatke o prodaji automobila u drugom kvartalu.

Četrtak, 3. jul

• Podaci kompozitnog PMI indeksa biće objavljeni u eurozoni, Kini i SAD.

• SAD će objaviti izveštaj o novim radnim mestima i nezaposlenosti.

Petak, 4. jul

• U SAD će berze biti zatvorene zbog praznika.

• Trumpov rok za potpisivanje zakona o budžetu.

• U Nemačkoj će biti objavljeni podaci o fabričkim porudžbinama.

• Francuska će objaviti podatke o industrijskoj proizvodnji.

• Surs će objaviti podatke o izvozu i uvozu robe.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar