Zlato testira psihološku granicu od 3.000 dolara za uncu?

Cena zlata u dolarima je nedavno probila sve takozvane psihološke barijere i kreće se oko najviše istorijske vrednosti. Za uncu zlata od 31,1 gram mora se izdvojiti dobrih 2.660 dolara, što je za 30 odsto više nego na početku godine. Mnogi se pitaju može li cena zlata da probije barijeru od 3.000 dolara po unci.

Na tržištu se desio gotovo cunami faktora koji je ubrzao cene zlata. Pad dolara i smanjenje ključnih kamatnih stopa Federalnih rezervi (Fed) samo su dolile ulje na vatru. Varnicu su već zapalili geopolitički faktori, ekonomski rizici i snažna potražnja institucionalnih investitora.

Pet glavnih faktora za rast cene zlata: Kupovine centralnih banaka. Jedan od najvažnijih faktora rasta cene zlata su kupovine centralnih banaka širom sveta. Ova tendencija ne pokazuje znake jenjavanja jer mnoge zemlje pokušavaju da na taj način prebace svoje rezerve sa tradicionalnih fiat valuta. Održiva tražnja ovih institucionalnih kupaca pruža solidnu osnovu za dalji rast cena i verovatno će igrati ulogu u kretanju cena zlata u narednim periodima. Svetsko ekonomsko okruženje je prilično neizvesno. Inflacija, rizik od recesije i tekuće geopolitičke tenzije stvorili su okruženje u kojem status sigurnog utočišta zlata postaje sve privlačniji. Želja investitora za ovim plemenitim metalom ne jenjava. Uprkos visokoj ceni, to ih ne obeshrabruje od kupovine. Održiva tražnja i maloprodajnih i institucionalnih investitora mogla bi da nastavi da podržava više cene. Rastuća industrijska potražnja dodaje još jedan nivo podrške ceni zlata. Zbog svoje odlične provodljivosti i otpornosti na koroziju i savitljivost, zlato je idealna komponenta u mnogim visokotehnološkim uređajima, od pametnih telefona do napredne medicinske opreme. Ponuda zlata je ograničena i cena ulaska na tržište je visoka. Ograničena nova nalazišta zlata i sve veći izazovi i troškovi povezani sa eksploatacijom mogu doprineti rastu cena na duži rok. Kako lako dostupna nalazišta zlata postaju sve ređa, troškovi proizvodnje rastu, što može rezultovati višim donjim pragom cena zlata.

Centralne banke gomilaju zlato i smanjuju izloženost dolaru

Centralne banke smatraju zlato važnom investicijom, koju koriste kao skladište vrednosti, rezervu likvidnosti i zaštitu od valutnog rizika. Nedavno je zlato takođe postalo poželjna imovina zemalja koje su podvrgnute finansijskim sankcijama i zamrzavanju imovine.

 

Sjedinjene Američke Države (SAD) i članice evrozone drže više od 50 odsto ukupnih rezervi, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Banka za međunarodna poravnanja (engl. Bank for International Settlements - BIS) zajedno kontrolišu skoro devet odsto rezervi, pokazuju najnoviji podaci MMF-a. Najveće rezerve zlata imaju SAD, koje trenutno prelaze 8.100 tona, što je 23 odsto ukupnih svetskih rezervi. Preostale zlatne rezerve podeljene su među razvijenim zemljama, koje zajedno drže oko dve trećine, dok tržišta u razvoju čine jednu trećinu. Prema poslednjim podacima, Rusija raspolaže sa sedam odsto svetskih rezervi, što je više od 2.300 tona.

 

Zlato čini oko 18 odsto svih rezervi centralnih banaka i stalno raste poslednjih godina, dok udeo američkog dolara u ukupnim svetskim rezervama opada. U 2000. godini učešće dolara kao rezervne valute iznosilo je čak 71 odsto, dok trenutno pokriva samo solidnih 50 odsto. Podaci odražavaju napore pojedinih centralnih banaka da diverzifikuju svoje devizne rezerve, posebno u pravcu smanjenja iznosa dolara i akumulacije tradicionalnijih investicija, poput zlata.

Cena zlata je obrnuto proporcionalna vrednosti američkog dolara

Cena zlata je uglavnom obrnuto proporcionalna vrednosti američkog dolara, pošto je ovaj plemeniti metal denominovan u dolarima. Jednostavno rečeno - jači dolar snižava cenu zlata, dok slabiji dolar podiže cenu zlata zbog povećane tražnje, pošto se više zlata može kupiti kada je dolar slabiji.

Američki dolar je u značajnoj opadajućoj tendenciji od sredine ove godine, što je dalo podsticaj plemenitom metalu. Američki indeks DXY, koji prati snagu dolara u odnosu na korpu glavnih valuta, i dalje se nalazi na nivou psihološke podrške od 100 indeksnih poena, koji se u prošlosti više puta pokazao kao prelomna tačka. Pad ispod ovog nivoa mogao bi dati zlatu dodatni podsticaj. Zlato se često koristi kao zaštita od inflacije. Kako opšte cene rastu, vrednost dolara opada, a kako inflacija raste, raste i cena zlata. Snažni inflatorni pritisci podržali su cenu zlata, posebno u poslednje dve godine.

Uprkos ubedljivim razlozima za nastavak rasta, ključno je prepoznati da je tržište zlata, kao i sva finansijska tržišta, podložno volatilnosti i da je pod uticajem složene interakcije različitih faktora. Dok su izgledi za zlato u septembru izgledali pozitivno, promena raspoloženja u domenu nekog od glavnih faktora takođe može promeniti pravac kretanja cena.

Mišljenja izražena u ovom članku su autorova i ne odražavaju mišljenja uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar