Kontinuirani rast vrednosti zlata u poslednjih nekoliko godina kulminirao je u martu ove godine, kada je cena plemenitog metala prvi put u istoriji premašila psihološku granicu od tri hiljade dolara po unci. Cena zlata ubrzano raste zbog povećane potražnje podstaknute geopolitičkim previranjima, koja bi mogla iz korena da promene svetsku privredu.
Brojne centralne banke u svetu, institucionalni investitori, ali i fizička lica kupuju, odnosno ulažu u zlato kako bi zaštitili svoj novac od inflacije, ali i drugih ekonomskih šokova koji su postali svakodnevica otkako je Donald Trump drugi put postao predsednik SAD i izazvao otvoreni trgovinski rat u svetu. Čini se da ulagači u zlato nisu pogrešili, budući da sve prognoze upućuju na to da će cena nastaviti da raste, najpre zato što se radi o retkom metalu ograničene količine, koji je vrlo tražen u određenim tehnološkim granama i zato što se vekovima pokazao kao izvrsno sredstvo očuvanja vrednosti.
Opširnije
Centralne banke u svetu ne slede više politiku Feda
Razilaženja u pogledu kamatnih stopa znak je da uticaj Amerike u svetu slabi.
02.12.2024
Da li je deglobalizacija uopšte moguća
Zaštita nacionalnih interesa je sada u modi. Plus: poučna priča o robotaksijima.
12.03.2025
Tržište poslovnog prostora čeka svođenje računa u 2025.
Ova industrija je dugo izbegavala da se suoči sa padom vrednosti imovine. Račun dolazi na naplatu.
19.02.2025
Suparništva koja će obeležiti 2025.
Mreža Bluesky protiv mreže X, Kendrick protiv Drakea i druge svađe koje vredi ispratiti.
08.02.2025
S obzirom na to da je u svetu očigledno zavladala zlatna groznica, želeli smo da vidimo kakve su tendencije u zemljama Adria regiona, odnosno koliko su centralne banke i građani regiona njome zahvaćeni.
Srbija ima veće zlatne rezerve od svih ostalih zemalja zajedno
Kada je reč o deviznim rezervama u zlatu, Srbija je ubedljivi lider u regionu i poseduje znatno veće zlatne rezerve od preostale četiri zemlje zajedno (Slovenija, Hrvatska, BiH i Severna Makedonija).
Zlatne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) početkom marta iznosile su rekordnih 48,8 tona, a njihova vrednost procenjuje se na oko 4,3 milijarde evra, navode iz NBS-a. Dodaju kako udeo zlatnih rezervi u ukupnim deviznim rezervama Srbije iznosi 14,9 posto, dok ukupne rezerve zemlje dosežu 28,8 milijardi evra.
"NBS otkupljuje zlato u obliku zlatnih poluga prvenstveno iz domaće proizvodnje, od kompanije Zijin Copper, kao i s međunarodnog tržišta", kažu iz NBS.
U proteklih šest godina NBS je na međunarodnom tržištu kupila ukupno 17 tona zlata. Devet tona kupljeno je 2019. godine, tri tone 2020. godine, a pet tona početkom srpnja 2024. godine. Kupljeno zlato čuva se u trezorima NBS, osim poslednjih pet tona, koje se još uvek nalaze na posebnom računu NBS u Bernu.
Centralna banka Srbije navodi kako su sve nabavke zlata na međunarodnom tržištu obavljene putem jedne od najuglednijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu. Sredinom 2021. godine, uz povećanu globalnu nesigurnost i u skladu s praksom drugih centralnih banaka poput nemačke, holandske , austrijske, poljske i mađarske, NBS je u zemlju iz inostranstva vratila 13 tona zlata.
Inače, prema ugovoru s kompanijom Serbia Zijin Copper, NBS ima pravo prvenstva pri kupovini zlata proizvedenog u toj kompaniji u obliku zlatnih poluga i dosad je dosledno koristio tu opciju. Prema podacima NBS, tokom 2024. godine od te kineske kompanije kupljeno je rekordnih 257 zlatnih poluga najvišeg kvaliteta i čistoće, ukupne težine 3,2 tone, dok je tokom 2025. godine (zaključno s 28. februarom) kupljeno ukupno 46 zlatnih poluga težine 577,2 kilograma.
"Nastavkom otkupa zlata na domaćem tržištu, NBS ne samo da doprinosi dodatnoj diverzifikaciji strukture deviznih rezervi, već ih i povećava, budući da se plaćanja za zlatne poluge obavljaju u dinarima, a ne u devizama, kao što je slučaj s nabavkama na međunarodnom tržištu, gde se ne menja nivo deviznih rezervi, već samo njihova struktura", objašnjavaju iz NBS.
Narodna banka Srbije jedna je od malobrojnih centralnih banaka u regionu koje aktivno kupuju veće količine zlata za devizne rezerve/Depositphotos
Prema podacima Svetskog veća za zlato (engl. World Gold Council), Srbija se nalazi na 54. mestu u svetu po količini zlata u deviznim rezervama. U neposrednom susedstvu Srbije, jedino Mađarska (110 tona) i Rumunija (104 tone) imaju veće rezerve zlata u svojim deviznim rezervama.
Iz NBS objašnjavaju da zlato kroz istoriju ima ulogu sigurnog sredstva i da se ta karakteristika posebno ističe u periodima povećane nesigurnosti i kriza, često služeći kao zaštita od inflacije na dugi rok.
"S obzirom na to da je na tu vrstu aktive teže uticati putem kamatnih politika različitih monetarnih vlasti, zlato kao klasa aktive omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive, posebno s valutama poput američkog dolara, čini taj plemeniti metal korisnim sredstvom za dodatnu diverzifikaciju ukupnih ulaganja. S druge strane, zlato nije oblik aktive koji nosi kamatu, karakteriše ga veća nestabilnost cena i nešto niža likvidnost u odnosu na neke tradicionalne klase aktive, zbog čega se čuva u rezervama centralnih banaka kao jedna od mnogih klasa aktive u sklopu procesa diverzifikacije investicija", objašnjavaju iz NBS.
Severna Makedonija čuva oko 6,9 tona zlata
Krajem februara 2025. godine, službene devizne rezerve Severne Makedonije iznosile su 4,8 milijardi evra. Najveći deo deviznih rezervi plasiran je u vrednosne papire (76,2 odsto), zatim slede monetarno zlato (12,5 odsto) te valute i depoziti (11,3 odsto). Od početka 2019. godine, zaključno sa februarem ove godine, vrednost makedonskih zlatnih rezervi porasla je više nego dvostruko, odnosno sa 256 na 605 miliona evra.
Iz Narodne banke Severne Makedonije otkrivaju da je u proteklom periodu došlo do blagog povećanja količine makedonskih zlatnih rezervi, ali rast vrednosti ipak se ponajviše duguje poskupljenju metala, a ne povećanju njegove količine.
"Narodna banka Republike Severne Makedonije upravlja količinom od oko 6,9 tona monetarnog zlata (odnosno 221.617 unci) i održava količinu zlata na relativno stabilnom nivou od oko 10 odsto deviznih rezervi, pri čemu se u proteklom periodu količina zlata povećala za 2.288 unci ili oko 70 kilograma", kažu iz Narodne banke.
Dodaju da se, kako bi se aktivno upravljalo zlatom kojim raspolaže centralna banka, ono čuva u inostranstvu u zlatnim polugama koje ispunjavaju standarde tržišta zlata u Londonu.
"Radi ostvarivanja prihoda, deo zlata plasira se u kratkoročne depozite kod centralnih banaka i prvoklasnih stranih poslovnih banaka, pri čemu se iznos menja (obično iznosi oko 50 do 70 posto ukupnog zlata) i zavisi od tržišnih uslova (kamate, stope i dospeća depozita) pod kojima se može plasirati", objašnjavaju iz makedonske centralne banke.
Neznatne količine u BiH i Sloveniji
Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) posedovala je krajem 2024. godine zlato u vrednosti od 283,8 miliona evra. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, rezerve zlata u BiH u trećem kvartalu prošle godine iznosile su 1,49 tona. Prosečna količina zlata u BiH od 2000. do 2024. godine iznosila je 1,54 tone, s najvišom zabeleženom količinom od 2,99 tone u prvom kvartalu 2013. godine i najnižom od nula tona u drugom kvartalu 2000. godine.
Iz CBBiH kažu da se udeo monetarnog zlata u ukupnim deviznim rezervama u poslednjih deset godina, do 2024. godine, kretao od jedan do 2,7 odsto.
"U skladu s novom strateškom odlukom, CBBiH je 2024. povećala udeo monetarnog zlata u ukupnom portfelju deviznih rezervi. Prema tome, udeo monetarnog zlata u ukupnim deviznim rezervama CBBiH sada iznosi oko 3,5 odsto, što predstavlja najveću količinu monetarnog zlata koju je CBBiH ikada posedovala od svog osnivanja", objašnjavaju iz CBBiH.
Banka Slovenije poseduje 3,2 tone zlata kao deo svojih međunarodnih monetarnih rezervi. Zlato Banke Slovenije ne čuva se u njenim trezorima, niti na teritoriji Slovenije. "Zlato Banke Slovenije deponovano je izvan teritorije Republike Slovenije kod finansijskih institucija specijalizovanih za skladištenje zlata."
Takvo skladištenje omogućuje im upravljanje ili trgovinu zlatom na međunarodnim finansijskim tržištima i mogućnost oslobađanja od njega u hitnim situacijama. "Ne možemo otkriti tačnu lokaciju zlata", kažu iz centralne banke.
Banka Slovenije nije direktno odgovorila na pitanje ima li nameru da ubuduće poveća ili smanji rezerve zlata. U pregledu izveštaja Banke Slovenije otkriva se da banka godinama ima nepromenjenu količinu zlata, čija se vrednost povećava u skladu s rastom njegove cene.
"Upravljanje finansijskim investicijama u zlato deo je dugoročne investicione strategije Banke Slovenije, koju utvrđuje Savet Banke Slovenije i njena tela, a sprovode nadležne stručne službe", odgovorila je Banka Slovenije.
"Cilj dugoročne investicione strategije je doprinositi jačanju kapitala Banke Slovenije na srednji rok, a time i osigurati finansijsku nezavisnost u izvršavanju zadataka centralnog bankarstva", dodaju. Osim toga, teže i društveno odgovornom i održivom investiranju.
Nepostojeće zlatne rezerve Hrvatske
Struktura finansijskih sredstava kojima upravlja Hrvatska narodna banka (HNB) trenutno ne podrazumeva zlato.
"Najveći deo finansijskih sredstava HNB danas čine sredstva koja su do ulaska u evrozonu predstavljala međunarodne rezerve Republike Hrvatske. U periodu pre uvođenja evra, rezerve su se primarno i u velikoj meri čuvale u evrima kako bi se postigli ciljevi monetarne politike. Danas sredstva u evrima čine vlastita finansijska sredstva HNB u domaćoj valuti, dok je ostatak denominovan drugim valutama te i dalje ima karakter deviznih rezervi. Uz uobičajene instrumente poput gotovine, deviznih depozita, obveznica itd., u međunarodne rezerve može biti uključeno i zlato", objašnjavaju u centralnoj banci.
Iako HNB nema zlato, nakon pristupanja Evrosistemu bila je obavezna da prenese deo svojih međunarodnih ili deviznih rezervi Evropskoj centralnoj banci (ECB) u zlatu.
"Prenesenim zlatom kao delom međunarodnih rezervi Evrosistema upravlja ECB, ali to ne znači da država članica ostaje bez prenesenog zlata. Posle transfera rezervi, HNB je zadržala isti iznos potraživanja prema ECB na strani imovine u svom bilansu, tako da se sredstva HNB nisu smanjila, a HNB posredno potražuje preneseno zlato", pojašnjavaju iz HNB.
Što se tiče motiva i potražnje za zlatom od centralnih banaka, ističu da su razlozi za njegovo čuvanje vrlo složeni, delimično zbog istorijskog nasleđa i mnogih neekonomskih činilaca.
Napominju i da praksa centralnih banaka nije kupovati zlato i prodavati ga kada mu cena poraste kako bi ostvarile finansijski profit.
U poslednjem periodu, nagle promene u ceni zlata i njegova visoka volatilnost bile su posebno pod uticajem neočekivanih geopolitičkih događaja (ratova i povezanih sankcija), dok su ekonomska kretanja postala manje važan faktor.
"Zato je odluka o kupovini zlata od pojedinih centralnih banaka u poslednje vreme često bila politički motivisana, a ne podstaknuta investicionim politikama kojima se centralne banke inače vode pri upravljanju međunarodnim rezervama."
Raste interesovanje za zlato među građanima u celom regionu
Naše istraživanje pokazalo je da raste interesovanje za ulaganje u zlato među građanima u celom regionu. Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex Gold & Silver za srpsko tržište, koja trguje plemenitim metalima, ističe da je u poslednjih nekoliko godina došlo do ogromnog rasta interesovanja srpskih građana za investiciono zlato.
"Srbija tako prati globalni trend povećanja ulaganja u zlato. Tržište u Srbiji se širi, pojedinci se sve više upoznaju s proizvodima i maržama te se razvija svest o tom obliku ulaganja", kaže Hristov.
Prema njegovim rečima, glavni podsticaj i za globalno i za domaće tržište bio je rat u Ukrajini, uz globalni porast inflacije i sve nestabilnije ekonomske i političke odnose u svetu.
"U tom smislu, način razmišljanja srpskih investitora potpuno se poklapa s onim u ostatku sveta, što pokazuje da su građani Srbije sve oprezniji i bolje informisani."
Navike se menjaju, sve više građana kupuje zlato/Depositphotos
Hristov napominje da su se do 2022. godine pojedinci uglavnom odlučivali za manje zlatne proizvode i bili vrlo oprezni. "Kako su ljudi postajali više informisani i kako je cena zlata rasla, veći proizvodi i dugoročna ulaganja postajali su sve prisutniji."
Prema njegovim rečima, za srpske investitore specifični su njihov skepticizam i oprez. Napominje da se na tržištu pojavljuje sve više novih trgovaca te da rastu i ponuda i potražnja.
Hristov naglašava da je prednost zlata to što na neki način predstavlja dugoročni štit protiv inflacije te pozitivno reaguje u periodima političke i ekonomske nestabilnosti.
"Osim što služi kao zaštita od kriza i čuvar kupovne moći na dugi rok, investiciono zlato je i međunarodno priznata i standardizovana investicija. Sve svetske rafinerije proizvode zlato u skladu sa standardima Londonskog udruženja za zlato, koja jamči najviši kvalitet i univerzalnu konvertibilnost proizvoda jer imaju iste parametre", zaključuje Hristov.
Utočište
Finansijski stručnjak Branislav Jorgić ističe da postoji opšte pravilo prema kojem, kada dođe do političke, ekonomske ili ratne krize i propratne neizvesnosti, investitori do određene mere povećavaju ulaganja u zlato kao utočište.
"Oni očekuju da ulaganjem u zlato mogu zaštititi vrednost svoje imovine. I sada se to događa – povećano je interesovanje za investiciono zlato, kako od investicionih fondova i građana, tako i od država", kaže Jorgić.
Iako ne postoje službeni podaci o vrednosti ulaganja kompanija i građana Srbije u investiciono zlato, Jorgić naglašava da procene pokazuju kako se interesovanje za ulaganje u investiciono zlato utrostručio u poslednje dve do tri godine.
"Verujem da je tako, pa čak i više od toga. Zlato je već dugo vrlo popularno u Srbiji, kako za kupovinu, tako i za štednju. Poslednjih godina je ta tendencija dodatno ojačala, delom zato što postoji organizovan način kupovine investicionog zlata, a delom i zbog toga što u Srbiji nema mnogo drugih mogućnosti za ulaganje", objašnjava Jorgić.
Navike se u Hrvatskoj menjaju
Dok su u Hrvatskoj neki spremni da ulažu, na primer, u S&P 500, veći broj građana i dalje se okreće konzervativnijim rešenjima. Zlatne poluge, odnosno investiciono zlato jedno su od tih rešenja.
"Popularnost investicionog zlata među domaćim ulagačima najbolje dokazuje činjenica da je vrednost prodaje investicionog zlata u Hrvatskoj porasla sa 50 miliona evra pre šest godina na oko 300 miliona evra u 2023. godini, dok su Hrvati prošle godine kupili investiciono zlato u vrednosti većoj od 350 miliona evra", objašnjava Mia Petričević, predsednica uprave Auro Domusa.
Sve više ljudi je svesno da zlato, istorijski gledano, čuva vrednost imovine i generiše prihod, kao i da je mnogo bolje ulagati novac u fizičko zlato nego ga ostaviti na bankovnom računu i gledati kako inflacija postepeno nagriza štednju. Iako je Hrvatska i dalje veoma bankocentrično društvo, navike polako počinju da se menjaju.
Zbog toga smo kod vodećih prodavaca investicionog zlata proverili kakav je stav Hrvata prema zlatnim polugama.
Neki ulažu milione, a drugi po sto evra mesečno
Investicione navike, objašnjava Petričević iz Auro Domusa, razlikuju se od klijenta do klijenta, prvenstveno u zavisnosti od njihovih finansijskih mogućnosti, odnosno iznosa novca koji imaju pri ruci i žele uložiti u zlato.
"Imamo klijente koji u periodu od nekoliko godina ulažu milione evra, a njihovi pasivni prihodi dosežu stotine hiljada evra. Takvi veliki ulagači najčešće biraju zlatne poluge od 250, 500 ili 1.000 grama za svoj portfelj. Mnogi u početku ulažu manje iznose, ali kada shvate dugoročnu zaradu, brzo su spremni da ponovo investiraju. S druge strane, imamo klijente koji ulažu manje iznose od 100, 200 ili 500 evra mesečno. Umesto da novac drže u banci, štede u zlatu, čija vrednost raste iz meseca u mesec"“, kaže Petričević.
Porast štednje u zlatu definitivno je primetan, a "prosečni Hrvat danas ulaže do deset puta više u zlato nego pre samo nekoliko godina. Ipak, Hrvatska je još uvek veoma bankocentrično društvo, pa građani i dalje drže više od 40 milijardi evra na bankovnim računima, uprkos niskim, a ponekad i nepostojećim kamatnim stopama na tu vrstu štednje", ističe Saša Ivanović, vlasnik i direktor Centra Zlata.
Interni podaci Centra Zlata pokazuju da su Hrvati prošle godine uložili oko 350 miliona evra u zlato, što je značajan porast u odnosu na prethodnu godinu. Ivanović naglašava da se najveći deo te svote odnosi na fizičko investiciono zlato u obliku zlatnih poluga i zlatnika, koji su oslobođeni svih poreza, a njihova cena u poslednjih 12 meseci porasla je za više od 40 odsto, računajući u evrima.
Ulagači u zlatne poluge i zlatnike čine veoma raznoliku grupu ljudi s različitim karakteristikama. "Neki preferiraju periodične mesečne kupovine manjih iznosa i tako štede, dok drugi ulažu veće svote odjednom nakon isteka oročene bankovne štednje ili, na primer, prodaje nekretnine", objašnjava Ivanović.
Ulaganja u zlato zaista značajno rastu u Hrvatskoj, "ali udeo tih ulaganja u odnosu na ukupne štedne depozite hrvatskih građana u bankama i dalje je veoma mali – tek oko jedan procenat ili čak i manje", pojašnjava Krunoslav Marčinko, direktor firme Tetragram Plemenit.
Marčinko ističe da je taj oblik ulaganja u poslednje vreme posebno privlačan bivšim vlasnicima nekretnina, koji nakon prodaje svoje imovine često preusmeravaju novac u fizičko zlato. "Moglo bi se reći da, iako ne govorimo o proseku, medijana kupovine investicionog zlata iznosi oko 100 grama, budući da je to otprilike najveća količina investicionog zlata koja se može kupiti gotovinom", objašnjava Marčinko.
Bosanci na šopingu u Hrvatskoj
"Poslednjih godina znatno je poraslo interesovanje za kupovinu investicionog zlata u Bosni i Hercegovini", kaže Marčinko, koji je regionalni broker za investicione plemenite metale.
Objašnjava da bosanski kupci biraju Hrvatsku za kupovinu investicionog zlata jer je u toj zemlji moguće kupiti investicione plemenite metale prema evropskim standardima, što znači da je investiciono zlato oslobođeno poreza na dodatu vrednost (PDV).
Kupovina se može obaviti gotovinom do iznosa od 9.954 evra, dok je za veće iznose potreban prenos sredstava s bankovnog računa kupca na račun prodavca.
Prema njegovim rečima, građani BiH češće od drugih kupaca iz regiona odlučuju da svoje zlato čuvaju u sefovima, budući da se u BiH pri kupovini ili uvozu investicionog zlata plaćaju carine i porezi. To nije slučaj u zemljama Evropske unije, uključujući Hrvatsku, zbog čega bosanskim kupcima više odgovara da čuvaju i kupljeno zlato u osiguranim sefovima s 24-satnim nadzorom.
"Ipak, postoji i velik broj kupaca iz BiH koji fizički preuzimaju kupljene plemenite metale i potom ih skladište u privatnom aranžmanu, što ne predstavlja veliki problem jer je zlato vrlo kompaktno u odnosu na svoju vrednost. Na primer, zlatna poluga veličine kutije cigareta vredela bi više od 100.000", naglašava Marčinko.
Austrougarski zlatni dukati među najpopularnijima
Takođe, nema velike razlike u vrsti proizvoda koje kupuju građani BiH u odnosu na druge kupce iz regiona. Najpopularniji proizvodi uključuju zlatne poluge od 100 grama i manje (50 grama, unca ili 31,103 grama, 20 grama itd.), koje se mogu kupiti gotovinom, a zatim slede austrijske investicione zlatne i srebrne kovanice bečki filharmoničar od unce i manje (pola unce ili 15,55 grama te četvrtina unce ili 7,77 grama itd.).
"Često se kupuju pojedinačni i četvorostruki zlatni dukati Franje Josipa, koji još od vremena Austrougarske monarhije imaju tradiciju u našim krajevima. Srećom, ti austrougarski dukati i danas se proizvode u velikim količinama u bečkoj kovnici Münze Österreich, zbog čega su lako dostupni na tržištu i imaju povoljnu cenu", dodaje Marčinko.
Kada je reč o prodaji kupljenog zlata, Marčinko kaže da se to ne događa prečesto. Razmera kupljenog investicionog zlata u odnosu na otkupljeno zlato u periodima kada cena zlata stalno raste ne prelazi 20 odsto ukupne količine kojom se trguje. To znači, na primer, ako se u jednom mesecu trguje s 10 kilograma zlata, kupcima se prodaje osam kilograma, dok se otkupljuju samo dva kilograma.
"U periodu kada na svetskom tržištu započne korekcija cena plemenitih metala, ta se razmera blago povećava na oko 65 do 70 odsto prodaje naspram 30 do 35 odsto kupovine, ali budući da je ukupna količina zlata koja se nalazi u vlasništvu građana iz regiona manja od evropskog proseka, u našim krajevima i dalje postoji velika potražnja za investicijama u plemenite metale, što očekujemo da će se nastaviti i u godinama koje dolaze."
Dodaje kako ne očekuje da će u skoroj budućnosti količina otkupljenog investicionog zlata premašiti količinu prodatog zlata.
Značajne svote u Sloveniji
Trgovci zlatom primećuju rastuće interesovanje fizičkih osoba za kupovinu investicionog zlata. Koliko su kupili i koji su bili razlozi za kupovinu? Službeni podaci o prodaji zlata u Sloveniji ne postoje, budući da se vlasništvo nad zlatom ne mora prijavljivati, a kupovina i prodaja zlata nisu oporezive. Takođe, dobit ostvarena prodajom investicionog zlata ne podleže porezu na dohodak za fizičke osobe. Banka Slovenije ne zna koliko se zlata nalazi u zemlji.
"Podaci koje tražite nisu nam dostupni u Banci Slovenije", odgovorila je slovenačka centralna banka na upit o količini zlata u vlasništvu Slovenaca. Privatni trgovci koji prodaju i kupuju investiciono zlato u obliku kovanica i poluga imaju sopstvene procene o kupovini zlata od pojedinaca.
"Procenjuje se da smo mi trgovci prošle godine prodali oko dve tone investicionog zlata", odgovorila je Irena Moro iz kompanije Moro & Kunst. "Naravno, postoji sve veći interes Slovenaca za kupovinu i čuvanje investicionog zlata, jer sve više shvatamo da smo primorani da sačuvamo vrednost novca i tako obezbedimo našu sigurnost u budućnosti, možda čak i za sledeću generaciju", dodaje Moro.
Interni podaci trgovačke kompanije Center Zlata pokazuju da je 2024. godine u Sloveniji u zlato uloženo između 250 i 300 miliona evra. S obzirom na prošlogodišnju prosečnu cenu zlata od 2,4 hiljade dolara po unci, to bi značilo između 3,5 i 4,2 tone zlata.
"Većina tih ulaganja odnosi se na fizičko investiciono zlato u obliku zlatnih poluga i zlatnika, a najtraženiji su proizvodi iz švajcarskih, austrijskih i nemačkih kovnica", kaže Saša Ivanović, direktor Centra Zlata.
Ta kompanija beleži i rast potražnje za zlatnim polugama i zlatnim kovanicama, tendencija koja je vidljiva i u drugim zemljama.
"Potražnja u prva dva meseca 2025. godine viša je nego u istom periodu prošle godine, a očekujemo da će se ta tendencija nastaviti i u narednim mesecima", kaže Ivanović.
"Teško je precizno proceniti kolika je ukupna količina zlata koju Slovenci godišnje kupuju kao investiciju. Ipak, Slovenci su u poslednjim godinama sigurno znatno premašili količinu zlata koju Slovenačka centralna banka drži u svojim zlatnim rezervama", kaže Peter Slapšak iz Elementuma.
Izražava žaljenje što Slovenačka centralna banka nije kupovala dodatno zlato, budući da su u poslednjih deset godina centralne banke bile neto kupci zlata, a kupovina zlata pokazala se kao ulaganje koje povećava diverzifikaciju, sigurnost i vrednost.
Preduzetnici, ali i bake i deke među kupcima u Severnoj Makedoniji
Iz UNI banke, prve banke koja je ponudila investiciono zlato u Severnoj Makedoniji, kažu da je u proteklom periodu znatno poraslo interesovanje za zlatne proizvode i da je promet u poređenju s prošlom godinom dvostruko veći.
"Imamo kupce iz svih društvenih slojeva. Najčešće su to fizičke osobe, ređe kompanije, iako smo sklopili i nekoliko transakcija s pravnim licima. Za njih imamo i proizvode za depozite, gde kompanije koje oroče značajnije iznose u banci darujemo zlatne pločice od dva i pet grama kao oblik dodatne vrednosti za dobru saradnju. Od fizičkih lica, to su uglavnom preduzetnici, ali i građani koji su sve bolje informisani o stabilnosti zlata kao investicije i njegovom velikom potencijalu za rast cene u budućnosti", izjavio je Zvonko Stankovski, direktor direkcije za trezor u UNI banci.
I iz Invest metala, ovlašćenog trgovca plemenitim metalima, ističu da je u poslednjim mesecima osetan povećan interes makedonskih građana i kompanija za kupovinu zlata i da je količina zlata u opticaju poslednjih meseci dvostruko veća u odnosu na prošlu godinu. "Iako interesovanje za investiciono zlato raste, makedonski građani još nisu dovoljno upoznati s njegovim prednostima", kaže Marijan Rangelov iz Invest metala.
Kada su pre tri godine počeli da rade, njihovi prvi klijenti bili su uglavnom Makedonci koji žive u inostranstvu, a koji su već znali da je investiciono zlato kapital koji se može poneti bilo gde u svetu i prodati kad god je potrebno. Dodatna prednost koja ga čini još privlačnijim jeste ta što je investiciono o zlato u Severnoj Makedoniji, kao i u mnogim drugim zemljama, oslobođeno PDV-a. S vremenom su interesovanje počeli da pokazuju i lokalni građani i kompanije, pa sada imaju kupce iz različitih kategorija.
"Među kupcima imamo bake i deke koji kupuju zlatne kovanice kao poklon za svoje unuke, ali i kompanije koje ulažu ozbiljne iznose u zlatne poluge, smatrajući da je to trenutno najsigurnija investicija. Imali smo i klijenta, fizičko lice, koji poseduje nekoliko stanova u Skoplju, akcije i obveznice, ali je odlučio da diverzifikuje svoje ulaganje i u zlato", dodaje Rangelov.
Zašto zlato
Ljudi su počeli da shvataju da je ulaganje u zlato izvrsna opcija za štednju za budućnost. Vrednost zlata u poslednjih 20 godina porasla je za više od 650 odsto, ističu iz Auro Domusa, dok u poslednjih 60 godina beleži prosečan godišnji rast od više od devet odsto. Nijedna štedna knjižica u banci ne može omogućiti takvu kamatnu stopu.
Hrvati vole da igraju na sigurno i čuvaju novac u banci, kaže Petričević, ali prema tim podacima, koji ukazuju na sve veće interesovanje za ulaganje u zlato, čini se da polako počinju razumevati prednosti te vrste investicije – a to je znatno veći povrat na ulaganje.
Zlato se kroz istoriju pokazalo kao izvrstan instrument zaštite od inflacije/Depositphotos
Zlato retko služi kao instrument za špekulativne berzanske transakcije, a češće se kupuje kao dugoročna investicija. Štednjom u zlatu vrednost ušteđevine postupno raste, ističu naši sagovornici, a kada se odlučite unovčiti zlato, to možete učiniti bilo kada i bilo gde u svetu. Investiciono zlato izuzetno je likvidno sredstvo, što je jedna od njegovih glavnih prednosti u odnosu na nekretnine, čija vrednost s vremenom može opadati i koje nije lako i brzo prodati, za razliku od zlata.
- U pisanju teksta učestvovali Slađana Gavrić (Srbija), Danijela Polonijo (Hrvatska), Mirela Haskić-Suša (BiH) i Urban Červek (Slovenija).
.webp){kind=icon}
